Википедија

Engleski mastif

Engleski Mastif je rasa ekstremno velikih pasa (često je oslovljavan samo imenom Mastif) poreklom od drevnih Alaunta i borbenih britanskih pasa, sa velikom sličnošću sa alpskim Mastifom iz 19. veka. Prepoznatljiv po svojoj ogromnoj veličini, velikoj glavi i kratkoj dlaci, karakteriše ga njegovo crno lice i njegova nežna i druželjubiva priroda. Rasa modernog Mastifa datira iz ranog 19. veka, koja je od tada unapređena. Iako u jednom periodu nije bilo toliko interesovanja za engleskim Mastifima, ova rasa u poslednje vreme postaje sve popularnija. Tokom svoje istorije, engleski Mastif je učestvovao u stvaranju mnogih drugih rasa, tako da, generalno, postoje “mastifski psi” ili takozvani “Mastifi”.

Engleski Mastif
Engleski Mastif
Drugi naziviMastif
PorekloEngleska
Osobine
Težina Mužjak od 68 do 113 kg
Ženka od 54 do 82 kg
Visina Mužjak minumum 76 cm
Ženka minimum 70 cm
Dlaka Glatka
Boja kajsija-žuta, srebrno-žuta, žuto-smeđa ili tamna tigrasta
Životni vek od 7 do 12 godina
Klasifikacija / standardi
FCI Grupa 2, Sekcija 2.1 Molosijan: rasa Mastif #264 standard
AKC Radnički pas standard
ANKC 6 korisnost standard
CKC Grupa 3 - radnički standard
KC (UK) Radnički pas standard
NZKC Korisnost standard
UKC Pas čuvar standard
Domaći pas (Canis lupus familiaris)

Izgled uredi

Sa svojim masivnim telom i širokom glavom, Mastif je najveća rasa u pogledu mase. U proseku je malo veći od Bernardinca, iako postoji značajno preklapanje između dve rase. Iako irski Hrt i Nemačka Doga mogu da budu i do 15 cm viši od Mastifa, Mastif je mnogo teži.[1]

Telo mastifa je veliko i snažno, sa široko razdvojenim prednjim nogama. Dužina tela koja je izmerena od ramena do zadnjice je veća od visine kičmenog stuba. Minimalna visina ove rase, po AKS (američki kinološki savez) standardu, je oko 75 cm do ramena za mužjake i 70 cm do ramena za ženke. Tipičan mužjak je težak od 68 kg do 113 kg dok je tipična ženka teška od 54 kg do 91 kg, sa veoma velikim izuzecima koji distižu 130 kg i više.[2]

Standardi boja dlake uredi

Bivši standardi propisivali su da dlaka treba da bude kratka i prilepljena uz telo. Mastifi sa dugom dlakom, takozvani “Flafiji”, su povremena pojava, zbog skrivenih gena, ali ova osobina nije prihvaćena od strane bilo kog kinološkog saveza. Boje su uglavnom varijante kajsija-žute, srebrno-žute, žuto-smeđe, ili tamnih tigrastih boja, uz prepoznatljivu crnu boju oko njuške, ušiju, nosa i oko očiju.

 
Mastif ima prepoznatljivu glavu sa podbratkom i debelim ustima. Crna maska je jasno vidljiva čak i na ovom psu tamne tigraste boje.

Boje dlake kod Mastifa su raznovrsno opisane po svakom kinološkom savezu, ali se u suštini svode na žuto-smeđu ili boju kajsije, ili tigraste šare. Crno lice bi trebalo da ima svaki Mastif. Žuto-smeđa je generalno varijanta svetlo-srebrne boje, ali može da se kreće do zlatno-žute boje. Kajsijasta može da poseduje od malo crvenkaste nijanse do potpuno crvene nijanse. Tigraste šare bi idealno trebalo da budu jake, podjednake, sa čistim oznakama, ali mogu biti i svetle, nejednake, slabe ili neuredne. Mastifi boje dalmatinaca su jako retki. Ostale boje koje nisu baš tipične za Mastife su crna, tigrasto plava, i čokoladna (braon). Neki Mastifi imaju jake šare koje su posledica tamnih mesta na krznu ili na leđima ili ramenima. Ovo se ne smatra kao defekt. Tigrasta šara je dominantnija u odnosu na jednu boju dok je kajsijasta boja dominantnija u odnosu na smeđu. Mnogi defekti u bojama su skriveni, dok je čista, crna boja ipak toliko retka kod Mastifa da nikad nije utvrđeno da li postoji skriveni alel ili mutacija koja je dominantna.[3]

 
Engleski Mastif žuto-smeđe boje.
 
