Evdokija Dmitrievna
Evdokia Dmitrievna (1353-1407) - ćerka velikog kneza Suzdalja Dmitrija Konstantinoviča. Sa 13 godina bila je udata za 15-godišnjeg velikog kneza Moskve Dmitrija Ivanoviča Donskog. Bila je poznata po svojoj filantropiji[1].
| Evdokija Dmitrievna | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1353 |
| Datum smrti | 1407 |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 20.7.(7.7.) |
Poznata i kao Sveta Efrosinija Moskovska (u monaštvu); 2007. godine proslavljena je 600. godišnjica njene smrti, u znak sećanja na koju je 21. avgusta iste godine ustanovljena nova nagrada Ruske pravoslavne crkve – Orden Svete Efrosinije, Velike Kneginje Moskovske[2].
Porodica uredi
Otac - Dmitrij Konstantinovič (suzdaljski knez), majka - princeza Ana. Njihova deca[3]:
Biografija uredi
Njen otac je 1366. dao Evdokiju za velikog kneza moskovskog Dmitrija Ivanoviča, kasnije prozvanog Donskom; brak je bio ključ za okončanje međusobne borbe između Moskovske i Suzdalsko-Nižegorodske kneževine i označio je konačno pomirenje dva kneza[4].
Evdokija Dmitrievna je provela 22 godine sa Dmitrijem Ivanovičem u srećnom braku, čemu je „ruska zemlja bila zahvalna“. Venčanje je održano u hramu Vaskrsenja (jedna od crkava Kolomenskog Kremlja).
Dana 19. maja 1389. Dmitrij Donskoj je umro u 38. godini života[5].
Od 1389. godine, nakon smrti svog muža, Evdokija Dmitrijevna je zapravo stajala na čelu Moskovske kneževine, kao čuvar nasledstva prestola među svojim sinovima. Ona je proglašena za jemca muževe volje. Prema duhovnoj diplomi Dmitrija Donskog, dobila je više od 30 volosti i naselja i preko 20 velikih sela, dok je 15 volosti i naselja i 14 sela prešlo u puno vlasništvo udovice princeze. Teritorijalna kneževska vlast u ovim posedima (naplata poreza i sud) u potpunosti je pripadala Evdokiji Dmitrijevni, što ju je učinilo politički i ekonomski nezavisnom. Evdokijini sinovi su trebali da slušaju svoju majku i da ne izlaze iz okvira njene volje. U slučaju smrti jednog od njih, ona je bila ta koja je morala da podeli nasledstvo između preostalih sinova. U slučaju smrti sina - velikog vojvode - njegovu imovinu je primio sledeći sin po godinama, ali je nasledstvo potonjeg podelila Evdokija. U slučaju da je neko od sinova izgubio deo poseda, majka je to nadoknađivala na račun poseda braće.
Bila je jedna od najobrazovanijih žena svog doba[6] U glavnom gradu i drugim ruskim gradovima, Efrosinija je izgradila veliki broj crkava i manastira, posebno:
- čuveni Vaznesenski manastir (od drveta);
- kameni hram u čast Bogorodice i ukrasila ga najboljim ikonama, freskama i knjigama; Crkvu Hristovog rođenja osveštao je 11. februara 1393. godine u prisustvu cele velikokneževske porodice Sveti Kiprijan, a dve godine kasnije su je oslikali najbolji ikonopisci – Teofan Grk i Simeon Crni;
- Goricki manastir u Perejaslavlju, podignut o trošku princeze oko 1392. godine;
- Crkva Rođenja Jovana Krstitelja u Perejaslavlju.
Pored toga, pod vođstvom Evdokije Dmitrijevne, okupila se vojska da zaštiti Moskvu od invazije Tamerlana.
Na zahtev princeze, trebalo je da se 8. septembra sa posebnom svečanošću proslavi pobeda na Kulikovom polju u Moskvi.
