Википедија

Eržebet Galgoci

Eržebet Galgoci (mađ. Galgóczi Erzsébet; Đer, 27. avgust 1930 – Đer, 20. maj 1989), dobitnica Košutove nagrade, mađarska književnica, scenarista, član parlamenta (1980–1985).

Eržebet Galgoci
Lični podaci
Puno imeEržebet Galgoci
Datum rođenja(1930-08-27)27. avgust 1930.
Mesto rođenjaĐer, Kraljevina Mađarska
Datum smrti20. maj 1989.(1989-05-20) (58 god.)
Mesto smrtiĐer, NR Mađarska
Njena spomen ploča u Đeru

Život uredi

Osnovnu školu završila je u rodnom selu, a srednju školu od 1941. do 1945. godine u Đeru. Između 1945. i 1949. godine pohađala je učiteljsku školu u Đeru kao student narodne škole. Diplomirala je 1949. godine. Želela je da nastavi studije na Akademiji drame u Budimpešti, ali joj roditelji to nisu dozvolili. Iste godine upisala se na Fakultet umetnosti Univerzitet u Budimpešti, ali je nakon nekoliko nedelja prekinula studije i zaposlila se kao strugar u Đerskoj fabrici karija i mašina. Između 1950. i 1955. studirala je dramaturgiju na Akademiji scenskih umetnosti u Budimpešti. Svoje lezbejstvo nije mogla otvoreno ispolji zbog tadašnjeg javnog morala, ali se i ovom temom bavila u svojim delima iz sedamdesetih godina 20. veka. [1] U svetu umetnosti bilo je poznato da je imala vezu sa glumicom Hildom Gobi. [2] 8. juna 1980. godine izabrana je za poslanika u Skupštini okruga Đer-Šopron u svojoj izbornoj jedinici, i obavljala je mandat do 1985. Godine 1989. preminula je neočekivano od srčanog udara 20. maja u Đeru, u kući svojih roditelja.

Književni rad uredi

Stvarala je u mnogim žanrovima, pored romana i pripovetki, pisala je i drame, audiodrame, sociografske radove i reportaže. Tokom 1950-ih i 1960-ih, objavljivanje njenih dela stalno je ometala politička moć, jer je prepoznala njihovu moć i istinu. Međutim, tokom 70-ih i 80-ih godina postala je uspešan i popularan pisac. Njen najveći uspeh požnjeo je roman Vidravas (Stupica) (1984). U svom kratkom romanu Törvényen belül (U granicama zakona) (1980). tematizirala je lezbejstvo. Film po scenariju nastalom po toj knjizi režirao je Karolj Mak. Film pod naslovom Egymásra nézve (Licem u lice) je snimljen 1982.[3]

Njen osnovni problem uredi

Kao izvanredan talenat i posvećeni pristalica socijalizma-modernizacije, suočila se sa negativnim društvenim efektima kolektivizacije poljoprivrede zastupajući humanu seljačku politiku i politiku uopšte protiv seljačkog rada koji sakati ljudski život. Sva njena dela pokušavaju da razumeju i opišu trojstvo čovečnijeg života i političke moći, kao i ljudsku sitničavost. Ona izveštava o sukobima modernizacije seljačkog društva sa autentičnošću bez premca u mađarskoj književnosti.

Njena glavna dela uredi

  • Egy kosár hazai (Korpa zavičaja), (priče, 1953)
  • Félúton (Na pola puta), (kratka priča, 1962)
  • Ott is csak hó van (I tamo ima samo snega), (kratke priče, 1961)
  • Öt lépcső felfele (Pet koraka gore), (priče, 1965)
  • Kegyetlen sugarak (Okrutni zraci), (izveštaji, 1966)
  • Fiú a kastélyból (Dečak iz zamka), (priče, TV igra, 1968)
  • Nádtetős szocializmus (Slamnati socijalizam), (izveštaji, 1970)
  • Kinek a törvénye? (Čiji je to zakon?), (kratke priče, 1971)
  • Pókháló (Paukova mreža), (roman, 1972)
  • A főügyész felesége (Žena državnog tužioca), (drame, 1974)
  • Bizonyíték nincs (Nema dokaza), (priče, 1975)
  • A közös bűn (roman, 1976)
  • A vesztes nem te vagy (Ti nisi gubitnik), (kratke priče, 1976, 1978)
  • Közel a kés (Kraj noža), (priče, 1978)
  • Úszó jégtábla (Plutajući ledeni pokrivač), (zvučni efekti, 1978)
  • Törvényen kivül és belül (Izvan zakona i unutar zakona), (kratke priče, 1980)
  • Cogito, (pripovetke, 1979)
  • Ez a hét még nehéz lesz (Ova nedelja će biti teška), (kratke priče, 1981)
  • Vidravas (Vidra), (roman, 1984) [4]
  • Idegen a faluban (Stranac na selu), (priče, pripovetke, 1984)
  • A Törvény szövedéke (Mreža zakona), (izvještaji, 1988)
  • Kettősünnep (Dvostruka gozba), (kratke priče, 1989)
  • Fogódzó nélkül (Bez domaćina), (kratke priče, 1994)
  • Mama öltözik. Válogatott elbeszélések (Mama se oblači. Odabrani narativi), (1999).
  • Megszállt országban (Okupirana zemlja), (2005)

