Википедија

Embraer

Embraer (engl. Embraer, pun naziv na port. Empresa Brasileira de Aeronáutica S.A.) je kompanija za proizvodnju aviona iz Brazila. Brazilska vlada je osnovana kompaniju 1969. godine, a ona je privatizovana 1994. Kompanija proizvodi komercijalne, vojne, korporacijske i poljoprivredne avione. Embraer je jedan od tri najveća brazilska izvoznika (od 1999. do 2001. i najveći). Među proizvođačima aviona, Embraer je četvrti po brojnosti radne snage (iza Boinga, Erbasa i Bombardijea) i treći po godišnjim isporukama putničkih aviona (iza Boinga i Erbasa).[5]

Embraer
TipSosiedad Anonima
IndustrijaVazduhoplovstvo, odbrana
Osnovana19. avgust 1969. god.; pre 54 godine (1969-08-19)
OsnivačOzires Silva
PodručjaŠirom sveta
Ključni ljudiFrancisko Gomez Neto (predsednik & CEO)
Mauro Kern (podpredsednik)
Džekson Šnajder (podpredsednik)
Hoze Filipo (podpredsednik)[1][2]
Proizvod(i)Poslovni, komercijalni i vojni avioni. Delovi za avione. Sistemi misije za vazdušne i zemaljske operacije
PrihodRast US$ 4,2 milijardi (2021)[3]
Neto zaradaRast US$ 43,5 milijardi (2021)[3]
Zaposlenih15.427 (2021)[4]
FilijalaEmbraer Defense & Security
Embraer Commercial Aviation
Embraer Executive Jets
PodružniceNeiva, OGMA, Eve Air Mobility, Atech, Bradar, SAVIS
Vebsajtembraer.com
Embraer ERJ 145 Britiš ervejza

Sedište kompanije je u Sao Žoze doš Kampošu u saveznoj državi Sao Paolo, gde se nalaze i glavni proizvodni kapaciteti, kao i inženjersko i dizajn središte. Embraer ima i proizvodnu halu u Gaviao Peišotu (Sao Paulo), gde se izrađuju važne komponente i sprovode probni letovi. Pista ovog pogona je najduža u Latinskoj Americi. Embraer takođe ima i komercijalna i središta za održavanje u Sjedinjenim Državama, kao i komercijalne ispostave u Francuskoj, Singapuru i Kini.

Dana 30. septembra 2005, Embraer je imao 17.046 zaposlenih, uključujući i zaposlene u nedavnoj preuzetoj OGMA u Portugaliji, i čvrste narudžbe u iznosu od 9,9 milijardi američkih dolara.

Dana 3. maja 2005. kompanija je objavila planove da uvede dva nova modela aviona, Fenom 100 i 300, na tržište poslovne avijacije, koji će upotpunjavati ponudu aviona Legasi 600 srednje veličine u laganom i super-laganom tržišnom odeljku. 2. maja 2006. najavili su i planove za komercijalizaciju poslovne verzije aviona E-190, nazvanog Lajnidž 1000, sa prvim isporukama sredinom 2008.

Embraer je javna kompanija čijim deonicama se trguje na glavnoj brazilskoj berzi Bovespa pod simbolom EMBR3[6], kao i na Njujorškoj deoničkoj berzi na kojoj se kotiraju kroz američke depozitarne potvrde pod simbolom ERJ[7]. Prihod kompanije u 2005. godini bio je 3,68 milijarde američkih dolara; predsednik i glavni izvršni direktor je Maurisio Boteljo.

Istorija uredi

U želji da razvije domaću industriju aviona, brazilska vlada pod Estado Novo Žetulio Vargasa napravila je nekoliko investicija u vazduhoplovnu industriju tokom 1940-ih i 1950-ih.[8] Međutim, tek 1969. godine, nakon dolaska na vlast vojne hunte u brazilskom državnom udaru 1964. godine, Empresa Brasileira de Aeronáutica (Embraer) je stvorena kao korporacija u državnom vlasništvu.[9] Njen prvi predsednik, Ozires Silva, bio je imenovan od strane vlade, a kompanija je u početku proizvodila samo turboelisni putnički avion, Embraer EMB 110 Bandeirante.[10]

Rani rast uredi

Brazilska vlada je doprinela ranom rastu Embraera tako što je obezbedila ugovore o proizvodnji.[11] Kompanija je prodavala isključivo na domaćem tržištu do 1975. godine.

