Dušan Čamprag

Dušan Čamprag (Ada, 14. mart 1925 – Novi Sad, 22. mart 2021) bio je srpski inženjer poljoprivrede i entomolog, kao i redovni član SANU na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka. Čitav život posvetio je izučavanju i borbi protiv insekata štetočina poljoprivrednih, posebno ratarskih kultura.

Dušan Čamprag
Akademik Dušan Čamprag
Lični podaci
Datum rođenja	(1925-03-14)14. mart 1925.
Mesto rođenja	Ada, Kraljevina SHS
Datum smrti	22. mart 2021.(2021-03-22) (96 god.)
Mesto smrti	Novi Sad, Srbija
Naučni rad
Institucija	Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Akademija	Srpska akademija nauka i umetnosti Vojvođanska akademija nauka i umetnosti Mađarska akademija nauka
Poznat po	poljoprivredna entomologija fitomedicina
Nagrade	Oktobarska nagrada Novog Sada Nagrada oslobođenja Vojvodine

Biografija

Dušan Čamprag (otac Stevan, majka Marija, rođena Sedmakov) rođen je 15. marta 1925. godine u Adi. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu, gde je maturirao 1946. godine. Bio je učesnik narodnooslobodilačke borbe, ranjen je u proleće 1945. godine, nakon čega ostaje ratni vojni invalid.

Poljoprivredni fakultet u Beogradu upisao je 1946. godine. Nakon prve godine, upućen je, od strane Komiteta za visoke škole i nauku FNRJ, na studije u Mađarsku, na Agronomski univerzitet u Budimpešti. Tamo je proveo samo jednu školsku godinu (1947/1948) i studije nastavlja u Beogradu, gde je sa odličnim uspehom (sa prosečnom ocenom 9.27) diplomirao u aprilu 1951. godine.

Jednogodišnju specijalizaciju iz oblasti zaštite bilja obavio je 1951. godine u Pokrajinskom institutu za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu. Period od 1952. do 1956. godine proveo je na radu u Zavodu za šećernu repu u Crvenki (Vojvodina), u svojstvu rukovodioca Odseka za zaštitu bilja. Godine 1957. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran je za asistenta na predmetu Poljoprivredna entomologija i postao je jedan od saradnika akademika Pavla Vukasovića.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu odbranio je 1961. godine doktorsku disertaciju pod naslovom „Surlaši (Curculionidae) kao štetočine šećerne repe u Bačkoj, sa posebnim osvrtom na Bothynoderes punctiventris Germ., Lixus scabricollis Boh. i neke druge” i stekao zvanje doktora poljoprivrednih nauka. Mentor izrade disertacije bio je akademik Pavle Vukasović. Disertacija je uskoro posle odbrane objavljena kao posebna publikacija.

U zvanje docenta izabran je 1962, za vanrednog profesora 1969, i za redovnog 1975. godine. Na Poljoprivrednom fakultetu radio je do kraja 1982, kada je penzionisan. Nakon penzionisanja učestvuje u istraživačkom radu, kao spoljni saradnik Instituta za zaštitu bilja „Dr Pavle Vukasović” Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u okviru entomoloških tema.

Tokom radnog veka posetio je, u vidu kraćih studijskih putovanja, većinu evropskih zemalja i SAD. Najduže je boravio u bivšem Sovjetskom Savezu (tri meseca 1964. godine), uglavnom u Laboratoriji zemljišne zoologije Instituta za morfologiju životinja imena A. N. Severcova (Moskva), kojom je rukovodio akademik M. S. Giljarov.

Oblast istraživačkog rada Dušana Čampraga čine poljoprivredna entomologija i zaštita bilja. Naučnim radom bavio se preko 55 godina (počevši od 1951. godine), proučavajući štetne insekte koji su naročito rasprostanjeni u Panonskoj niziji i jugoistočnoj Evropi. Objavljeni radovi mogu se svrstati u sledeće tri grupe:

1. Agriotes ustulatus Shall., Bothynoderes punctiventris Germ., Diabrotica virgifera Le Conte, Lixus scabricollis Boh., Tanymecus dilaticollis Gyll. (iz reda Caleoptera), Agrotis segetum Schiff., Mamestra brassicae L., Scrobipalpa ocellatela Boyd. (iz reda Lepidoptera), Aphis fabae Scop., Pemphigus fuscicornis Koch. (iz reda Homoptera), Lygus rugulipennis Popp. (iz reda Heteroptera).
2. Radovi koji se odnose na proučavanje entomofaune (naročito štetne faune) na poljima pod glavnim ratarskim kulturama (prvenstveno na pšenici, kukuruzu, šećernoj repi i suncokretu) i na pašnjacima. Proučavan je kvalitativni i kvantitativni sastav entomofaune, kretanje brojnosti pojedinih štetnih vrsta i njihov ekonomski značaj. Ovoj grupi pripada oko 60 radova, od kojih je najveći broj posvećen štetnoj entomofauni na poljima pod šećernom repom, kukuruzom i dr.
3. Ostali radovi, koji se odnose na proučavanje, tokom rada u Zavodu za šećernu repu u Crvenki, bolesti na šećernoj repi (pegavosti lišća, plamenjače, viroza i viline kosice), zatim na proučavanja nekih agrotehničkih mera prilikom gajenja navedene kulture. Ovoj grupi pripada oko 20 radova, a najveći broj odnosi se na proučavanje štetnosti i suzbijanje parazita Cercospora beticola Sacc.

