Rođen je u Skrentonu, Pensilvanija, 14. decembra 1883. godine u radničkoj porodici irskog porekla. U rodnom gradu pohađao je državnu školu i istovremeno zarađivao džeparac u jednoj prodavnici duvana. Onda se zaposlio u lokalnim novinama – Republikancu, zatim u oglasnim agencijama i agencijama za vesti. Novinarski posao napustio je 1908. godine i otišao u Njujork da studira medicinu na Univerzitetu Fordam, u državi Njujork gde je diplomirao 1912. godine. Po završetku studija kliničku praksu obavljao je duže vreme po prvim bolnicama u Njujorku — Bolnici Sv. Vinsenta i Bolnici Sv. Porodice u Bruklinu.[4] Specijalizovao se u Gradskoj bolnici u Njujorku, kao i Bolnici Njujorške opštine i drugim klinikama koje su sarađivale sa Njujorškim univerzitetom.
Kada je Stejt department objavio oglas da traži dobrovoljce za odlazak u Meksiko, radi pomoći u evakuaciji američkih građana zatečenih u ovoj zemlji meksičkom revolucijom. Rajan se odmah prijavio.
Ispred američkog Crvenog krsta upućen je u Meksiko 1913. godine, gde je učinio vrlo mnogo u pogledu lekarske pomoći. Boraveći u Meksiku imenovan je za predstavnika Ministarstva spoljnih poslova i američkog Crvenog krsta, i u tom svojstvu proputovao je ceo Meksiko, vodeći brigu o američkim podanicima koje je revolucija zatekla na teritoriji Meksika.[5] Kako se uvek nalazio na samom bojištu i prisustvovao bitkama kod Toreona (prvoj idrugoj), San Pedra, Saltila, Montereji, Lerda, i drugim manje značajnim mestima u mnogim prilikama bio je jedini lekar koji se nalazio u borbenoj liniji, zbog čega je stekao reputaciju neustrašivog lekara. Nakon što se našao, sa još nekoliko saradnika u Zakekatosovom zarobljeništvu, u logorskim uslovima ponašao se izuzetno hrabro i stoički. Naime tokom ovog užasnog iskustva svakodnevno je izvođen trinaest puta uzastopcena na gubilište, stičući iz dana u dan sve veće samopouzdanje, Meksičko ministarstvo inostranih poslova, na zahtev Amerikanaca, izdejstvovalo je da Rajan bude oslobođen. U Meksiku je proveo skoro pune dve godine, posle čega se vratio u Ameriku.[6]
Celokupan život dr Rajana, zapravo, bio je jedna velika avantura koja je nastavljena i posle njegove naporne službe u Srbiji. Jedna od njegovih strasti, ili bolje rečeno hobija, bilo je prikupljanje ratnih suvenira koje je nameravao da pokaže svojim prijateljima kada se vrati u SAD.[8]
U oktobru 1916, krenuo je iz Srbije preko Austrougarske i Nemačke sa svojim ekscentričnim suvenirom – neeksplodiranom artiljerijskom granatom. Na budimpeštanskoj železničkoj stanici suvenir je nepažnjom ispustio nekakav nosač. Od eksplozije, stanica je bila demolirana, više ljudi bilo je teško ranjeno i pobijeno, a sam dr Rajan prošao je bez ogrebotine.
Ali, ova epizoda njegovog života, još jednom ga je načinila ratnim zarobljenikom. Uprkos svemu, nekako je uspeo da ubedi austrougarske vojne vlasti da nije imao nikakvu drugu nameru sa ovom granatom, nego da je ona deo njegove ratne kolekcije suvenira, te su ga oslobodili.
Od tada, Rajan je bio na glasu čoveka koga štiti nekakva amajlija, a legenda o njemu nastavila je da se širi.[5]
Po izbijanju Velikog rata, u američkom Crvenom krstu ponudili su mu nekoliko zemalja kojima je pomoć lekara bila potrebna. Od ponuđenih izabrao je Srbiju, u koju je sa Američkom medicinskom misijom krenuo 9. septembra 1914. godine, redovnom linijom trgovačkog parnog broda iz Njujorka za Pirej, a zatim do Soluna. Preko Niša u Beograd u koji je stigo 16. oktobra 1914. godine,[9] i odmah preuzeo vojnu bolnicu u Beogradu, tada prepunu ranjenih srpskih vojnika. U izveštaju upućenom Nacionalnom štabu Crvenog krsta u Vašingtonu dr Rajan navodi:
...Stigli smo 16. oktobra i odmah preuzeli veliku bolnicu. Od kad smo stigli nismo imali vremena ni za šta drugo sem za rad i spavanje. Mnogi od povređenih nisu bili previjeni nekoliko dana. Kako imamo oko 150 teških ranjenika, a potrebno je da ih previjamo svakog dana, završavamo rad posle 23 časa, a nekad i kasnije... Novi slučajevi stižu svakog dana i bićemo prepunjeni za veoma kratko vreme. Hirurzi su ovde retki, a kako ima oko 50.000 ranjenih širom cele zemlje, jasno vidite kakvi su nam uslovi.