Dva Mastifa: jedan žuto-smeđi, drugi boje kajsije.

Genetska osnova za promenljivost u boji dlake kod pasa je jako istraživana, ali još uvek nisu utvrđena rešenja svih problema.[4] Na osnovu onoga što je poznato (ne zaboravljajući da su psi diploidne životinje, svaki gen ima svoju specifičnu lokaciju (lokus), koja se ponavlja dva puta u svakoj životinji, tako da pitanje dominantnog alela mora biti rešeno), mogući geni koji se mogu javiti kod Mastifa su "AyBDEmh(kbr_ili_ky)mS". Oni opisuju psa koji je žuto-smeđe boje sa crnim nosem nerazblažene boje, crnim licem, sa tigrastim šarama ili bez njih i bez tačkica na koži. Da bi se dozvolili retki izuzeci mora postojati “b” (braon lice sa mogućim tigrastim šarama braon boje), “d” (lice plave boje sa mogućim šarama plave boje), “sp” (tačkice u raznovrsnim bojama), i možda “a” (crna boja koja ne dolazi do izražaja). Moguće kombinacije homozigotske braon i homozigotske plave boje predstavljaju bledo-braon boju koja se u nekim rasama spominje kao boja jetre. Lokacija naprednih gena može da postoji, kod Mastifa to mogu biti “I” (kajsijasta boja dlake), “i” (boja dlake koja nije kajsijasta) ili čak “cch” (dlaka koja je boje srebra) ili “C” (boja koja nije srebrna).[5]

Rekordna veličina uredi

Najveća težina psa koja je ikad zabeležena, 155.6 kg, je bila težina engleskog Mastifa iz Engleske koji se zvao Aikama Zorba od La-Susa. Postoje tvrdnje da ima težih pasa, koji su rasa Bernardinca, tibetskog Mastifa i kavkaskog ovčara.[6] U izdanju Ginisove knjige rekorda iz 1989. godine, u svojoj 7. godini života, Zorba je bio visok 94 cm do ramena i bio dugačak 251 cm od vrha nosa do kraja repa, veličine manjeg magarca.[7] Nakon 2000. godine, Ginisova knjiga rekorda je prestala da prihvata rekorde za najveće i najteže kućne ljubimce.

Narav uredi

Mastifi imaju narav koju bi svaki vlasnik poželeo, koja se ogleda u svim formalnim standardima i istorijskim spisima. Sidenam Edvards je 1800. godine je u knjizi “Cynographia Britannica” napisao sledeće:

"Ono što je lav u svetu mačaka to je Mastif u svetu pasa, najuzvišeniji u porodici; on stoji na vrhu, a svi ostali tonu pod njim. Njegova hrabrost ne premašuje njegovu narav i velikodušnost, i njegova privrženost je najprijatnija u njegovoj vrsti. Njegova poslušnost je perfektna; zadirkivanje manjih rasa ga retko provociraju. Video sam ga kako se igra sa Terijerom i mešancem koji su ga ugrizli. On nije imao namere da uzvrati napadom. U svojoj porodici, on će dopustiti deci da se igraju sa njim i preživljavaće sve njihove šale bez uvrede. Svirepost Buldoga će često povrediti onoga ko mu pomaže u borbi, li se Mastif ističe u vezi sa tim. On smireno ulazi u borbu, i napada kao da je siguran u uspeh; ako je nadjačan, ili izujedan, njegov vlasnik može da ga pokupi sa zemlje bez straha od povrede od strane svog krvožednog psa. Ovaj prastari i odani kućni ljubimac, ponos britanskih ostrva, ujedinjuje poštenje, korisnost i hrabrost. Iako je tražen od strane drugih naroda, gotovo da je nestao tamo gde je verovatno bio aboridžin."[8]

Američki kinološki savez kratko opisuje rasu Mastifa kao:

"kombinaciju veličanstvene i dobre prirode kao i korisnosti i hrabrosti. Pripitomljeni Mastifi su jaki ali ipak nežni i poslušni psi, ali zbog njihove veličine i potrebe za prostorom, oni su najbolji za seoski ili prigradski život."[2]

Zdravlje uredi

 
Iako je star 4 nedelja, Mastif bi već trebalo da deluje ogromno.