Reprodukcije, filmovi, TV i audio reprodukcije uredi

Drame uredi

  • A főügyész felesége (Žena državnog tužioca), (Tragédia, Kečkemet, 1970)
  • Kinek a törvénye? (Čiji je to zakon?), (Színmű, Đer, 1976)
  • Vidravas (Stupica), (Színmű, Budimpešta, 1989)

Filmovi uredi

  • Félúton (Na pola puta), (1962)
  • Pókháló (Paukova mreža), (1974)
  • Tizenegy több, mint három, (1976)
  • A közös bűn, (1978)
  • Kinek a törvénye? (Čiji je to zakon?), (1979)
  • Egymásra nézve (Gledamo jedni druge), (1982)

TV igrice uredi

  • Aknamező (1968)
  • Régen volt háború (1969)
  • Bizonyíték nincs (1973)
  • Férfiak, akiket nem szeretnek
  • A sírásó (1977)
  • Úszó jégtáblák (1979)
  • Használt koporsó (1979)
  • Hínár (1981)
  • Bolondnagysága (1982)
  • Szent Kristóf kápolnája (1984)
  • Magyar karrier (1988)
  • Fiú a kastélyból

Zvučne igre uredi

  • A menedék (1971)
  • Hálóban (1974)
  • Használt koporsó (1975)
  • Közös bűn (1977)
  • Úszó jégtábla (1977)
  • Vesztesek (1977) [5]
  • Közel a kés (1980)
  • A kápolna titka (1983)

Reference uredi

  1. ^ Kiss Noémi (2007-09-06). „Az írói példakép. Anyakép? – Galgóczi Erzsébetről”. Magyar Narancs. Arhivirano iz originala 2012-06-18. g. Pristupljeno 2020-12-31. 
  2. ^ Moskovics Judit (2004-11-11). „A Gobbi”. RTL Klub - 21. Század. Arhivirano iz originala 2009-05-15. g. Pristupljeno 2011-09-02. 
  3. ^ Galgoci, Eržebet (1986). U granicama zakona. Beograd: Prosveta. str. 141—142. 
  4. ^ A regényben a MAORT pert, benne Papp Simon meghurcolását dolgozta fel. Komoly küzdelmet jelentett számára a peranyagok megismerése. Végül Fock Jenő miniszterelnök közbenjárására kapott engedélyt a megtekintésre. Jegyzeteket nem készíthetett, ezért minden látogatás után a gépírónőjéhez sietett és lediktálta a memorizált ismereteket. Forrás: Duna Televízió: Inkább fájjon! Galgóczi Erzsébet emlékműsor - 2009. május 20.
  5. ^ Rádiólexikon

Literatura uredi

  • Hanzl Péter, Nagy Sándor - Az üldöztetéstől a büszkeségig / Istorija mađarskih LGBTK osoba od početka do prelaska milenijuma (Háttér Társaság, 2023) ISBN 978-615-5707-27-8
  • Na osnovu beleški prof. dr Andrasa Gorombeija (Univerzitet u Debrecinu).
  • Révai új lexikona VIII. (Gal–Gii).
  • Ki kicsoda a magyar irodalomban? Tárogató könyvek Ko je ko u mađarskoj književnosti? Priručnici ISBN 963-8607-10-6

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ержебет_Галгоци&oldid=27789798”