Epifanije Kiparski
Sveti Epifanije Salaminski (oko 310/320—403) je bio episkop Salamine i metropolit kiparski na kraju 4. veka. Smatra se crkvenim ocem. Stekao je reputaciju jednog od najvatrenijih branilaca hrišćanskog pravoverja, a najpoznatiji je po sastavljanju velikog pregleda svih jeresi koje su se razvile do njegovog doba; citati u tom tekstu u mnogim slučajevima predstavlja jedine informacije o od Crkve zabranjenih i uništenih knjiga.
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
Rođen je kao Jevrejin, ali poverovao je u Hrista i krstio se zajedno sa svojom sestrom Kalitropijom. U dvadeset šestoj godini se zamonašio u manastiru svetog Ilariona.[1] Docnije je osnovao zaseban manastir, gde se pročuo po celoj Palestini i po Misiru zbog svog podvižništva, duhovne mudrosti, i čudotvorstva. Bežeći od slave, udaljio se u Misir. Na putu se sreo sa velikim Pafnutijem, koji mu je prorekao, da će biti arhijerej na ostrvu Kipru. I zaista, posle više decenija došao je Epifanije na Kipar, gde je iznenadno izabran za episkopa. U šezdesetoj godini postao je episkop u gradu Salamini, i kao episkop upravljao je crkvom pedeset pet godina. Živeo je sto petnaest godina. Pred smrt je pozvan u Carigrad od cara Arkadija i žene mu Evdoksije na sabor episkopa, koji je trebalo po želji carevoj i caričinoj da osudi Svetog Jovana Zlatoustog. Kada je došao u Carigrad, on je otišao u dvor carev, gde su ga car i carica duže zadržali nagovarajući ga da se izjasni protiv svetog Jovana Zlatoustog. Sveti Jovan Zlatousti je doznao da se Sveti Epifanije saglasio sa carem protiv njega, zato mu je napisao pismo: "Brate Epifanije, čuh da si savetovao cara, da se ja prognam; znaj da i ti više nećeš videti prestola tvoga".[2] Na to mu Sveti Epifanije otpisa: „Stradalniče Jovane, odolevaj uvredama; znaj da i ti nećeš stići do mesta, u koje te progone".[3] - I oba ova svetiteljska proročanstva su se ubrzo obistinila: ne hoteći se saglasiti nipošto s carem na progonstvo svetog Jovana Zlatoustog, Sveti Epifanije je krišom seo u lađu i pošao za Kipar, međutim na lađi je umro; a svetog Jovana Zlatoustog otera car u progonstvo u Jermeniju; ali je i on usput umro. Sveti Epifanije je preminuo 403. godine. Od mnogih dela svetog Epifanija najpoznatije je "Kovčežić" u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi.[1]
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 12. maja po crkvenom, a 25. maja po gregorijanskom kalendaru.
Reference uredi
- ^ a b „Sveti Epifanije; sveti German Carigradski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-22.
- ^ „Prolog”. www.eparhijavranjska.org. Pristupljeno 2024-01-22.
- ^ „SVETI EPIFANIJE; SV. GERMAN CARIGRADSKI”. Crkva Hrista Spasitelja u Ubu. 2019-09-29. Pristupljeno 2024-01-22.
Literatura uredi
- Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović