Ekspres (sateliti)
Ekspres (rus. Экспресс) predstavlja novu generaciju telekomunikacionih satelita dizajniranih da povećaju kapacitet satelitske komunikacione mreže na Zemlji. Projektovanje i razvoj obavio je institut Informacioni satelitski sistemi Rešetnjev, iz Željeznogorska, gde se i proizvode. Ovo je serija nehermetičkih komunikacionih satelita prednaznačenih za geosinhrinu orbitu, a prema količini korisne aparature klasifikovani su u platforme Ekspres 1000, 2000, 4000.
| Veštački sateliti Ekspres | |
|---|---|
| Proizvođač |  Rusija IKC Hruničev, ISS Rešetnjov, Krasnojarsk
|
| Datum lansiranja | 6. septembar 1999. |
| Raketa-nosač | Proton-K (rus. Протон-К) |
| Mjesto lansiranja | Bajkonur |
| Masa | 1600-3600 kg |
| Vrsta orbite | Geostacionarna orbita |
Istorija i razvoj uredi
13. oktobra 1994. godine, Rusija je lansirala svoj prvi Ekspres satelit, (zvanično imenovan Эkspress, šifra delatnosti 11F639), koji predstavlja novu generaciju svemirskih letelica, dizajniranih da povećaju kapacitet satelitske komunikacione mreže u zemlji. Imao je masu od 2,5 tone, 17 kanala i operativni vek od 5-7 godina. Novi sistem je zamenio zastarele HORIZONT satelite, koji su bili u upotrebi od 1979. godine. Drugi satelit ove serije izbačen je u orbitu 29. septembra 1996. godine.
Tokom 1990-ih, ISS Rešetnjev predložio je niz nadgradnji Ekspres letelica sa sve boljim komunikacionim sposobnostima. Ekspress-M (Modernizovani) serija je promovisana 1993, međutim, projekat nije mogao biti finansiran u osvit finansijskih problema u Rusiji.
U drugoj polovini 1990-ih, NPO PM (sada ISS Rešetnjev) je predložio Ekspres-K (Komercijalni) seriju satelita, koji bi se razvili paralelno, između 1999. i 2002. godine. Postepeno bi se povećavao raspon komunikacija, kapacitet, snaga i operativni vek. Kompanija je takođe nastojala da privuče zapadne kooperante, kako bi obezbedila više pouzdanih korisnika sledeće generacije satelita i da bi premostila jaz između tehnologije ruskih i zapadnih komunikacionih satelita.[1]
Saradnja sa francuskom kompanijom Alcatel (sada Thales-Alenia Space je počela 1995. godine. Prvi satelit nove serije, Ekspres-A, imao je 12-Siemens-ovih transpondera. On je izgubljen u neuspešnom lansiranju 1999, ali je zamena Ekspres-A2 je uspešno lansiran 12. marta 2000. godine.[2]
Dalji razvoj doveo je do Ekspres-AM serije, koja kombinuje francuske, nemačke i japanske proizvođače, a serijski se proizvodi kako u ISS Rešetnjev, tako i u EADS Astrium korporaciji. Ima operativni vek 12-15 godina i u stanju je nosi 38 kanala istovremeno, uključujući digitalni TV, radio, broadband internet itd. Lansiranje Ekspress-AM3 letelica u junu 2005. godine, završena je modernizacija ruske telekomunikacione satelitske mreže.[3]
Ekspres-AK/AT je čisto ruska analogična verzija razvijena na Ekspres 1000/2000 platformi. Ekspres 1000 je manji od verzije 2000, mase je 700 do 1.400 kg, sa 10 do 12 transpondera, 2 kV snage i operativnog veka od 15 godina. Sateliti na osnovu Ekspres 1000 se često zovu i Ekspres AK ili u navigacionoj modifikaciji GLONASS-K . Druge verzije uključuju platformu Ekspres 2000, koja ima masu do 3,2 tone, do 60 transpondera, snage 25 kV i vek od 15 godina. Sateliti koji koriste ovu platformu se označavaju sa Ekspress AT serije ili Ekspress AM30 i AM40 serije.[1]
Ekspres-MD nastala je i proizvodi se u konkurentskom Kosmičkom naučno-proizvodnom centru Hruničev. Pušten je samo jedan satelit u orbitu februara 2009. godine, dok je drugi izgubljen prilikom postavljanja u orbitu 6. avgusta 2012. godine.