Dok su vojni avioni činili većinu Embraerovih proizvoda tokom 1970-ih i ranih 1980-ih, uključujući Embraer AT-26 Ksavante i Embraer EMB 312 Tukano, kompanija je debitovala kao regionalni avioprevoznik, sa Embraer EMB 120 Brasilija, 1985. godine.[12] Usmeren na izvozno tržište, ovaj avion je bio prvi u nizu veoma uspešnih malih i regionalnih aviona.[13]

Pipers sa licencom uredi

Godine 1974, kompanija je počela da proizvodi lake avione Pajper po licenci.[14] Pajper je prvo sastavio komplete za sklapanje u svojoj fabrici u SAD za Embraer da ih sastavi i plasira na tržište u Brazilu i Latinskoj Americi. Do 1978. godine većina delova i komponenti je nabavljena lokalno.[14] Između 1974. i 2000. godine, Embraer je proizveo skoro 2.500 Pajpera po licenci.[14]

Privatizacija uredi

Nastao iz plana brazilske vlade i pošto je bio pod državnom upravom,[8] Embraer je na kraju započeo proces privatizacije 1992. zajedno sa drugim državnim kompanijama, kao što su Telebras i Vale. Privatizacija je bila ključna politika ekonomski liberalne PRN vlade Fernanda Kolora, izabranog na predsedničkim izborima 1989. godine.[15]

Embraer je prodat privatnim investitorima 7. decembra 1994.[9][16] što mu je pomoglo da izbegne nadolazeći bankrot.[8] Brazilska vlada je zadržala interes kroz posedovanje zlatnih akcija, koje joj omogućavaju pravo veta.[13]

Proširenje linije proizvoda: vojne, regionalne i izvršne uredi

Sredinom 1990-ih, kompanija je nastavila sa linijom proizvoda fokusiranom na male komercijalne avione u odnosu na vojne avione koji su ranije činili većinu njene proizvodnje.[8] Ubrzo se proširila na proizvodnju većih regionalnih aviona u rasponu od 70–110 sedišta i manjih poslovnih aviona.[13]

Do maja 2019. godine, Embraer je razmatrao razvoj nove porodice turboelisnih regionalnih aviona u rasponu od 50–70 sedišta, upotpunjavajući E-Jet E2, kako bi oslobodio inženjerske resurse.[17][18] On se takmičio sa starijim ATR i Dash 8 dizajnom za letove od 1,5 do 2 sata preko 500—700 nmi (930—1.300 km).[19] U avgustu 2021. Embraer je objavio novu konfiguraciju sa tišim motorima postavljenim na krmi za avion od 70-90 sedišta, sa E-Jet poprečnim presekom, sa ciljem lansiranja 2022. i ulaska u servis 2027/2028.[20]

Poslovni džetovi uredi

Na sajmu u Farnborou 2000. Embraer je lansirao Legasi 600, varijantu poslovnog aviona Embraer regionalni džet. Godine 2002, stvorena je posebna podružnica, Embraer poslovni džetovi, pošto je Legasi uveden u upotrebu. Godine 2005, Fenom 100 je prvi put zamišljen kao vazdušni taksi sličan Eklipsi 500, koji se takmiči sa Cesnom i Hoker Bičkraftom. Predstavljen je 2008. godine i osnova je većeg Fenoma 300. Letelice Legasi 450 i Legasi 500 srednje veličine su zajednički razvijene kao novi dizajni, dok je Lajnidž 1000 VIP verzija E190. U 2016, Embraer je isporučio svoj 1.000-ti poslovni mlaznjak i imao tržišni udeo od 17% po zapremini, iako mu je nedostajao veliki kabinski mlaznjak ultra dugog dometa.[21] U oktobru 2018. Embraer je najavio dva nova poslovna aviona — Pritor 500 u kategoriji kabina srednje veličine — i Pritor 600 u kategoriji super srednje veličine.[22]

Vojni transport uredi

Embraer je 19. aprila 2007. objavio da razmatra proizvodnju dvomlaznog vojnog transporta. Radovi su počeli u maju 2009. uz finansiranje Brazilskih vazduhoplovnih snaga.[23] Korejos, brazilska poštanska služba, pokazala je interesovanje za kupovinu ovog aviona.[24][25] Koristeći veći deo tehnologije razvijene za Embraer 190, C-390 bi nosio do 23 tone tereta[26] i imao bi za cilj da zameni teretne avione iz doba Hladnog rata.[27]

