Elesalaš
Elesalaš (mađ. Előszállás, nem. Neuhof) grad je u Mađarskoj. Elesalaš se nalazi u okviru županije Fejer.
| Elesalaš mađ. Előszállás | |
|---|---|
 Pogled na crkvu | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna prekodunavska regija[1] |
| Županija | Fejer (županija) |
| Srez | Dunaujvaroš |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 2.276[2] |
| — gustina | 57 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 46° 49′ 30″ S; 18° 49′ 36″ I / 46.82505° S; 18.82656° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 39,83 km2 |
  Elesalaš Elesalaš na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2424 |
| Pozivni broj | (+36) 25 |
| Veb-sajt | |
| http://www.eloszallas.hu/ | |
Ime uredi
Elesalaš se prvi put pominje u pisanim izvorima u zapisu iz 1537. kao Elevzalaš (i kao Ellő Szállás 1740, Elő-Szállás 1785. i Ellö-szálas 1805.).[3] Ime je verovatno kumanskog porekla, pošto se ovde nalazilo najzapadnije naselje Kumana. Takođe selo je bilo poznato i kao Neuhof na nemačkom.
Istorija uredi
Elesalaš i okolna područja bili su naseljeni i pre Rimljana. Ovde su pronađeni keltski, avarski i rimski artefakti. Početkom 16. veka ovde je imao posede fehervarski upravitelj. Kasnije je mesto postalo vlasništvo porodice Šuljok (Balaž, Ištvan i Đerđ Šuljok). Posle ovoga mesto je postalo vlasništvo zamka Varpalota.
Mesto je bilo u vlasništvu cistercitskog reda od druge polovine 17. veka do godina posle Drugog svetskog rata. Ovo je bio centar naprednog imanja reda, koji je obuhvatao današnja sela Alšosentivan, Barač, Darusentmikloš, Hantoš, Mezefalva, Nađkarakčoni, Nađevenjim i bio je jedan od najprofitabilnijih velikih poseda u zemlji između dva svetska rata. Samostalno selo je od 1928. godine.
Demografija uredi
Prema podacima iz 2010. godine, u Elesalašu ima 952 stana, u proseku 23,81 po km². Prema popisu iz 2011. godine, 96,47% stanovništva od 2.167 ljudi su bili etnički Mađari, a najveća manjina su Romi (1,99%).[4] Većina stanovništva su bili rimokatolici (43,93%), nekonfesionalni (24,46%) ili nepoznate veroispovesti (24,58%), manji broj njih su bili reformati (4.47%) ili druge veroispovesti (2,56%).[5]
Populacija uredi
Prethodnih godina broj stanovnika naselja se menjalo na sledeći način:
- 1594: 0
- 1773: 366
- 1783: 425
- 1838: 845
- 1870: 1.456
- 1880: 1.749
- 1900: 2.911
- 1930: 3.680
- 1941: 3.880
- 1944: 4.156
- 1945: 3.876
- 1949: 5.024
- 1960: 3.752 (zbog nezavisnosti Nađkaračonja)
- 1970: 4.346 (zbog prenosa iz prethodne godine)
- 1980: 3.988
- 1990: 3.631 [6]
- 2001: 3.884 [7]
- 2002: 3.889 [7]
- 2003: 2.602 [7] (Zbog nezavisnosti Darusentmikloša)
- 2010: 2.218
- 2011: 2.376
- 2013: 2.365
- 2014: 2.307
- 2015: 2.309
- 2018: 2.302 (Predpopis pre zvaničnog popise)
Reference uredi
- ^ „Fejér megyei kistérségek összehangolt stratégiai programja” (PDF). Sárvíz Térségfejlesztő Egyesület. 2001. str. 29—34. Arhivirano iz originala (pdf) 2013-05-15. g. Pristupljeno 2012-07-11.
- ^ Popis stanovništva
- ^ Magyar nyelvjárások 23 (1980), p. 66.
- ^ „3.1.6.1. A népesség a nemzetiségi hovatartozást befolyásoló tényezők szerint, 2011”. Központi Statisztikai Hivatal. 2011. Pristupljeno 2015-07-04.
- ^ „4.1.7.1. A népesség vallás, felekezet szerint, 2011”. Központi Statisztikai Hivatal. 2011. Pristupljeno 2015-07-02.
- ^ József, Kovacsics Béla Kovács, Ferenc Virágh, Tibor Iványosi-Szabó (1998). Magyarország történeti statisztikai helységnévtára: Fejér megye (13. kötet izd.). Budapest: MTA Történeti Demográfiai Albizottsága – Központi Statisztikai Hivatal Népszámlálási Főosztály. ISBN 9632151968.
- ^ a b v „A Magyar Köztársaság Helységnévtára” (html) (na jeziku: magyar). Központi Statisztikai Hivatal. 2001-02-01. Pristupljeno 2011-07-11.[mrtva veza]
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Mapa ulica Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jun 2011)