Википедија

Epiduralna i intratekalna primena leka u lečenju malignog bola

Epiduralna i intratekalna primena leka u lečenju malignog bola su metoda primena leka, kojom se obezbeđuje da on direktno deluje na receptore (μ- receptore u substantia gelatinosa) ili na puteve za transmisiju bola u kičmenoj moždini. Ove dve metode mogu se primeniti kao samostalne tehnike ili kombinovano, dok se aplikacija leka može uraditi preko perkutanih katetera, tuneliranih katetera ili implantiranih programiranih pumpi.[1]

Epiduralna i intratekalna primena leka u lečenju malignog bola
Intratekalna pumpa.
Specijalnostinterna medicina, neurologija, anesteziologija

Dobre strane epiduralne i intratekalne primene anelgetika uredi

Podaci iz literature pokazuju da morfin, kao jedan od ćešćih lekova koji se koristi za lečenje malignog bola, ubrizgan epiduralno ili putem subkutane infuzije ima bolji analgetski efekat sa manje sporednih efekata u poređenju sa oralnom primenom.[2]

Dodatak lokalnog anestetika, α-2 adrenergičkog agonista (klonidin) ili NMDA anatagonista (ketamin) u epiduralnoj infuziji značajno poboljšava analgetski efekat epiduralnog puta u odnosu na subkutani.

Takođe spinalna aplikacija opioida rezultuje u smanjenoj ukupnoj dozi koja je potrebna za efekat.[3]

Kod epiduralnog puta potrebno je 20–40% sistemske doze da bi se postigao isti analgetski efekat, a kod intratekalnog samo 10% sistemske doze.

Intratekalni put ima prednosti nad epiduralnim zbog manje problema sa kateterom, manjih doza opioida, manje sporednih efekata, bolje analgezije i smanjenog rizika od infekcije.

Ako se očekuje preživljavanje pacijenta duže od 6 meseci, može se implantirati intratekalna pumpa ali samo posle probnog privremenog epiduralnog ili intratekalnog katetera.

Epiduralni i intratekalni lekovi uredi

 
Morfin kupira bol delujući na sva tri tipa receptora
 
Bupivakain lokalni anestetik koji reverzibilno i privremeno blokira prenos iritacije u perifernim nervima na mestu primene, što rezultuje gubitkom osećaja za bola na tom području tela
 
Klonidin je simpatolitički lek koji se koristi za tretiranje visokog krvnog pritiska, kod nekih oblika bola

Najčešće korišćeni epiduralni i intratekalni lekovi za lečenje malignog bola su:

  • Morfin — koji kupira bol delujući na sva tri tipa receptora, a svoja farmakološka dejstva ostvaruje pre svega preko OP3. Glavna mesta delovanja morfina su centralni nervni sistem i gastrointestinalni trakt.[4]
  • Fentanil — koji je potentni sintetički narkotični analgetik sa brzim početkom i kratkim trajanjem dejstva. On je jak agonist μ-opioidnog receptora, i krozi istoriju koristio za lečenje probojnog bola, ili u prethodnim procedurama kao olakšavač bola, i anestetik u kombinaciji sa benzodiazepiniima. Fentanil je oko 100 puta potentniji od morfina, (i.e. 100 mikrograma fentanila je približno ekvivalentno sa 10 mg of morfina ili 75 mg petidina (meperidina) u pogledu analgetske aktivnosti).
  • Bupivakain — lokalni anestetik koji reverzibilno i privremeno blokira prenos iritacije u perifernim nervima na mestu primene, što rezultuje gubitkom osećaja za bola na tom području tela.
  • Ropivakain — je lokalni anestetik sa novijom amidnom grupom dugotrajnog dejstva, hemijski veoma slična bupivakainu i mepivakainu.[5][6][7][8][9]
  • Klonidin — je simpatolitički lek koji se koristi za tretiranje visokog krvnog pritiska, nekih oblika bola, ADHD i anksioznog/paničnog poremećaja. On je klasifikovan kao centralno delujući α2 adrenergički agonist.[10][11][12][13][14][15][16]

Navedeni lekovi se često mešaju; uobičajena je mešavina morfina 1mg/ml i bupivakaina 2–3 mg/ml. Intratekalna infuzija počinje sa 0.5–2 ml/sat sa opcijom bolusa od 0.1–0.3 ml svakih 20 minuta. Zbog metabolita morfina (morfin-6 glukuronid i morfin-3 glukuronid) maksimalna doza morfina intratekalno kod dugotrajne terapije je 16 mg dnevno. Prekomerne doze mogu prouzrokovati opioid-indukovanu hiperalgeziju. Ako se koristi klonidin, dnevna doza je 150–600 mcg/dan.[17]

Sporedni efekti i komplikacije uredi

 
Epiduralna i intratekalna primena leka — korsti se ako se očekuje preživljavanje pacijenta duže od 6 meseci

U najčešće sporedne efekte i komplikacije kod primene epiduralnih i intratekalni lekova za lečenje bola mogu se javiti:[18]

Česti sporedni efekti u inicijalnoj fazi intratekalne aplikacije
  • Muka, povraćlje,[19]
  • Mokraćna retencija,
  • Svrab
  • Glavobolje
Sporedni efekti u kasnijoj fazi intratekalne aplikacije
  • Infekcija,
  • Mehanička opstrukcija
  • Fibroza kao komplikacije vezane za dugotrajnu primenu katetera (1–44%).

