Википедија

Edvard Grig

Edvard Grig (norv. Edvard Grieg; Bergen, 15. jun 1843 — Bergen, 4. septembar 1907) je bio norveški romantičarski kompozitor i pijanista. Njegova najpoznatija dela su Per Gint i Klavirski koncert u a-molu. Njegovo korišćenje norveške narodne muzike u sopstvenim kompozicijama donelo je norveškoj muzici slavu, kao i pomoglo u razvoju nacionalnog identiteta, kao što je to uradio Jan Sibelijus u Finskoj i Bedžih Smetana u Češkoj.[1]

Edvard Grig
Edvard Grig, portret Eilifa Petersena iz 1891. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1843-06-15)15. jun 1843.
Mesto rođenjaBergen, Norveška
Datum smrti4. septembar 1907.(1907-09-04) (64 god.)
Mesto smrtiBergen, Norveška

Grig je najslavnija ličnost iz grada Bergena, sa brojnim statuama koje prikazuju njegov lik, i mnogim kulturnim celinama nazvanim po njemu: najveća gradska koncertna zgrada (Grigov hol), njegova najnaprednija muzička škola (Grigova akademija) i profesionalni hor (Edvard Grigov hor). Muzej Edvarda Griga u Grigovoj nekadašnjoj kući Troldhaugen posvećen je njegovoj zaostavštini.[2][3][4][5]

Biografija uredi

Edvard Grig je rođen u Bergenu 1843. godine. Odrastao je u muzičkoj porodici. Prve časove klavira dobijao je od svoje majke. Pohađao je nekoliko muzičkih škola. Godine 1858. započeo je studije klavira na Lajpciškom konzervatorijumu.[6] Uporedo sa studijama imao je mnoštvo koncerata u Lajpcigu.

Početkom proleća 1860. preležao je plućnu bolest opasnu po život. Godine 1862. završio je studije u Lajpcigu i održao prvi koncert u rodnom Bergenu. Naredne godine odlazi u Kopenhagen gde ostaje tri godine. Sprijateljio se sa norveškim kompozitorom Rikardom Nordrakom (kompozitor norveške himne). Održavao je bliske veze sa Bergenskim filharmonijskim orkestrom, čiji je direktor bio od 1880. do 1882.

Početkom leta 1867. oženio se rođakom Ninom Hagerup. Sledeće godine dobili su kćerku. Tog leta na odmoru u Danskoj napisao je Klavirski koncert u a-molu. Upoznao je Franca Lista u Rimu 1870. godine. List je bio veoma zadovoljan njegovom Klavirskom sonatom br. 1. List mu je takođe davao savete o orkestraciji. U leto 1869. godine umire mu jednogodišnja kćerka.

Grig 1876. godine piše muziku na dramu Henrika Ibzena Per Gint.[6] Godine 1888. upoznao je Petra Čajkovskog. Čajkovski je imao visoko mišljenje o njegovoj muzici, ceneći njenu lepotu, toplinu i inovativnost. Za života je stekao veliku slavu, ali ne i bogatstvo.

Edvard Grig je umro u jesen 1907. godine nakon duge bolesti.[6] Na sahrani je bilo između 30 000 i 40 000 ljudi. Prema Grigovoj poslednjoj želji, na sahrani su izvođeni njegov posmrtni marš i posmrtni marš Frederika Šopena. Pepeo Edvarda Griga položen je u planinsku kriptu blizu njegove kuće.

Karijera uredi

Tokom 1861, Grig je debitovao kao koncertni pijanista u Karlšamnu u Švedskoj. Godine 1862, završio je studije u Lajpcigu i imao je prvi koncert u svom rodnom gradu,[7] gde je njegov program uključivao Betovenovu Patetičku sonatu.

 
Grig i Nina Hagerup (Grigova supruga i prva rođaka) 1899. godine

Godine 1863, Grig je otišao u Kopenhagen, u Danskoj, i tamo ostao tri godine. Upoznao je danske kompozitore J. P. E. Hartmana i Nilsa Gadea. Upoznao je i svog kolegu norveškog kompozitora Rikarda Nordraka (kompozitora Norveške nacionalne himne), koji je postao dobar prijatelj i izvor inspiracije. Nordrak je umro 1866. godine, a Grig je komponovao pogrebni marš u njegovu čast.[8]

Grig se 11. juna 1867. oženio svojom prvom rođakom Ninom Hagerup (1845–1935), lirskim sopranom. Sledeće godine se rodilo njihovo jedino dete Aleksandra. Aleksandra je umrla 1869. od meningitisa. Tokom leta 1868, Grig je napisao svoj Klavirski koncert u a-molu dok je bio na odmoru u Danskoj. Edmund Nojpert je premijerno izveo koncert 3. aprila 1869. u Kazino teatru u Kopenhagenu. Sam Grig nije mogao da bude tamo zbog obavljanja obaveza u Kristijaniji (sada Oslo).[9]

Tokom 1868. godine, Franc List, koji još nije sreo Griga, napisao je za njega izjavu norveškom ministarstvu obrazovanja, što je rezultiralo time da je Grig dobio putnu potporu. Njih dvojica su se sreli u Rimu 1870. Tokom prve Grigove posete, pregledali su Grigovu sonatu za violinu br. 1, kojom je List bio veoma zadovoljan. Prilikom njegove druge posete u aprilu, Grig je sa sobom doneo rukopis svog Koncerta za klavir, koji je List pogledao (uključujući orkestarski aranžman). Listovo izvođenje je veoma impresioniralo njegovu publiku, iako mu je Grig u poverenju rekao da je prebrzo odsvirao prvi stav. List je takođe dao Grigu nekoliko saveta o orkestraciji (na primer, da nameni melodiju druge teme u prvom stavu solo trubi, što je sam Grig odlučio da ne prihvati).[10]