Sateliti uredi
Od 1999. do 2005. godine, devet Ekspres-A i Ekspres-AM satelita su proizvedeni od strane kompanije. Pokrenuti su sledeći Ekspres sateliti:
- 27. oktobar 1999. Ekspres-A1,
- 12. mart 2000. Ekspress-A2,
- 24. jun 2000. Ekspress-A3,
- 10. jun 2002. Ekspress A4,
- 29. decembar 2003. Ekspress AM22,
- 27. april 2004. Ekspress AM11,
- 30. oktobar 2004. Ekspress AM1,
- 29. mart 2005. Ekspress AM2,
- 24. jun 2005. Ekspress AM3,
Svi oni su lansirani sa Baikonur kosmodroma pomoću Proton rakete-nosača. Usledili su:
- 28. januar 2008. Ekspres-AM33
- 11. februar 2009. Ekspres-AM44
- 26. decembar 2013. Ekspres-AM5
Havarije i incidenti uredi
- 29. marta 2006. godine, Ekspres-AM11 je udario nepoznati objekat koji je ga omeo. Srećom, inženjeri su imali dovoljno vremena u kontaktu sa letelicom da ga ponovo postave u njegovu orbitu.[4]
- Ekspress-AM4 je lansiran satelit 17. avgusta 2011. godine, ali anomalija sa Proton-M / Briz-M raketom ga ostavio u beskorisnoj orbiti.[5] Satelit je namerno potopljen 26. marta 2012. uprkos predlozima da ga plasiraju u orbitu višeg-nagiba, da obezbedi pokrivenost Antarktika.[6]
- Ekspress-MD2 satelit je izgubljen u sličnom neuspehu u avgustu 2012. godine, kada Briz-M nije uspeo da startuje motor treći put.
- Ekspress AM4R je pokrenut 16. maja 2014. kao zamena za AM4, na Proton-M lanseru. Letelica eksplodirala posle 540 sekundi u letu, neposredno pre kraja rada motora treće faze.[7]
Reference uredi
- ^ a b Harvey, Brian (2007). The Rebirth of the Russian Space Program: 50 Years After Sputnik, New Frontiers. Springer. str. 277. ISBN 978-0-387-71354-0.
- ^ „Thales Alenia Space And NPO-PM To Finalize An Industrial Cooperation Agreement”. Space Mart. 11. 12. 2007. Pristupljeno 19. 5. 2009.
- ^ Zak, Anatoly. „Express communications spacecraft”. Russianspaceweb.com. Pristupljeno 21. 6. 2009.
- ^ "Notification for Express-AM11 satellite users in connection with the spacecraft failure." Arhivirano 2013-01-04 na sajtu Archive.today Russian Satellite Communications Company, 19 April 2006.
- ^ Second Life for Failed Russian Satellite? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. mart 2012) (23 March 2012)
- ^ Gramling, Carolyn (23. 3. 2012). „Second Life for Failed Russian Satellite?”. Arhivirano iz originala 27. 03. 2012. g. Pristupljeno 14. 01. 2015.
- ^ Another Disaster for Russia’s Space Workhorse, Popular Mechanics, 16 May 2014, accessed 16 May 2014.
Literatura uredi
- Harvey, Brian (2007). The Rebirth of the Russian Space Program: 50 Years After Sputnik, New Frontiers. Springer. str. 277. ISBN 978-0-387-71354-0.