Erotokritos

Erotokritos (grč. Ἐρωτόκριτος) je viteški roman koji je napisao Vikentios (Vicentos, Vinsent, "Vinćenco") Kornaros na Kritu početkom 17. veka. Sastoji se od 10.012 rimovanih stihova od petnaest slogova, od kojih se poslednjih dvanaest odnosi na samog pesnika. Napisan je kritskim dijalektom grčkog jezika. Njegova centralna tema je ljubav između Erotokritosa (koji se u delu pominje samo kao Rotokritos ili Rokritos) i Aretuze. Oko ove teme vrte se i druge teme kao što su čast, prijateljstvo i hrabrost. Erotokritos i Erofil Georgija Hortacisa predstavljaju klasične primere grčke renesansne književnosti i smatraju se najvažnijim delima kritske književnosti. Delo je ostalo popularno do danas, uglavnom zbog muzike koja ga prati kada se javno recituje. Posebna vrsta rime koja se koristila u tradicionalnim mantinadama korišćena je i u Erotokritosu.

Erotokritos i Aretuza, slika Teofila Hadžimihaila (1933).

Likovi

Pesnik pripoveda o iskušenjima i nevoljama koje je pretrpelo dvoje mladih ljubavnika, Erotokritos i Aretuza, ćerka Herakla, kralja Atine.

Radnja

Rukopis Erotokritosa, sa Jonskih ostrva, oko 1710. Sada u Britanskoj biblioteci.

Radnja se odvija u staroj Atini, ali prikazani svet je složena konstrukcija koja ne odgovara nijednom određenom istorijskom periodu. Pored referenci na klasičnu Grčku postoje anahronizmi i mnogi elementi specifični za Zapadnu Evropu, kao što je nadmetanje vitezova. Delo je podeljeno u sledećih pet delova:

1. Posle nekoliko godina braka, atinskom kralju (Herakle) i njegovoj ženi se rađa ćerka (Aretuza). Sin vernog savetnika kralja (Erotokritos) zaljubljuje se u princezu. Pošto ne može da otkrije svoju ljubav, uveče peva pod njenim prozorom. Devojka se postepeno zaljubljuje u nepoznatog pevača. Herakle, kada sazna za pevača, organizuje zasedu da ga uhapsi, ali Erotokritos sa svojim voljenim prijateljem ubija kraljeve vojnike. Erotokritos, shvatajući da njegova ljubav ne može imati srećan kraj, putuje u Halkidu da zaboravi. Tokom njegovog odsustva, njegov otac se razboli i kada ga Aretuza poseti, ona u Erotokritovoj sobi nalazi svoju sliku i stihove koje je pevao. Kada se on vrati, otkriva odsustvo svog crteža i pesama i saznaje da je jedina osoba koja ih je posetila bila Aretuza. Shvativši da je njegov identitet otkriven i da je možda u opasnosti, ostaje kod kuće pretvarajući se da je bolestan. Aretuza mu šalje korpu jabuka da mu poželi dobro i pokaže da deli njegova osećanja.
2. Kralj organizuje viteško nadmetanje za zabavu svoje ćerke. Učestvuju mnogi plemići iz celog poznatog sveta, a Erotokritos je pobednik.
3. Par počinje da se tajno sastaje ispod Aretuzinog prozora. Devojka moli Erotokritosa da zamoli njenog oca da im dozvoli da se venčaju. Naravno, kralj se naljuti na smelost mladića i protera ga. Istovremeno, od vizantijskog kralja stiže bračna ponuda za Aretuzu. Devojka se odmah tajno veri za Erotokritosa pre nego što on napusti grad.
4. Aretuza odbija da razmotri bilo kakve predloge za brak i kralj je zatvori zajedno sa njenom vernom dadiljom. Posle tri godine, kada Vlasi opsedaju Atinu, Erotokritos, čiji je pravi identitet prikriven magijom, ponovo se pojavljuje. U bici on spasava život kralja i pri tome biva ranjen.
5. Da bi se zahvalio ranjenom strancu, kralj mu nudi svoju ćerku za suprugu. Aretuza odbija da prihvati ovaj brak i u razgovoru sa prerušenim Erotokritosom uporna je u svom odbijanju. Erotokritos je podvrgava testovima kako bi potvrdio njenu veru i konačno se otkriva nakon što je razbio čaroliju koja je skrivala njegov identitet. Kralj prihvata brak i miri se sa Erotokritosom i njegovim ocem, a Erotokritos se penje na atinski presto.