Mastifi bi u celokupnoj fazi razvoja trebalo da pokazuju karakteristike svoje rase: masivnost i glas a, ukoliko su glomazni, i način kretanja. Mastifi su veoma veliki psi koji zahtevaju korektnu ishranu i vežbanje. Prekomerno trčanje nije preporučljivo za prve dve godine života psa, da ne bi nastao problem pri rastu hrskavice u zglobovima ovog teškog psa koji brzo raste. Mastif nekada može za samo nedelju dana dobiti preko 2 kg. Međutim, pas mora redovno da vežba u toku celog života da bi se odvratio od lenjosti i da bi se smanjili problemi sa zdravljem. Preporučljiva je meka površina na kojoj bi pas trebalo da spava da bi se izbegao razvoj žuljeva, artritisa i higroma (akutnog upalnog otoka). Zbog veličine, koja je karakteristika ove rase, postoji šansa da će štenad biti ugušena ili zgnječena od strane majke tokom dojenja. Krevet za štenad, kao i pažljiv nadzor mogu da spreče takve incidente. Prosečni životni vek Mastifa je oko 7 godina iako nije neuobičajeno da neki žive i do 10 ili 11 godina.[9][10]

Najveći problemi kod ove rase su displazija kukova i uvijanje želuca. Neki manji problemi mogu biti gojaznost, osteosarkom i cistinurija. Problemi koji se ređe dešavaju su kardiomiopatija, alergije, vaginalna hiperplazija, raskid ukrštenih ligamenata, hipotireoza, avaskularna nekroza, entropion i progresivna atrofija retine.

Pri kupovini čistokrvnog Mastifa, eksperti uglavnom preporučuju da se pas testira na displaziju kukova i displaziju zglobova i da se urade analize štitne žlezde i DNK.

Mastif se može čuvati u stanu, ali mora se voditi računa da on dovoljno vežba. Mastife bi trebalo hraniti 2 ili 3 puta dnevno. Veruje se da 1 veliki obrok dnevno može povećati šansu za uvijanje želuca.[11]

Istorija uredi

Od prastarih vremena do početka 19. veka uredi

Veliki psi koji su prikazani na figurama i bas-reljefima iz 6. veka pre nove ere u asirskom carstvu za vreme vladavine kralja Asurbanipala[12] mogu biti povezani sa potomstvom modernog Mastifa, ali bez genetskog dokaza ili čiste istorijske povezanosti, ovo je spekulacija. Postojale su slične figure u istom regionu za vreme kasitskog perioda, skoro 1000 godina ranije.[13] Postoji pretpostavka da su ovi psi povezani sa psima koji su se borili protiv lavova, tigrova, medveda i gladijatora u rimskim arenama.[14]

Zasigurno je da su za formiranje engleskog Mastifa bili odgovorni borbeni britanski psi koji su postojali u vreme kada je Rim osvojio Britaniju. Pesnik iz starog Rima, Gratius (ili Gratius Faliskus) je rekao za borbene britanske pse da su kao Molosusi iz stare Grčke.[15]

Grčki istoričar Strabon je napisao da su psi bili izvezeni iz Britanije u svrhe lova na divljači, i da su ti psi takođe bili korišćeni od strane Kelta kao borbeni psi.[16] Što se tiče porekla borbenih britanskih pasa, postoje neutvrđene spekulacije da su nastali od pasa dovedenih u Britaniju od strane Feničana u 6. veku pre nove ere.[17]

Alaunti su verovatno bili još jedni genetski preci engleskog Mastifa. Svetu predstavljeni od strane Normana, ovi psi su stvoreni od Alana, koji su migrirali u Francusku (tadašnju Galiju) zbog pritiska Huna na početku 5. veka. Bilo je dobro poznato od Rimljana da žive u regionu oko 700 km severno od regiona gde su nekada živeli Asirci. Bilo koje konekcije u vezi sa psima ovih plemena nisu dokazane.[18]