Dana 17. maja 1407. godine, Evdokija Dmitrijevna se, povukavši se u Vaznesenski manastir, zamonašila sa imenom Efrosinija (savremenici su tvrdili da se tog dana dogodilo oko tri desetine čuda). Nekoliko dana kasnije, monahinja Efrosinija je naredila da se umesto drvenog postavi novi kameni Vaznesenjski sabor. Poživevši u monaštvu samo nekoliko nedelja, monahinja Efrosinija je 7. jula 1407. umrla i sahranjena u sabornoj crkvi u izgradnji (u vreme eksplozije katedrale 1929. godine njene mošti su izgubljene, ali vraćene 2002. godine, nakon čega su preneti su u Arhangelsku katedralu Moskovskog Kremlja). Vremenom je monaha Efrosinija Moskovska počela da se poštuje kao pokroviteljka ruskih vladara i zastupnica Moskve[7].
Godine 1627. u Moskovskom Kremlju je izgrađena Evdokijevska crkva, puno ime hrama je Crkva mučenice Evdokije (ili Evdokije Dmitrijevne).
Deca uredi
Od kneza Dmitrija, Evdokija Dmitrijevna je rodila osam sinova i četiri kćeri:
Sinovi uredi
- Danilo (1370—1379),
- Vasilij (1371-1425) - veliki knez moskovski (Vladimirski),
- Jurij (1374-1434) - veliki knez moskovski (Vladimir),
- Semjon (umro 1379),
- Ivan (1380—1393) – Joasaf u monaštvu.
- Andrej (1382—1432) - knez Možaski 1389, rodonačelnik Možaskih kneževa,
- Petar (1385—1428) - knez Dmitrovski od 1389, knez Uglicki 1389-1405,
- Konstantin (1389—1433) - knez Uglicki;
Kćeri uredi
- Sofija, od 1387. žena kneza. Fjodora Olgoviča Rjazanskog,
- Marija, od 1394. žena kneza. Lugvenija (Semjon) Olgerdoviča,
- Anastasija, od 1397. žena kneza. Ivana Vsevolodoviča Holmskog
- Ana, rođ. 1387. godine – žena kneza. Jurija Patrikeeviča
Poštovanje uredi
Sahranjena je u sabornoj crkvi Vaznesenskog manastira, nakon čijeg uništenja 1929. godine njeni ostaci su prebačeni u podrum Arhangelske katedrale Kremlja[8].
Izvori uredi
- ^ „Jewdokija Dimitrijewna of Suzdal: Genealogics”. www.genealogics.org. Pristupljeno 2022-12-14.
- ^ „Učreždena novaя cerkovnaя nagrada - orden prepodobnoй Evfrosinii Moskovskoй / Novosti / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-12-14.
- ^ Pchelov, E. V. (1997). Praviteli Rossii : ot I︠U︡rii︠a︡ Dolgorukogo do nashikh dneĭ : spravochnik po istorii Rossii. V. T. Chumakov. Moskva: Spolokhi. ISBN 5-87125-013-0. OCLC 39340024.
- ^ Ryzhov, Konstantin (1998). Vse monarkhi mira. Rossii︠a︡ : 600 kratkikh zhizneopisaniĭ. Moskva: Veche. ISBN 5-7838-0268-9. OCLC 39347898.
- ^ Magomaev, V.H.; Magomaeva, F.V. (2021-08-19). „MOLODEŽЬ ČIASSR V PROMЫŠLENNOSTI I NA TRANSPORTE V GODЫ VELIKOЙ OTEČESTVENNOЙ VOЙNЫ”. Vserossiйskaя nauč.-prak. konf. s mežd. učast., posvящennoй 70-letiю so dnя roždeniя Pervogo Prezidenta ČR, Geroя Rossii A.-H.A. Kadыrova (1): 103—107. doi:10.36684/55-2021-1-103-107.
- ^ „Sto Ličnostь :: Čudesa ot knяgini. Kak pomogaet moskvičam svяtaя Evfrosiniя?”. www.100lichnost.ru. Pristupljeno 2022-12-14.
- ^ „Sostoяlosь perenesenie moщeй svяtoй blagovernoй knяgini Evfrosinii Moskovskoй v pridel mučenika Uara Arhangelьskogo sobora Moskovskogo Kremlя / Videomaterialы / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-12-14.
- ^ „V Moskve otkrыt pamяtnik blagovernomu knяzю Dimitriю Donskomu i prepodobnoй Evfrosinii Moskovskoй / Novosti / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-12-14.