Dok čvrste porudžbine za transporter KC-390 koji tek trebalo da se proizvede u jesen 2010. godine još nisu bile date,[23] Argentina je zatražila šest primeraka, a nekoliko drugih južnoameričkih zemalja je takođe izrazilo interesovanje.[28][29]

Predloženo zajedničko ulaganje Boing-Embraer uredi

Glavni članak: Zajedničko ulaganje Boing-Embraer

Dana 5. jula 2018, najavljeno je zajedničko ulaganje sa Boingom u kojem će Boing biti vlasnik 80% Embraerovog odeljenja za komercijalnu avijaciju.[30] Ovo je viđeno kao reakcija na Erbasovo sticanje većine u konkurentskoj seriji Bombardier CS 16. oktobra 2017. godine.[31] Prema planu za 2018. Embraer bi zadržao svoj izvršni i odbrambeni biznis.[32]

Boing je 23. maja 2019. objavio da će rezultujuća divizija biti poznata kao Boing Brazil – Komeršal, izbacivši ime Embraer, ali još nije odlučio da li će avioni biti preimenovani u Boing modele.[33] Boing (49%) i Embraer (51%) najavili su 18. novembra 2019. zajedničko preduzeće za promociju i razvoj novih tržišta za taktički transportni avion C-390 Milenijum, pod nazivom Boing Embraer – Difens, koji će raditi nakon prispeća regulatornih odobrenja i ugovornih uslovi.[34]

U aprilu 2020, Boeing je otkazao kupovinu Embraerovih komercijalnih operacija nakon što je bio finansijski pogođen vazdušnom krizom izazvanom pandemijom KOVID-19 i prizemljenjem 737 MAX.[35][36][37]

U novembru 2020, Embraer je objavio da je njegov gubitak za treći kvartal godine 121 milion dolara zbog pandemije KOVID-19 i ograničenja putovanja.[38]

STOUT laki vojni transportni avion uredi

U decembru 2019. Embraer i Brazilsko vazduhoplovstvo su se bavili razvojem lakog vojnog transportnog aviona.[39] Uslužni transport sa kratkim poletanjem (STOUT) bi zamenio svoje 64 EMB-110 Bandeirante (prosečna starost 38,3 godine) i 19 EMB-120 Brasilija (prosečna starost 26,5 godina) sličnih dimenzija.[39]

Avioni uredi

Putnički:

Vojni:

Vojni-transportni:

Poljoprivredni:

Reference uredi

  1. ^ „Corporate governance”. Embraer. Arhivirano iz originala 06. 05. 2015. g. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  2. ^ „Botelho resigns as chairman of Embraer”. Flightglobal. Pristupljeno 15. 1. 2012. 
  3. ^ a b „2021 Earnings Results”. Embraer. 10. 3. 2022. Pristupljeno 19. 6. 2022. [mrtva veza]
  4. ^ „2021 Employees and Results” (na jeziku: portugalski). Embraer. 9. 3. 2022. Arhivirano iz originala 19. 06. 2022. g. Pristupljeno 19. 6. 2022. 
  5. ^ „Embraer vê clientes mais dispostos à compra de aviões”. Exame Magazine. 2010-10-10. Arhivirano iz originala 28. 07. 2011. g. Pristupljeno 8. 2. 2014. 
  6. ^ „EMBR3”. Arhivirano iz originala 02. 11. 2007. g. Pristupljeno 14. 07. 2006. 
  7. ^ „ERJ”. Arhivirano iz originala 11. 03. 2007. g. Pristupljeno 14. 07. 2006. 
  8. ^ a b v g Territorial Reviews, Madrid, ES: OECD, 2007, str. 156—57, 264, ISBN 978-92-64-03848-6 
  9. ^ a b „Timeline”, Historical Center (official site), BR: Embraer [mrtva veza].
  10. ^ „Ozires Silva” (na jeziku: portugalski). Época Negócios. 28. 1. 2014. Pristupljeno 24. 10. 2014. 
  11. ^ „History”, Historical Center (official site), BR: Embraer, Arhivirano iz originala 2017-04-28. g., Pristupljeno 2012-12-26 .
  12. ^ The Embraer EMB120 Brasilia, Air liners .
  13. ^ a b v Monks, Robert AG; Minow, Nell (2008), Corporate Governance, John Wiley & Sons, str. 356—59 
  14. ^ a b v „EMB 710 Carioca”, Aircraft History, BR: Embraer History Center .
  15. ^ Eckhouse, John (12. 1. 1991), „Brazil on Road Peddling State-Owned Enterprises”, The San Francisco Chronicle (final izd.), San Francisco, CA, US, str. B.1 .
  16. ^ Anuatti-Neto, Francisco; Barossi-Filho, Milton; Carvalho, Antonio Gledson de; Macedo, Roberto (jun 2005). „Os efeitos da privatização sobre o desempenho econômico e financeiro das empresas privatizadas” [The effects of privatization on the economic and financial performance of privatized companies]. Revista Brasileira de Economia (na jeziku: portugalski). 59 (2). doi:10.1590/S0034-71402005000200001  . 
  17. ^ Hemmerdinger, Jon (14. 11. 2019). „Embraer still eyeing development of turboprop family”. Flightglobal. 
  18. ^ „No new turboprop from Embraer for now”. Leeham News and Analysis. 27. 5. 2019. 
  19. ^ Jon Hemmerdinger (29. 10. 2020). „Embraer tweets picture of conceptual turboprop, hints at potential design”. Flightglobal. 
  20. ^ Jon Hemmerdinger (13. 8. 2021). „Embraer tweaks turboprop concept to have aft-mounted engines”. Flightglobal. 
  21. ^ „EBACE: Embraer caps 16-year run with 1,000th delivery”. Flightglobal. 17. 5. 2016. 
  22. ^ „Embraer Praetor 500/600 Make Public Debut at NBAA 2018”. Aviation Today. 2018-10-17. 
  23. ^ a b „Portugal interested in Brazilian military cargo plane”, Monitoring European, BBC, 1. 2. 2010 .
  24. ^ „Costa confirma projeto dos Correios com cargueiro C-390”, Monitor Mercantil, 28. 8. 2007, Arhivirano iz originala 14. 12. 2007. g., Pristupljeno 15. 10. 2007 .
  25. ^ „Brazilian postal service may order Embraer C-390 freighters”, Flight global, 4. 9. 2007, Pristupljeno 15. 10. 2007 .
  26. ^ „Defense Systems”. Embraer. Arhivirano iz originala 2013-04-24. g. Pristupljeno 2013-03-21. 
  27. ^ Embraer has military transport aircraft under study (PDF), Embraer, Arhivirano iz originala (PDF) 2009-03-20. g., Pristupljeno 2009-03-20 .
  28. ^ Argentina to buy 6 military transport jets from Brazil's Embraer, Madrid: EFE News Service, 30. 10. 2010 .
  29. ^ „Defense Watch”, Defense Daily, Potomac, 247 (47), 7. 9. 2010 .
  30. ^ „Boeing and Embraer to Establish Strategic Aerospace Partnership to Accelerate Global Aerospace Growth” (Saopštenje). Boeing. 5. 7. 2018. 
  31. ^ „Boeing Is in Talks for Combination With Regional-Jet Maker Embraer”. Bloomberg. 21. 12. 2017. 
  32. ^ Hemmerdinger, Jon (11. 10. 2018). „Embraer-Boeing agreement lays out terms of proposed joint venture”. Flightglobal. 
  33. ^ Rochabrun, Marcelo (23. 5. 2019). „Boeing drops Embraer name from Brazil commercial jet division”. Reuters (na jeziku: engleski). 
  34. ^ „Boeing Embraer – Defense Joint Venture to Develop New Markets for the C-390 Millennium” (Saopštenje). Boeing. 18. 11. 2019. 
  35. ^ „Pressões políticas e Covid-19 fazem Boeing desistir da compra da Embraer”. Veja (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  36. ^ „Boeing rescinde acordo de compra da área da aviação comercial da Embraer”. G1 (na jeziku: portugalski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  37. ^ „Boeing walks away from Embraer tie-up”. Flight global. 
  38. ^ Reuters Staff (2020-11-10). „Brazil's Embraer posts $121 million loss on coronavirus travel disruptions”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-10. 
  39. ^ a b Garrett Reim (17. 11. 2020). „Embraer shows images of new hybrid-electric short-takeoff transport”. Flightglobal. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Embraer na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ембраер&oldid=27550835”