Poreklo reči “Mastif” nije poznato. Mnogi tvrde da je reč nastala od staroengleske reči “musty” što znači “snažno”.[19] Drugi izvori, kao na primer oksfordski engleski rečnik, kažu da je reč nastala od stare francuske reči “mastin” (moderno-francuski “mâtin”), reč je sama po sebi izvedena od vulgarnog latinskog “ma(n)suetinus” što znači pitom, dok u klasičnom latinskom ta ista reč znači brz. Prva lista imena psećih rasa u engleskom jeziku, je navedena u knjizi svetih Albana, objavljenoj u 1465. godini, i uključuje reč “Mastiff”.[20] Ovo delo se pripisuje Džulijani Berners, ali je možda delimično prevedeno iz normansko-francuskog dela “Le Art de Venerie” sa početka 14. veka.[21]

Godine 1570, Konrad Heresbak, u delu “Rei Rusticae Libri Quatuor”, se referisao na “Mastije koji drže kuću”.[22] Heresbak je pisao na latinskom; njegova dela su mnogo godina kasnije prevedena na engleski u “Foure Bookes of Husbandrie” od Barnabija Gudža.[23] Ovo delo je prilagođeno od dela “De Re Rustica” koje je napisao rimski pisac Kolumela u 1. veku. U periodu od rimskog do vremena srednjeg veka, mastifski psi su korišćeni u krvavim sportovima kao što su ubijanje i mučenje medveda, bikova, lavova, u borbama pasa, kao i lovu i čuvanju.

 
Slika iz 1804. godine koja prikazuje Mastifa rase Bandog.
 
Slika iz 1650. godine koja prikazuje kako psi ubijaju medveda. Bar jedan od ovih pasa je rase Mastif.

Psi poznati kao Bandozi, koji su uglavnom bili vezivani blizu kuća, su takođe bili mastifski psi.

Džon Kiz ih je u 1570. godini opisivao kao ogromne, tvrdoglave, ružne, i jako željne pse sa teškim, opterećujućim telima.[24]

Naturalista Kristofer Meret je u svom 1666. delu “Pinax Rerum Naturalium Brittanicarum” napravio listu britanskih sisara, uključujući 15 rasa pasa. Jedan od njih je “Molossus, Canis bellicosus Anglicus, a Mastif”. Bukvalno prevedeno, “Molosus, borbeni engleski pas, Mastif”[25], i to je možda prvo povezivanje rasa Molosusa i Mastifa.

 
Alpski Mastif iz 1805. godine, zaslužan za nastanak modernog Mastifa.

Kada je 1415. godine gospodin Pijers Li bio ranjen u bitki kod Azenkura, njegov Mastif je legao na njega i štitio ga nekoliko sati. Mastif je kasnije vraćen u Lijevu kuću i tada je postao glavni predak za Mastife dvorane Lajm. Pet vekova kasnije, ovaj čistokrvan pas je bio osnivač moderne rase.[26] Druga aristokratska mesta gde je bilo poznato da su se čuvali Mastifi su dvorac Elvaston (od Čarlsa Stanhoupa i njegovih predaka) i čatsvortske kuće. Vlasnik čatsvortskih Mastifa (za koje se pričalo da su poreklom od alpskog Mastifa) je bio Vilijam Kavendiš, u njegovoj porodici poznatiji kao Kanis.[27] Mastifi su takođe čuvani u hadzorskoj palati, čiji su vlasnici bili pripadnici galtonske familije, poznate po industrijalcima i naučnicima, uključujući poznatog Čarlsa Darvina. Postoje dokazi da su Mastifi prvi put došli u Ameriku brodom “Mayflower”,[28] ali ova rasa nije dodatno dokumentovana u Americi sve do kraja 19. veka.

Od ranog 19. veka do Prvog svetskog rata uredi

Parlament Ujedinjenog Kraljevstva je 1835. godine implementirao akt nazvan “okrutnost prema životinjama”, koji je zabranio borbe pasa. Ovo je dovelo do pada broja agresivnih Mastifa koji su korišćeni u ovu svrhu, ali Mastifi su i dalje nastavili da budu psi čuvari na seoskim imanjima i gradskim firmama.