Bibliografija

Biografija i bibliografija srpskog akademika Dušana Čampraga

Dušan Čamprag je objavio ukupno 58 posebnih izdanja, 184 naučna rada (u navedeni broj uračunata su i mnogobrojna rezimea referata sa naučnih skupova) i oko 1120 stručnih radova, stručno-popularnih članaka i raznih prikaza.

Od svih objavljenih naučnih radova samostalno je objavio oko 20%, a 80% u saradnji sa drugim naučnicima (najviše sa Radoslavom Sekulićem, zatim sa Tatjanom Kereši, Jelenom Đurkić i drugima). Prvi autor bio je skoro u 60% od svih zajedničkih radova. Naučni radovi objavljivani su u 15 domaćih časopisa (najviše u časopisima „Zaštita bilja” i „Savremena poljoprivreda”, te u „Letopisu naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu”), zatim u zbornicima radova ili u zbornicima rezimea sa naučnih skupova održanih u zemlji i u inostranstvu (oko 70 referata na više od 50 skupova), dok je manji broj radova publikovan u devet inostranih časopisa.

Od svih ratarskih kultura najviše je proučavao štetočine šećerne repe, pa je bio jedan od organizatora četiri međunarodna simpozijuma o zaštiti šećerne repe, koji su održani na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1964, 1966, 1969, i posle dužeg prekida 2005. godine).

Dušan Čamprag je malo citiran u renomiranim međunarodnim časopisima (svega 39 puta). Na osnovu delimičnog pregleda većeg broja regionalnih inostranih naučnih časopisa, inostranih zbornika radova sa naučnih skupova i knjiga (iz područja Panonske nizije i jugoistočne Evrope) ustanovljeno je da su njegovi radovi citirani preko 300 puta (u Mađarskoj oko 120, Rumuniji preko 80, Bugarskoj preko 20 puta itd.). Od pomenutog broja oko polovina odnosi se na knjige inostranih autora. Na primer, u mađarskom zoološkom priručniku zaštite bilja (Jermy T., Balász K. edit.: ‘A növényvédelmy állattan kézikönyve’, Budapest, Akadémiai Kiadó, 1988-1996, u 6 tomova sa oko 3000 strana) citirano je 26 radova Dušana Čampraga.

Objavio je skoro 60 posebnih publikacija (monografija, udžbenika, atlasa u boji, priručnika, brošura, poglavlja u knjigama), samostalno oko jednu trećinu. Rezultate višegodišnjih istraživanja više vrsta štetnih insekata ugradio je, pored naučnih radova, i u sledeće monografije: Kukuruzna pipa (1969, 2002), Štetočine šećerne repe (1973), Štetočine podzemnih organa ratarskih kultura (1977), Štetočine strnih žita (1980), Repina pipa (1984), Bolesti i štetočine suncokreta (1988), Integralna zaštita kukuruza od štetočina ratarskih kultura (2002), Repina korenova vaš (2003), Sovice štetočine poljoprivrednih kultura (2005). U navedenim monografijama ponajčešće su bile zajedno obrađene štetočine u Jugoslaviji (uglavnom u Srbiji) i tri susedne podunavske zemlje (Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj). Jedan je od autora monografija o Diabrotica virgifera Le Conte (1995) i Helicoverpa armigera Hübner (2004), koje su posvećene novim opasnim štetočinama u području Srbije i susednih zemalja.

Literatura o delu srpskog akademika Dušana Čampraga

Dušan Čamprag je bio jedan iz veće grupe inostranih saradnika pri izradi francuskog atlasa u boji o štetočinama i bolestima šećerne repe (Ennemies et maladies de la betterave sucrière, Maisons Laffitte, 1982), koji je potom objavljen u devet drugih zemalja, tj. na engleskom, nemačkom, holandskom, španskom, italijanskom, grčkom, mađarskom, srpsko-hrvatskom i turskom jeziku. Jugoslovensko izdanje atlasa (1985) priredio je u saradnji sa fitopatologom dr Adamom Marićem.

O 13 njegovih knjiga inostrani naučnici objavili su u časopisima devet zemalja (Bugarskoj, Češkoj, Italiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji i Sloveniji, najviše u Mađarskoj) ukupno 30 prikaza. Najčešće su objavljeni prikazi o dve monografije (Štetočine šećerne repe, Štetočine strnih žita), koje su se odnosile na štetnu faunu u području Jugoslavije i tri susedne zemlje.