U Beogradskoj bolnici je boravio do oktobra 1915. godine, kada je izvršivši oko 8.000 hirurških zahvata. Njegov medicinski doprinos srpskom narodu, u trenucima kada je čak i njegov biološki opstanak bio ugrožen, ostaće zabeležen kao nemerljiv, jer se u Srbiji našao u trenutku kada su ljudi njegovog kova i lekarskog poziva najviše trebali.[10]
Ostalo je zabeleženo da je 1916. godine delio žito beogradskoj sirotinji koje je američki Crveni krst kupio u Rumuniji.
Potpukovnik dr Edvard Rajan kao šef misije američkog Crvenog krsta u Velikom ratu
Kako je američkom zastavom i i zastavom Crvenog krsta dr Rasjan spasao Beograd od bombardovanja
Po dolasku (u Beograd), prvo je prekrio zgradu američkom zastavom, jer je bolnica bila pod stalnom pretnjom artiljerijske vatre.[10]
„Dr Rajan je postao pravi heroj u Srbiji, i razlog što je išta ostalo od Beograda je taj što je on stavio američku zastavu na bolnicu“, izjavila je medicinska sestra Emili Simonds listu New York Times 15. januara 1915. godine. Isti list je 31. januara objavio intervju sa Mejbel Danlop Grujić, suprugom srpskog diplomate Slavka Grujića, pod naslovom „Američki lekar spasio Beograd“. „Mislim da je dr Rajan, u stvari, spasao Beograd od uništenja“, pošto se srpska vojska povukla iz Beograda, ostao je jedina „vlast“ u Beogradu.
Upotrebom američke zastave i zastave Crvenog krsta teritorija bolnice označena je kao teritorija neutralne zemlje. SAD je tada bila neutralna zemlja, a prema Konvenciji o pravima i dužnostima neutralnih sila i lica u slučaju rata na kopnu (V Haška konvencija iz 1907. godine).[10][a]
Nakon odlaska iz Srbije vratio se u SAD. Međutim ubrzo je ovog borbenog Irca njegov nemirni duh, veliko srce i neizmerna hrabrost, vratila 1917. godine u Evropu, ovaj put u Francusku.
Potom je kraće vreme boravio na Solunskom frontu (pred sam proboj) u kome je imao zapaženu ulogu u borbi protiv malarije od koje su oboleli mnogi saveznički vojnici.
Od 1919. do 1922, potpukovnik dr Rajan proveo je na radu u tri baltičke države, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Pod njegovim rukovodstvom, kao šefom misije u baltičkim zemljama i severnoj Rusiji, Američki crveni krst (ARC) otvorio je svoje ispostave od Helsinkija u Finskoj do Kaunasa u Litvaniji, U baltičkim državama ARC je obavljao zadatke pod izuzetno teškim uslovima, a dr Rajan se trudio da bude na više mesta odjednom „i u čemu je gotovo uvek uspevao”.[11]
Poslednje godine života proveo je na Baltiku i Rusiji, odlazeći čak i u boljševičku Moskvu iako mu je američki izaslanik za baltičke zemlje to izričito zabranjivao.[5]
Umro je u 39 godini života, 18. septembra 1923. godine u Teheranu. Uzrok smrti bila je malarija kojom se najveroverovatnije zarazio još tokom boravka na Solunskom frontu u Grčkoj. Sahranjen je u rodnom Skrentonu u Pensilvaniji 11. februara 1924. godine. Njegove kolege oprostile su se na odru rečima da će ga se zauvek sećati kao „najvećeg među nama“.[5]
Povodom Rajanove smrti Chicago Daily Tribune, samo tri dana posle njegove smrti, u svom nekrologu posvećenog dr Rajanu, ovaj list napisao je da je umro lekar „širom sveta poznat po svom radu u borbi protiv epidemija“. U srpskoj javnosti niko se nije oglasio. Izuzetak je bila skromna komemoracija u Srpskom lekarskom društvu, gde je dr D. Stojimirović govorio o njegovoj ličnosti i njegovom delu.[5]
^Prema članu 1 Konvencije: „Teritorija neutralnih sila je nepovrediva. Konvencija o pravima i dužnostima
neutralnih sila i lica u slučaju rata na kopnu (V Haška konvencija iz 1907. godine).
^Vladimir. „Edward W. Ryan”. Serbica Americana (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-24.
^ abvgdSaopštenje Vukašina Antića Dr Edvard V. Rajan – lekar spasilac Beograda izgovoreno na 15. Studeničkoj akademiji „800 godina srpske medicine”, u manastiru Studenica, juna 2010. godine
^NADA PETROVIĆ, Tragom dokumena(a)ta. Svedočenje o dr Edvardu Rajanu, Beograd. UDK 614.88(497.11)“1914/1918“ 10.7251/GUARS1608315P
^ Dr Snežana Veljković, Život i rad Vojne bolnice u Beogradu za vreme Velikog rata (1914–1918). Saopšteno 20. septembra 2012. na redovnom sastanku Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, u Beogradu
^Amerikanci u Srbiji, - Ko je dr Rajan i ostali članovi misije. Politika, Beograd, od 13. oktobra 1914. u tekstu
^ abvSnežana Veljković, Život i rad Vojne bolnice u Beogradu za vreme Velikog rata (1914–1918). Saopšteno 20. septembra 2012. u Beogradu, na redovnom sastanku Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva.
^The Amazing dr Edward Ryan and the Work of the American Red Cross in Estonia, Estonian Relations 2008; 7(1–2): 1–14.