Sistematski uzgoj ove rase je počeo u 19. veku,[29] kada je Džon Viglsvort-Tompson kupio ženku, Doru, od Džona Krabtrija, lovočuvara dvorane Kirklis, čiji psi su često bili pod vlasništvom njegovog poslodavca, gospodina Džordža Armitadža. Dora vodi poreklo delom od psa kojeg je imao Tompsonov deda, komesar Tompson, s početka tog veka, kao i od Mastifa iz linije Odvažne dvorane, ženke kupljene od ljudi s kanalnog broda, još jednog psa uhvaćenog od strane Krabtrija zamkom za lisice, psa iz nostalskog manastira i još jednog psa sa baltonskog dvorca, u vlasništvu prirodnjaka, Čarlsa Vatertona. Prvi pas Džona Viglsvort-Tompsona, Hektor, je nastao od spajanja ženke Juno, koja je kupljena od trgovca životinjama Bil Džordža, i psa Tigra, čiji vlasnik je bio kapetan Fenton. Nijedan od ovih pasa nije bio čistokrvan, što je bilo normalno za taj period. Između 1830. i 1850. godine je on uzgajao potomke ovih pasa i nekih drugih da bi izgradio vrstu kratkih, masivnih pasa sa velikim glavama kakve je voleo.

Gospodin Luki je 1835. godine pokrenuo njegov posao tako što je počeo spajanje ženke alpskog Mastifa iz čatsvortske linije, stare Vojvodkinje sa kupiranim repom (kupljene od trgovca psima Bila Vajta), i psa Plutoa, velikog, crnog Mastifa kome nije tačno poznato poreklo ali je povezan sa markizom Hertforda. Rezultat je bila ženka nazvana Jarov, koja je spajana sa Kušeom, još jednim alpskim Mastifom koji je (u to vreme) pripadao Vajtu i onda je kasnije spajana sa još jednim psom sa tigrastim šarama koji je takođe pripadao Vajtu. Luki je pokušao da stvori vrstu psa koja je viša ali ne toliko teška kao Tompsonovi psi. Posle 1850. godine, Tompson i Luki su krenuli da sarađuju, i tako je moderan Mastif nastao, iako su psi bez pedigrea ili sa sumnjivim pedigreom nastavili da se uzgajaju i u 20. veku.

 
Kraun Princov predak 6. generacije.
 
Hertfordov crni Mastif, 1830. godine

Još jedan važan doprinos ovoj rasi je napravio pas zvan Lav, koji je bio vlasništvo kapetana (kasnije pukovnika) Džona Garnijera koji je bio kraljevski inženjer.[30] On je kupio 2 Mastifa od prethodno navedenog trgovca Bil Džordža. Ženku, Evu, je kupio od Džordža na pijaci Ledinhol. Psa, Adama, koji je bio poznat po poreklu iz dvorane Lajm, ali je kupljen na Tatersolsu. Garnijer je sumnjao da je taj pas imao povezanost sa Nemačkom Dogom, mada to nije potvrđeno. Garnijer ih je poveo sa sobom u Kanadu a vratio se nazad sa njihovim štenetom, Lavom. On je kasnije spajan sa Lukijevom Vojvodkinjom da bi na kraju nastao Guverner, izvor svih današnjih muških Mastifa. (Lav je takođe spajan sa Lufrom, ženkom škotskog Hrta, a njihov štenac Markiz se pojavio u pedigreima Hrta i irskog Hrta.)

Godine 1880. je očuvanje ove vrste žrtvovano zbog kratkog, ogromnog psa boje čokolade sa uspravnim vratom koji se zvao Kraun Princ.  Ovaj pas je bio dominantan u odnosu na svoje vršnjake u smislu broja potomaka. Posle toga, Mastifi su izgubili popularnost ali je konzistentnost rase rasla, sa sve manje mršavih pasa sa dugom dlakom.

Istaknut među uzgajivačima ove ere koji je radio na tome da vrati čistokrvnog Mastifa je bio Edgar Hanburi sa političarem i čovekoljubcem Markom Hanburijem Boufojem, kasnije predsednikom kinološkog saveza, koji je imao psa, unuka Kraun Princa, Bouforta, koji je kasnije izvezen u Ameriku.

Uprkos izvozu, broj Mastifa u Americi je stalno opadao kroz 1890.-te. Od 1906. godine do 1918. godine, registrovano je samo 24 Mastifa u Sjedinjenim Američkim Državama. Posle 1910. godine, nijedan od ovih pasa nije bio dalje odgajan u Americi. Nakon što se Prvi svetski rat završio, osim nekoliko izvezenih pasa u Severnu Ameriku, rasa je totalno izumrla van Velike Britanije.