Tokom 1870-ih sprijateljio se sa pesnikom Bjornstjerneom Bjornsonom koji je delio njegova interesovanja u norveškoj samoupravi. Grig je napisao muziku za nekoliko njegovih pesama, uključujući Landkjening i Sigurd Jorsalfar.[11] Na kraju su se odlučili za operu zasnovanu na kralju Olavu Trigvasonu, ali spor oko toga da li prvo treba stvoriti muziku ili tekst, doveo je do toga da se Grig preusmerio na rad na scenskoj muzici za komad Henrika Ibsena Per Gint, što je prirodno uvredilo Bjornsona. Na kraju je njihovo prijateljstvo obnovljeno.[12]

Scenska muzika komponovana za Pir Genta na zahtev autora, doprinela je njegovom uspehu, i posebno su ta dela postala neka od najpoznatijih kompozitorovih muzikih aranžmana kao orkestarske svite.

Grig je imao bliske veze sa Bergenskim filharmonijskim orkestrom (Harmonien), a kasnije je postao muzički direktor orkestra od 1880. do 1882. Godine 1888, Grig je upoznao Čajkovskog u Lajpcigu. Grig je bio impresioniran Čajkovskim.[13] Čajkovski je veoma cenio Grigovu muziku, hvaleći njenu lepotu, originalnost i toplinu.[14]

Dana 6. decembra 1897, Grig i njegova supruga su izveli deo njegove muzike na privatnom koncertu u zamku Vindzor za kraljicu Viktoriju i njen dvor.[15]

Grig je dobio dva počasna doktorata, prvi na Univerzitetu u Kembridžu 1894. a drugi na Univerzitetu u Oksfordu 1906. godine.[16]

Muzika uredi

 
Program večeri muzike Edvarda Griga, koje se održalo 23. oktobra 1947. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca.

Edvard Grig je značajan kao nacionalni kompozitor, crpeći inspiraciju iz norveških narodnih pesama. Od ranih dela izdvajaju se simfonije i sonate.[17] Takođe je komponovao sonate za violinu i violončelo i kratka dela za klavir, zahvaljujući kojima je prozvan "Šopen severa“.

Grigova dela na stalnom koncertnom repertoaru širom sveta su:

  • 66 Lirskih komada (Proleću, Ptičica, Leptir, Nokturno, Norveške melodije)
  • Holbergova svita
  • svita Per Gint (Jutarnje raspoloženje, U palati gorskog kralja, Arapska igra)
  • Klavirski koncert u a-molu (Allegro molto moderato-Adagio-Allegro moderato molto e marcato)
  • Uvertira U Jesen
  • 4 Simfonijske igre
  • 3 sonate za violinu i klavir
  • mnoštvo solo pesama na stihove Hajnea, Getea i dr.
  • mnoštvo klavirskih dela

Reference uredi

  1. ^ Daniel M. Grimley (2006). Grieg: Music, Landscape and Norwegian Identity. Ipswich: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-210-2. 
  2. ^ „Grieghallen”. Bergen byleksikon. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  3. ^ „Griegakademiet”. Universitetet i Bergen. Arhivirano iz originala 31. 12. 2019. g. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  4. ^ „Edvard Grieg Museum Troldhaugen”. KODE. Arhivirano iz originala 29. 08. 2017. g. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  5. ^ „About Edvard Grieg Kor”. Edvard Grieg Kor. Arhivirano iz originala 12. 09. 2017. g. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  6. ^ a b v „Grig Edvard”. Enciklopedija muzike. Pristupljeno 20. 1. 2019. 
  7. ^ „Grieg Museum”. Arhivirano iz originala 17. 04. 2020. g. Pristupljeno 01. 01. 2023. 
  8. ^ Rune J. Andersen. „Edvard Grieg”. Store norske leksikon. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  9. ^ Inger Elisabeth Haavet. „Nina Grieg”. Norsk biografisk leksikon. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  10. ^ Harald Herresthal. „Edvard Grieg (1843–1907)”. Norwegian State Academy of Music in Oslo. Arhivirano iz originala 14. 12. 2005. g. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  11. ^ „GRIEG, E.: Orchestral Music, Vol. 7 - Olav Trygvason / Landkjenning / Sigurd Jorsalfar (excerpts) (Malmo Symphony, Engeset)”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2021. g. Pristupljeno 01. 01. 2023. 
  12. ^ „..About Edvard Grieg | Troldhaugen...”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2021. g. Pristupljeno 01. 01. 2023. 
  13. ^ Gretchen Lamb. „First Impressions, Edvard Grieg”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 11. 10. 2006.  Lamb cites David Brown's Tchaikovsky Remembered
  14. ^ Richard Freed. „Piano Concerto in A minor, Op. 16”. Arhivirano iz originala 1. 11. 2006. g. Pristupljeno 11. 10. 2006. 
  15. ^ Mallet, Victor (1968). Life With Queen Victoria . Boston: Houghton Mifflin. str. 120. 
  16. ^ Carley, Lionel. "Preface." Preface. Edvard Grieg in England. N.p.: Boydell, 2006. Xi. Google Books. Web. 1 June 2014.
  17. ^ „Neobični Grig”. Politikin Zabavnik. Pristupljeno 20. 1. 2019. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Edvard Grig na Vikimedijinoj ostavi.

Edvard Grigovi snimci uredi

Snimci radova Edvarda Griga uredi

Muzički rangovi uredi

Festivali uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едвард_Григ&oldid=27552824”