Eolska harfa
Eolska harfa, žičani muzički instrument koji je dobio ime po grčkom bogu vetrova Eolu. Sastoji se od uske, drvene pravougaone rezonantne kutije unutar koje je napet niz jednakih crevnih žica različite debljine. Broj im je neodređen.
Instrument se se stavlja na otvoreno mesto izloženo strujanju vazduha, pa žice pod naletima vetra trepere i kako su različite debljine i napetosti proizvode niz različitih zvukova. Ovakav instrument poznavali su stari Kinezi i Indusi, a krajem srednjeg veka pojavio se i u Evropi. Krajem XVII veka napravljena je eolska harfa novijeg doba, da bi u XIX veku postala popularna, pa i opevana u lirici Getea i Morikea. Prvu nama poznatu eolsku harfu napravio je Atanasijus Kirher.[1]
Literatura uredi
- Opća enciklopedija JLZ -Zagreb 1977.
Reference uredi
- ^ Enciklopedija Britanika-Naučna knjiga i Prosveta 2005 3 knjiga str. 46