Kontraindikacije uredi

Kontraindikacije za upotrebu epiduralnog ili intratekalnog katetera

  1. Povišeni intrakranijalni pritisak
  2. Opšta ili lokalna infekcija na spinalnom nivou koji korespondira bolnoj regiji
  3. Moguća tumorska masa na nivou insercije
  4. Hemoragična dijateza
  5. Alergijska reakcija na lekove koji će se koristiti
  6. Agitacija ili kognitivni poremećaj pacijenta koji ne sarađuje
  7. Logistički problemi održavanja katetera i infuzije.[20]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Vadalouca A, Raptis E, Moka E, Zis P, Sykioti P, Siafaka I. Pharmacological treatment of neuropathic cancer pain: a comprehensive review of the current literature. Pain Practice 2012;12(3):219-251.
  2. ^ Piano V, Verhagen S, Schalkwijk A, Hekster Y, Kress H, Lanteri-Minet M, Burgers J, Treede RD, Engels Y, Vissers K. Treatment for neuropathic pain in patients with cancer: comparative analyses of recommendations in national clinical practice guidelines from European countries. Pain Practice 2013 [Epub ahead of print].
  3. ^ O’ Connor AB. Neuropathic pain: a review of the quality of life impact costs and cost-effectivness of therapy. Pharmacoeconomics 2009;27:95-112.
  4. ^ Torsten, Jonsson; Christensen, Christian Broen; Jordening, Henrik; Frølund, Carsten (1988). „The Bioavailability of Rectally Administered Morphine”. Basic and Clinical Pharmacology & Toxicology. 62 (4): 203—205. PMID 3387374. doi:10.1111/j.1600-0773.1988.tb01872.x. Pristupljeno 12. 4. 2012. 
  5. ^ Weinberg, G.; Ripper, R.; Feinstein, D. L.; Hoffman, W. (2003). „Lipid emulsion infusion rescues dogs from bupivacaine-induced cardiac toxicity”. Regional Anesthesia and Pain Medicine. 28 (3): 198—202. PMID 12772136. S2CID 6247454. doi:10.1053/rapm.2003.50041. 
  6. ^ Picard, J.; Meek, T. (2006). „Lipid emulsion to treat overdose of local anaesthetic: The gift of the glob”. Anaesthesia. 61 (2): 107—109. PMID 16430560. S2CID 29843241. doi:10.1111/j.1365-2044.2005.04494.x. 
  7. ^ Rosenblatt, M. A.; Abel, M.; Fischer, G. W.; Itzkovich, C. J.; Eisenkraft, J. B. (2006). „Successful use of a 20% lipid emulsion to resuscitate a patient after a presumed bupivacaine-related cardiac arrest”. Anesthesiology. 105 (1): 217—218. PMID 16810015. S2CID 40214528. doi:10.1097/00000542-200607000-00033. 
  8. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709  . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  uredi
  9. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889  . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  uredi
  10. ^ K. Zeile, H. Staehle, K. H. Hauotman, DE 1303141  (1961).
  11. ^ H. Stahle, K. Zeile, U.S. Patent 3.202.660 (1965).
  12. ^ K. Zeile, K. H. Hauotman, H. Stahle, U.S. Patent 3.236.857 (1966).
  13. ^ Boehringer Sohn Ingelheim, BE 653933  (1964).
  14. ^ Boehringer Sohn Ingelheim, GB 1016514  (1962).
  15. ^ Boehringer Ingelheim GmbH, GB 1034938  (1964).
  16. ^ US patent 3937717, Stahle, H.; Koppe, H.; Kummer, W.; Stockhaus, K., "2-Phenylamino-imidazolines-(2)", issued 10. 2. 1976., assigned to Boehringer Ingelheim GmbH 
  17. ^ Clark CW, Ferrer-Brechner T, Janal MN, et al. The dimensions of pain: a multidimensional scaling comparison of cancer patients and healthy volunteers. Pain 1989;37:23–32
  18. ^ Caraceni A, Hanks G, Kaasa S et al. Use of opioid analgesics in the treatment of cancer pain: evidence based ecommendations from EAPC. Lancet Oncol. 2012; 13: e58-8.
  19. ^ Baines MJ. ABC of palliative care Nausea, vomiting, and intestinal obstruction. BMJ. 1997;315(7116):1148–1150.
  20. ^ Rastogi, Rahul; Meek (2013). „Management of chronic pain in elderly, frail patients: Finding a suitable, personalized method of control”. Clinical Interventions in Aging. 8: 37—46. PMC 3552607  . PMID 23355774. doi:10.2147/CIA.S30165  . 

Literatura uredi

  • Myers J,Chan V,Jarvis V et al. Intraspinal techniques for pain management in cancer patients: a systematic review. Support Care Cancer 2010; 18:137-149
  • Kapural L, Narouze SN, Janicki TI, Mekhail N. Spinal cord stimulation is an effective treatment for the chronic intractable visceral pelvic pain. Pain Med. 2006 Sep-Oct;7(5):440-3

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епидурална_и_интратекална_примена_лека_у_лечењу_малигног_бола&oldid=27679933”