 
Kraun Princ, u svojim poznim godinama.

Posle Prvog svetskog rata uredi

 
Slika Džona Pola iz 1867. godine koja prikazuje tipičnog Mastifa 19. veka koji ima dugu glavu i kajsijaste šare.

Pas Beovulf, nazvan po najstarijoj epskoj pesmi na staroengleskom jeziku,[31] nastao je od uvezenih britanskih pasa Prijama od Vingfida i parkgejtske Vojvodkinje. On je bio uzgajan u Kanadi i bio je prvi Mastif registrovan od strane Američkog kinološkog saveza. To je započelo ponovnu repopulaciju ove rase u Americi. Prijam i Vojvodkinja, su zajedno sa drugim uvezenim psima, Vilandom, Torom od ostrva, Karaktakusom od Helinglija i Brutusom od Saksondejla učestvovali u stvaranju dva potomka koji bi kasnije proizveli dalje potomstvo, Bastera od Saksondejla i Badija. Međutim, bilo je i drugih uvoza pasa u periodu između ratova i u ranim danima Drugog svetskog rata. U modernim pedigreima se i dalje mogu naći ti psi,[32] što znači da je doprinos Severne Amerike genetskom fondu Mastifa posle 1945. godine (uključujući Bastera i Badija) bio 14 pasa.

 
Boufort, unuk Kraun Princa.

Na britanskim ostrvima je tokom Drugog svetskog rata razvoj Mastifa stao zbog racionisanja mesa. Posle rata, štenad je uglavnom podlegala psećoj kugi, za koju vakcija nije postojala sve do 1950. godine.[33] Samo jedno žensko štene je preživelo rat i uspelo da doživi zrelost, Nidija od Fritenda. Njen otac je morao biti proglašen Mastifom od strane kinološkog saveza, jer njegovo poreklo nije bilo poznato. Mnogi su mislili da je on u stvari bio Bulmastif.

Posle rata, životinje su iz Severne Amerike (pretežno Kanade) uvezene u Britaniju. Zbog toga su svi Mastifi krajem 1950.-tih potekli od Nidije i 14 prethodno navedenih Mastifa, čija je muška krv poticala čak od Kraun Princa. Navodno su Mastifi bili spajani sa drugim rasama velikih pasa kao na primer Bulmastifima i Bernardincima, sa obraloženjem da su oni bili smatrani bliskim rođacima Mastifu. Dog de Bordu je 1959. godine uvezen iz Francuske u Ameriku, i bio je registrovan kao Mastif. On je postao 16. životinja u posleratnom genskom fondu.[32] Od tada, rasa je generalno bila vraćena u Britaniju, i dostigla je broj 28 na listi najpopularnijih rasa pasa u Americi.[34] Sada je ova rasa rasprostranjena po celom svetu.

