Википедија

Eksploatacija dece

Eksploatacija dece se odnosi na sistematsku prodaju dece, obično radi usvajanja od strane porodica iz razvijenog sveta, ali ponekad i u druge svrhe, uključujući trgovinu. Termin obuhvata širok spektar situacija i stepena ekonomske, socijalne i fizičke prinude. Akcije eksploatacije dece ili lokacije na kojima se one odvijaju ponekad se nazivaju fabrike beba ili farme beba.

Tržišta

uredi

Eksploatacija dece obično se odnosi na situacije gde se deca prodaju radi usvojenja, ali se takođe može odnositi i na situacije u kojima su deca žrtve trgovine ljudima kako bi se omogućio robovski rad. [1][2][3]

Odojčad koja su žrtve trgovine ljudima često su na kraju primorani da rade na plantažama, rudnicima i fabrikama, kao kućne pomoćnice ili seksualne radnice.[1][2][3] Postojao je mali broj tvrdnji o nekim akcijama eksploatacije dece koje su omogućile da odojčad bude mučena ili žrtvovana u crnoj magiji ili ritualima vračanja.[4][5][6] Nigerijski agenti bezbednosti su otkrili niz navodnih fabrika beba u poslednjih nekoliko godina, posebno u jugoistočnom delu zemlje.

Trgovina ljudima je rasprostranjena u zapadnoj Africi, gde su deca kupovana od svojih porodica da bi radila na plantažama, rudnicima i fabrikama ili kao kućne pomoćnice.

Drugi se prodaju u prostituciju, a ređe su mučeni ili žrtvovani u ritualima crne magije. [7]Trgovina ljudima, uključujući i prodaju dece, zabranjena je nigerijskim zakonom ali pre skoro 10 godina UNESCO izveštaj o trgovini ljudima u Nigeriji identifikovao je ovaj čin kao treći najčešći oblik kriminala u zemlji iza finanskijskih prevara i trgovine drogom, i situacija se sigurno nije poboljšala. Najmanje 10 dece se navodno svakog dana prodaje širom zemlje. Oni se sada prodaju poput robe i, kao odgovorna vlada, ne možemo dozvoliti da ovo i dalje postoji u državi Enugu“ Ifeanyi Ugwuanyi, guverner Enugua rekao je tokom otvaranja odbora prošlog meseca.[7]

Izvori

uredi

Trudnice se mogu suočiti sa ekonomskom ili socijalnom prinudom.[8] Ređe se suočavaju sa direktnom prinudom da se odreknu svoje novorođenčadi. Postoje retki izveštaji da su žene koje još nisu trudne, oplođivane da bi proizvodile novorođenčad za prodaju. [1][9]

Farme beba su prijavljene u Indiji,[10][11] Nigeriji,[6] Gvatemali,[12] Tajlandu, [8]Grčkoj [13]i Egiptu.[14]

Nigerija

uredi

Eksploatacija dece u Nigeriji je podskup trgovine ljudima. Ovaj čin se često odigrava u strukturama prerušenim u porodilišta, sirotišta, klinike i male fabrike[15] gde trudnice žive i rađaju bebe u zamenu za novčanu naknadu. Ovaj trend je podstaknut raznim faktorima, uključujući socijalnu premiju koju imaju trudnice i društvene stigme u vezi sa neplodnošću i trudnoćom tinejdžera. Crno tržište novorođenih beba se razvilo u nekim delovima zemlje kako bi se odojčad pružila bogatim porodicama koje preferiraju jeftinije i tajne metode kao zamenu za surogat majčinstvo, „in vitro” oplodnju, asistiranu reproduktivnu tehnologiju ili usvajanje putem socijalnih službi. [16]

Većina žena čija se deca prodaju su mlade neudate žene iz domaćinstava s nižim primanjima koje se boje socijalne stigmatizacije kao posledice neželjene tinejdžerske trudnoće. Neke od devojaka dolaze u fabriku beba nakon potrage klinike za abortus, dok su neke od njih otete.[16] Većina otkrivenih fabrika beba nalazi se u južnoj Nigeriji sa velikom učestalošću u Ondu, Ogunu, Imu, Akva Ibom Abiji i Anambri.[16]

Prvi javno prijavljen slučaj fabrike beba objavila je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu 2006.[16] godine. U 2008. godini, mreža fabrika beba koje su tvrdile da su sirotišta, otkrivena je u Enuguu, državi Enugu (Nigerija) pomoću policijskih racija.[3][17][18] Nigerijska policija je 2011. godine pretresla još dve bolnice čime je ugasila dve fabrike beba: u junu, trideset dve trudnice pronađene su u Abi, Abia, u bolnici „The Cross Foundation“[4][6][2]; u oktobru, sedamnaest trudnica (trideset prema nekim izvorima[19][20]) pronađeno je u Ihiali, Anabra u bolnici fondacije Iheanyi Ezuma.[21][5] U 2013. otkriveno je još pet fabrika beba, a još osam otkriveno je 2015.[16] godine. Neplodne žene su istaknute kao glavni pokrovitelji ovih fabrika beba zbog stigmatizacije parova bez dece  u južnoj Nigeriji i pitanja vezanih za kulturu prihvatljivosti surogatnosti i usvajanja. Ove prakse su doprinele rastu industrije koja rezultira fizičkim, psihološkim i seksualnim nasiljem nad žrtvama.