Objavio je oko 1120 stručnih radova, stručno-popularnih članaka i prikaza. Oni su publikovani u mnogobrojnim časopisima, zbornicima radova sa stručnih skupova, zatim u poljoprivrednim listovima i kalendarima. Najveći broj priloga objavljen je u časopisima i listovima čiji je spisak sledeći: Biljni lekar (oko 660 priloga), Poljoprovrednik (preko 90), Glasnik zaštite bilja (oko 80), Jó gazda (preko 60), Biljna zaštita (oko 40), Poljoprivreda Vojvodine (oko 20), Šećerna repa (oko 20) itd.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu predavao je na Odseku za zaštitu bilja i na Odseku za ratarstvo i povrtarstvo (predmete Poljoprivredna entomologija, Prognoza za zaštitu bilja – zoološki deo, Zaštita ratarskih kultura – zoološki deo). Na njegovu inicijativu, u nastavu je uveden predmet Prognoza u zaštiti bilja, koji do tada nije postojao na fakultetima u Jugoslaviji. Kao nastavnik, oko 25 godina učestvovao je u obrazovanju biljnih lekara (fitofarmaceuta) na Odseku za zaštitu bilja. Sa referatima bio je učesnik na više desetina domaćih seminara i savetovanja, radi permanentnog obrazovanja poljoprivrednih stručnjaka.

Tokom celog radnog veka (preko tri decenije) sarađivao je sa više fabrika šećera i poljoprivredno-industrijskih kombinata u Srbiji (uglavnom u Vojvodini) i delom u Hrvatskoj, radi unapređivanja zaštite ratarskih kultura od napada štetočina putem ekonomičnije i ekološki prihvatljive zaštite useva. Inicijator je regionalne saradnje iz oblasti zaštite bilja, stručnjaka iz tri susedne podunavske zemlje (Srbije – Vojvodine, južne Mađarske i banatskog dela Rumunije), koja je započeta 1994. godine skupom u Subotici.

Urednički rad

Bio je član redakcije lista „Šećerna repa”, glavni urednik časopisa „Biljni lekar” (Novi Sad, 1995—1996), posle obnavljanja njegovog izlaženja, zatim urednik sledećih publikacija: „Priručnik izveštajno-prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura” (Beograd, 1983), „Agrotehnika i zaštita šećerne repe” (Vrbas, 1990), „Kukuruzna zlatica” (Beograd, 1995), „Zbornik radova o kukuruznoj zlatici” (Beograd, 1998). Pod njegovom redakcijom izrađena je studija o organizaciji i zadacima izveštajno-prognozne službe za zaštitu bilja u Vojvodini („Biljni lekar”, 1977, br. 5-6, str. 129-212), kojom je potom rukovodio tokom dve godine. Bio je član redakcije časopisa „Biljni lekar”, koji izdaje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a predstavlja glasilo Društva za zaštitu bilja Srbije.

Članstvo u stručnim udruženjima

Bio je šef Katedre za zaštitu bilja, zatim direktor Instituta za zaštitu bilja „Dr Pavle Vukasović” Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (1977—1978), poslanik Prosvetno-kulturnog veća Pokrajinske skupštine SAP Vojvodine (1963—1966), član Saveta za poljoprivredne i šumarske nauke Saveznog saveta za koordinaciju naučnih istraživanja (1963—1965), član Upravnog odbora Matice srpske (1979—1983), član Saveta za naučni rad OSJ (osamdesetih godina), predsednik Saveza društava za zaštitu bilja Jugoslavije (1987—1990). Izabran je za počasnog člana Mađarskog etnomološkog društva (1982) i počasnog člana Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (1986). Počasni je doktor Panonskog agronomskog univerziteta u Kesthelju (Mađarska, 1989).

Nagrade i priznanja

Dobitnik je više nagrada i priznanja:

1. Diploma sa medaljom članu saradniku Matice srpske (1976);
2. Povelja grada Novog Sada (1979);
3. Povelja Saveza društava za zaštitu bilja Jugoslavije (1983);
4. Medalja Šećerane Županja (povodom jubileja 1912—1997);
5. Povelja Društva za zaštitu bilja Srbije (2004);
6. Orden rada sa zlatnim vencem (1965);
7. Oktobarska nagrada Novog Sada (1974);
8. Nagrada Oslobođenja Vojvodine (1978).

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti učestvovao je u radu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, bio je član Odbora SANU za proučavanje faune Srbije, u Ogranku SANU u Novom Sadu bio je član Izvršnog odbora Ogranka i predsednik komisije za izdavačku delatnost.

Za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 4. decembra 1979; za redovnog člana 3. decembra 1987; za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti primljen je 29. maja 1991; 4. maja 2004. godine izabran je za inostranog člana Mađarske akademije nauka.