Ključne karakteristike

Erotokritos prati sve karakteristike viteškog romana. Kornaros predstavlja neke posebnosti u pogledu strukture, sa karakteristikama koje potiču od drugih književnih vrsta. Pored epskih elemenata, intenzivno je i prisustvo dramskih obeležja: podela na pet delova odražava pentameričku podelu klasične drame, dok pozorišni karakter daje učestalo prisustvo dijaloga. U rukopisu dela nije prikazana pentamerička podela, koja se pojavljuje samo u štampanim publikacijama, ali je naučnici smatraju organskom i povezanom sa pesnikovom koncepcijom dela.

Statua Erotokritosa na trgu Kornaru

Epsko-herojski i erotski element koji se već u prvim stihovima naziva tematskim jezgrom koegzistiraju u delu podeljenom simetrično, sa erotskim, superiornijem u prvom, trećem i petom, dok je herojsko u drugom i četvrtom, dok su međusobno povezani, pri čemu jedno dopunjava drugo: Erotokritosova ljubav prema Aretuzi motivisana je njegovim učešćem u oluji, dok je čovečnost i ponuda kralju činjenica koja omogućava uspeh odnosa.

Naglasak na hrani i erotskim slikama takođe se jasno vidi u radu. Važnost pitanja socijalne diskriminacije takođe igra veoma važnu ulogu, a značaj pitanja socijalne diskriminacije je takođe presudan: ljubav dvoje junaka je u suprotnosti sa utvrđenim društvenim konvencijama i dovodi ih u sukob sa okruženjem, ali na kraju projekta preovladavaju „lične vrline”.

Kornarosova značajna inovacija je pojava psihološkog stanja junaka i ubedljivo opravdanje motivacije njihovog ponašanja.

Upotreba jezika

Jezik Erotokritosa je kritski dijalekt, uglavnom u okviru idioma Sitija. Koriste se tipične dijalektičke formule kao što su članovi τση (της) i τσι (τις), upitna zamenica (e) na mestu reči šta.

Jezik Erotokritosa je zasnovan na govornom kritskom dijalektu (uglavnom u idiomu Sitija), ali se razlikuje od njega, u poređenju sa komedijama ili raznim dokumentima, jer ima malo reči izvedenih iz italijanskog, dok naprotiv često ima više leksičkih osobina.

O stihovima se takođe vodi računa i nema nesavršenosti u rimi. I lirika se, kao i jezik, po nekim osobinama razlikuje od narodne pesme.

Filološka pitanja

Postoje brojne adaptacije i prerade ove drame tako da postoje spekulacije da bi druge drame mogle biti ranije verzije Erotokritosa, kao što je ranije delo poznato kao Tizija. Postoje tri književna pitanja koja okružuju Erotokritos. Najvažnije, od koga zavise ostala, jeste pitanje pesnikovog identiteta, pošto je ime Vicentos Kornaros bilo rasprostranjeno na Kritu. Druga dva važna problema su pitanje datiranja dela i pitanje spekulisanog italijanskog modela na kome se pesnik zasnivao. Za samog pesnika većina naučnika prihvata da ga identifikuje sa Vikidžom Kornarosom od Jakova, bratom venecijanskog autora Andreasa Kornarosa. Vićentos je, prema arhivskim izvorima, rođen 1553. godine, a umro je 1613. ili 1614. godine. Na osnovu ovog dokaza zaključuje se da je Erotokritos napisan između 1590. i 1610. Po italijanskom modelu na kome se Kornaros zasnivao, različite adaptacije francuskog dela izdvajaju se iz proučavanja dva, jedno iz 1543. i jedno od dijametara Anđela Albanija, pod naslovom Innamoramento de due fidelissimi amanti Paris en Vienna, iz 1626. Ispitivanje svih italijanskih adaptacija u vezi sa Erotokritosom dovelo je do zaključka da je ranija verzija bila ona koju je koristio Kornaros, što je prihvatilo nekoliko filologa. Ovaj stav se slaže sa pesnikovom predloženom identifikacijom.

