Elektronski magnetni moment

U atomskoj fizici, magnetni moment elektrona, ili tačnije magnetni dipolni moment elektrona, je magnetni moment elektrona koji je rezultat njegovih suštinskih svojstava spina i električnog naboja. Vrednost magnetnog momenta elektrona (simbol μ_e) je −9.2847647043(28)×10⁻²⁴ J⋅T⁻¹. U jedinicama Borovog magnetona (μ_B), to je 2999899884034781941♠−1,00115965218059(13) μ_B, vrednost koja je merena sa relativnom tačnošću od 6987130000000000000♠1,3×10⁻¹³.

Prema Šredingerovoj teoriji, stanje elektrona u atomu je definisano sa tri kvantna broja. Na osnovu eksperimenata utvrđeno je da elektron ima još jedan moment impulsa koji se naziva spin. Taj moment impulsa odgovara nekom unutrašnjem kretanju elektrona koje je stalno prisutno, bilo da je elektron slobodna čestica, bilo da je u atomu ili u sastavu nekog drugog sistema - kao što uvek ima istu masu i isto naelektrisanje, tako uvek ima isti spin.

Spin je sopstveni ili unutrašnji moment impulsa elektrona. Odgovarajući magnetni moment zove se spinski magnetni moment. Uobičajena oznaka za intenzitet spina je S, za spinski kvantni broj s, a za magnetni spinski kvantni broj m_s. Intenzitet spina je određen formulom ${\mbox{S}}=$ $~\hbar$ ${\sqrt {s(s+1)}}$ Utvrđeno je da je spinski kvantni broj elektrona ${\mbox{s}}={\frac {1}{2}}$, prema tome ${\mbox{S}}=\hbar {\frac {sqr{3}}{2}}$

Literatura

• Sergei Vonsovsky (1975). Magnetism of Elementary Particles. Mir Publishers. 
• Sin-Itiro Tomonaga (1997). The Story of Spin. University of Chicago Press.