Epigram
Epigram (grč. ἐπίγραμμα, epígramma — natpis) jeste kod starih Grka i Rimljana bio jednostavan tradicionalan natpis na umetničkim delima, nadgrobnim spomenicima, zavetnim kipovima, javnim zgradama i sl., obično zapisan u distisima. Nastao je u Drevnoj Grčkoj. U književnosti, epigram je kasnije prerastao u kratku duhovitu lirsku pesmu, koja je uglavnom bila satirična.[1][2][3][4]
Treba razlikovati epigram od epigrafa. Iako je epigram u početku označavao isto što i epigraf, on kasnije izlazi iz okvira svog prvobitnog značenja i počinje da predstavlja kratke, sažete i domišljate pesme najrazličitije tematike.[5]
Nigde drugde na svetu, čini se, nije književna istorija zabeležila sličnu promenu. Namenjen knjizi, a ne više kamenu, zreli antički epigram dopuštao je raznolikost građe i oblikovnih postupaka da podjednako prikladno može poslužiti uveseljavanju uzvanika na kakvoj pijanki, ali i biti oruđe vrhunske poezije.[1]
Na razvoju epigrama se posebno može zahvaliti Marcijalovom uticaju koji je dao epigramu novo obeležje, koje je postalo opšte priznato i obavezno za teorije kasnije evropske književnosti.[4]
Reference uredi
- ^ a b „Značenje pojma Epigram”. Šta znači. Pristupljeno 20. 1. 2020.
- ^ Rečnik srpskoga jezika (2011. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 340.
- ^ „epigram – značenje”. Opšte obrazovanje. Pristupljeno 20. 3. 2022.
- ^ a b Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 176. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ „Epigram”. Lektire.rs. Pristupljeno 20. 3. 2022.