Prevencija

uredi

Rešavanje problema fabrika beba će koristiti višestruki pristup koji uključuje zagovaranje i donošenje zakona koji zabranjuju fabrike beba i trgovinu novorođenčadi i teške posledice za njihove pokrovitelje. Takođe, potrebni su programi za edukaciju mladih devojaka o sprečavanju neželjenih trudnoća. Trebalo bi istražiti metode poboljšanja svesti i prihvatljivosti usvajanja i surogatnosti i smanjenja administrativnih i pravnih prepreka vezanih za ove opcije za neplodne parove kako bi se umanjila važnost fabrika beba.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v Newnham, David (23. 7. 2008). „The ‘shocking’ truth about hypnosis”. Nursing Standard. 22 (46): 26—27. ISSN 0029-6570. doi:10.7748/ns.22.46.26.s29. 
  2. ^ a b v SPLETE, HEIDI (januar 2011). „Teens' Daily Marijuana Use Is On the Rise”. Pediatric News. 45 (1): 1—5. ISSN 0031-398X. doi:10.1016/s0031-398x(11)70002-9. 
  3. ^ a b v Cairoli & Waltner 1993
  4. ^ a b Umeh, C. A.; Onyi, S. C. (2014). „Case based rubella surveillance in Abia State, South East Nigeria, 2007–2011”. PeerJ. 2: 580. doi:10.7717/peerj.580. 
  5. ^ a b „News24”. African Studies Companion Online. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  6. ^ a b v Bradshaw, Peter Nicholas, (born 19 June 1962), film critic, The Guardian, since 1999, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  7. ^ a b Makinde, Olusesan Ayodeji (16. 11. 2015). „Infant Trafficking and Baby Factories: A New Tale of Child Abuse in Nigeria”. Child Abuse Review. 25 (6): 433—443. ISSN 0952-9136. doi:10.1002/car.2420. 
  8. ^ a b Seybold, Patricia (februar 2011). „Why the Huffington Post Is Successful”. Boston, MA. 
  9. ^ Egan, Joseph (2010). From Misery to Hope Encountering God in the Abyss of Suffering. Oxford, Bern, Berlin, Bruxelles, Frankfurt am Main, New York: Wien. ISBN 9783034302340. doi:10.3726/978-3-0353-0058-1/1. 
  10. ^ The Monastery & Farm Have Been Sold, University of Pittsburgh Press, str. 7—7, ISBN 9780822981107, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  11. ^ „Where you can buy from”. Chemical & Engineering News. 37 (28): 56. 13. 7. 1959. ISSN 0009-2347. doi:10.1021/cen-v037n028.p056. 
  12. ^ Ivens, Richard, (died 6 March 1931), Editor of Nottingham Guardian, 1887–1925, Oxford University Press, 1. 12. 2007, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  13. ^ Goodrich, R. W.; Bianchi, Luciana (1989), The Shocking Truth About Some “Proto-PN”, Springer Netherlands, str. 447—447, ISBN 9780792300038, Pristupljeno 3. 1. 2019 
  14. ^ Mankiw, N. Gregory; Weil, David (decembar 1988). „The Baby Boom, The Baby Bust, and the Housing Market”. Cambridge, MA. 
  15. ^ Eseadi, Chiedu; Anyanwu, Joy I.; Ogbuabor, Shulamite E.; Ikechukwu-Ilomuanya, Amaka B. (2016). „Adverse Childhood Stress Experience Questionnaire”. PsycTESTS Dataset. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  16. ^ a b v g d Makinde, Olusesan Ayodeji; Olaleye, Olalekan; Makinde, Olufunmbi Olukemi; Huntley, Svetlana S.; Brown, Brandon (23. 6. 2016). „Baby Factories in Nigeria”. Trauma, Violence, & Abuse. 18 (1): 98—105. ISSN 1524-8380. doi:10.1177/1524838015591588. 
  17. ^ „Behavior: Mothers reveal their baby faces”. Science News. 164 (15): 237—237. 2. 7. 2009. ISSN 0036-8423. doi:10.1002/scin.5591641512. 
  18. ^ Beck, M. L.; Freihaut, B.; Henry, R.; Pierce, S.; Bayer, W. L. (januar 1975). „A serum haemagglutinating property dependent upon polycarboxyl groups”. British Journal of Haematology. 29 (1): 149—156. ISSN 0007-1048. PMID 32. 
  19. ^ „Never-Pregnant Teenagers More Effective Users of Contraceptives Than Those Previously Pregnant”. Family Planning Perspectives. 15 (3): 137. maj 1983. ISSN 0014-7354. doi:10.2307/2134735. 
  20. ^ Holt, Amanda (18. 3. 2011). „‘The terrorist in my home’: teenagers' violence towards parents - constructions of parent experiences in public online message boards”. Child & Family Social Work. 16 (4): 454—463. ISSN 1356-7500. doi:10.1111/j.1365-2206.2011.00760.x. 
  21. ^ Renaud, B.; Buda, M.; Lewis, B. D.; Pujol, J. F. (15. 9. 1975). „Effects of 5,6-dihydroxytryptamine on tyrosine-hydroxylase activity in central catecholaminergic neurons of the rat”. Biochemical Pharmacology. 24 (18): 1739—1742. ISSN 0006-2952. PMID 17. 

Literatura

uredi
  • Egan, Joseph (2010). From Misery to Hope Encountering God in the Abyss of Suffering. Oxford, Bern, Berlin, Bruxelles, Frankfurt am Main, New York: Wien. ISBN 9783034302340. doi:10.3726/978-3-0353-0058-1/1.  line feed character u |title= na poziciji 20 (pomoć);

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експлоатација_деце&oldid=27847624”