Poznati Mastifi uredi

Reference uredi

  1. ^ „The Biggest Dog Breed” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 01. 2014. g. Pristupljeno 18. 5. 2018. 
  2. ^ a b „Mastiff Dog Breed Information”. American Kennel Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 5. 2018. 
  3. ^ C. Little, Clarence (1957). The Inheritance of Coat Color in Dogs (na jeziku: engleski). Howell Book House. 
  4. ^ „Dog Coat Color Genetics”. homepage.usask.ca (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 14. 02. 2020. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  5. ^ Schmutz, Sheila M. (27. 12. 2008). Coat Color Alleles in Dogs (na jeziku: engleski). 
  6. ^ a b Guinness world records 2000. (Millennium izd.). Engleska: Guinness World Records Ltd. 2000. ISBN 978-1-892051-00-4. OCLC 42455122. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  7. ^ „Breeds of Livestock - Miniature Donkey” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 19. 5. 2018. 
  8. ^ Edwards, Sydenham (1800). Cynographia britannica (na jeziku: engleski). Engleska. ISBN 9781170150566. 
  9. ^ „Health Survey Statistics”. www.mastiff.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 6. 2017. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  10. ^ D. G., O'Neill (2013). "Longevity and mortality of owned dogs in England". The Veterinary Journal. (na jeziku: engleski). 
  11. ^ „Gastric Torsion in Dogs | Vet Help Direct”. vethelpdirect.com (na jeziku: engleski). 16. 3. 2011. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  12. ^ „British Museum - Stone panel from the North Palace of Ashurbanipal (Room E, no. 13)” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 10. 2013. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  13. ^ „"He has a wife you know". Tumblr. Mastiff Period: Kassite” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 04. 2017. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  14. ^ „Mastiff | breed of dog”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  15. ^ „LacusCurtius • Grattius — Cynegeticon”. penelope.uchicago.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  16. ^ „LacusCurtius • Strabo's Geography — Book IV Chapter 5”. penelope.uchicago.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  17. ^ Leighton, R (1907). The New Book of the Dog (na jeziku: engleski). Cassell. 
  18. ^ Hancock, David (2001). The Mastiffs: The Big Game Hunters (na jeziku: engleski). ISBN 9780952780120. 
  19. ^ „Mastiff Breed Standard - Club - Old English Mastiff Club”. www.mastiffclub.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 1. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  20. ^ „The history of the dog in Britain”. www.countrysportsandcountrylife.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  21. ^ Twiti, William (1977). The Art of Hunting translator/editor Danielson, B.. Cynegetica Anglica 1. Stockholm Studies in English XXXVII. Stockholm: Almqvist & Wiksell Int. 
  22. ^ Dee., Andersson, Dee (1998). The mastiff : aristocratic guardian (na jeziku: engleski). Wilsonville, Or.: Doral Pub. ISBN 978-0-944875-51-3. OCLC 40651089. 
  23. ^ Heresbach, Conrad (1596). Foure bookes of husbandrie, collected by M. Conradus Heresbachius, councellour to the high and mightie prince, the Duke of Cleue: containing the whole art and trade of husbandry, gardening, graffing, and planting, with the antiquitie, and commendation thereof. Newly Englished, and increased by Barnabe Googe, Esquire. T. Este. 
  24. ^ Caius, Johannes. „BC Museum: Caius” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 11. 2012. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  25. ^ Ford, E. B. (1977). Butterflies (na jeziku: engleski). Collins. 
  26. ^ Homan, Mike (1999). A complete history of fighting dogs (na jeziku: engleski). New York, NY: Howell Book House. ISBN 978-1-58245-128-2. OCLC 43438033. 
  27. ^ „Regency Personalities - Georgiana - Duchess of Devonshire”. homepages.ihug.co.nz. Arhivirano iz originala 28. 2. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  28. ^ „The story of the Mayflower dogs - Dogtime”. Dogtime (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  29. ^ a b v Wynn, M. B. (1885). The History of the Mastiff (na jeziku: engleski). 
  30. ^ The chronicles of the Garniers of Hampshire during four centuries (na jeziku: engleski). 1530—1900. 
  31. ^ „Beowulf (modern English translation)”. Poetry Foundation (na jeziku: engleski). 19. 5. 2018. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  32. ^ a b Baxter; J., Elizabeth; Hoffman; B., Patricia (2004). The History & Management of the Mastiff (na jeziku: engleski). Dogwise. 
  33. ^ Pomeroy, Laura W.; Bjørnstad, Ottar N.; Holmes, Edward C. (1. 2. 2008). „The Evolutionary and Epidemiological Dynamics of the Paramyxoviridae”. Journal of Molecular Evolution (na jeziku: engleski). 66 (2): 98—106. Bibcode:2008JMolE..66...98P. ISSN 0022-2844. PMC 3334863  . PMID 18217182. doi:10.1007/s00239-007-9040-x. 
  34. ^ „AKC Dog Registration Statistics” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 7. 2007. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  35. ^ AmericanHumane. „Sandlot 2, The”. www.humanehollywood.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 05. 2018. g. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  36. ^ VanDerWerff, Todd. „Archer: "Un Chien Tangerine"”. TV Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  37. ^ „Mason Rock Bay”. IMDb. Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  38. ^ Henry and Mudge. 1987—2007. 
  39. ^ „Voice of Chupadogra - Marmaduke”. Behind The Voice Actors (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2018. 
  40. ^ Hotel for Dogs (2009), Pristupljeno 20. 5. 2018 

Spoljašnje veze uredi

 
Engleski mastif na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енглески_мастиф&oldid=27466904”