Izvori

Direktan model dela je francuski popularni srednjovekovni roman Paris et Vienne koji je izradio Pjer de la Seped, koji je štampan 1487. godine i bio je široko rasprostranjen, preveden na mnoge evropske jezike. Kornaros se najverovatnije upoznao sa francuskim originalom preko italijanskog prevoda, pošto je malo verovatno da je razumeo francuski. On je kreativno adaptirao original i njegova adaptacija pokazuje neke prednosti u poređenju sa originalom i drugim adaptacijama. Radnja je bolje strukturisana, likova je manje, neka ponavljanja su smanjena i više je akcenat na razvoju psihologije junaka. Prvi deo dela prati original. Dva rada se značajno razlikuju nakon neuspele ponude za brak. U Parizu i Beču dvoje ljubavnika je pokušalo da pobegnu, ali nakon nekog vremena devojku zarobe ljudi njenog oca i Pariz putuje na istok. Herojski čin koji doprinosi ponovnom okupljanju para u originalu je oslobađanje kralja iz zatočeništva, nakon što je uhapšen u neuspešnom krstaškom ratu. Kraj obe drame je sličan sa čudnim dobrotvorom koji nudi da se oženi princezom i ona prihvata tek nakon što se otkrije njegov pravi identitet. Osim francuske romanse, evidentan je uticaj Besnog Orlanda, Ludovika Ariosta, posebno u epskim elementima dela. Na delo je takođe uticala grčka književna tradicija i posebno demotske pesme i poslovice, kao i drugi tekstovi kao što su Erofili, Apokopos i Penthos Thanatou.

Kopija Erotokritosa objavljena 1713.

Rukopisno i štampano izdanje

Delo je bilo veoma popularno i cirkulisalo je u obliku rukopisa tokom 17. veka. Godine 1713. štampao ga je u Veneciji neki Krićanin koji je sakupio nekoliko rukopisa dela i oslonio se na njih da pruži dovoljno validnu i pouzdanu verziju. Nema sačuvanih rukopisa dela osim nedovršenog iz 1710. Ukrašen je elegantnim minijaturama, ali je manje validan od venecijanske verzije u svom izlaganju teksta, jer mestimično menja karakter narodnog jezika. Verovatno je proces kopiranja stao nakon objavljivanja štampane verzije 1713. godine. Usledilo je nekoliko ponovnih štampanja originalnog izdanja, a prvo moderno izdanje pojavilo se 1915. godine od strane Stefanosa Ksantudisa.

Nasleđe

Erotokritos daje veliku važnost istinskoj ljubavi, prijateljstvu, hrabrosti i patriotizmu, i to je razlog njegove kasnije popularnosti širom Grčke. Bio je izvor inspiracije za Dionisija Solomosa i uticao je na različite grčke pesnike kao što su Kostis Palamas, Kostas Kristalis i Jorgos Seferis. Kompletan prevod na engleski je napravio Teodor Stefanides u stihovima, a Bets, Gauntlet i Spilijas u prozi. Nekoliko grupa renomiranih kritskih muzičara dodalo je odabrane delove pesme muzici, često istražujući granice svoje lokalne muzičke tradicije.

Vidi još

• Cretan literature
• Erofili
• Mantinada
• Sophia Antoniadis

Literatura

• >Αλεξίου Στ., «Εισαγωγή» στο: Βιτσέντζος Κορνάρος, Ερωτόκριτος, επιμέλεια Στ. Αλεξίου, Εστία, Νέα Ελληνική Βιβλιοθήκη, 1995
• Dimitriou, Anna (2013). Transforming Paramythi in diasporic literature: five Greek Australian writers (Teza). S2CID 186491268 . hdl:10536/DRO/DU:30062438 . 
• D. Holton, Μελέτες για τον Ερωτόκριτο και άλλα νεοελληνικά κείμενα - Studies on Erotokritos and other Modern Greek texts, ed. Kastaniotis, Athens 2000. (na grčkom)
• D. M. L. Philippides, D. Holton, J. L. Dawson, Ερωτόκριτος: του δίσκου τα γυρίσματα [Erotokritos: as the disk spins], Hermes Publishing, Athens 2013. CD-ROM (Greek and English interface). . ISBN 978-960-320-218-9. 
• G. Χατζιδάκι,(1915) «Περί της γλώσσης και της γραμματικής τού Ερωτοκρίτου», στον Στέφ. Ξανθουδίδη, Ερωτόκριτος, Ηράκλειο 458-68
• Horrocks, Geoffrey (1997). Greek: A History of its Language and its Speakers. Wiley-Blackwell. str. 308—310. 
• Littlewood, A.R. (januar 1993). „The erotic symbolism of the apple in late Byzantine and meta-Byzantine demotic literature”. Byzantine and Modern Greek Studies. 17 (1): 83—104. doi:10.1179/byz.1993.17.1.83. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mavrogordato, John (1928). „The Cretan Drama: A Postscript”. The Journal of Hellenic Studies. 48: 243—246. JSTOR 624966. doi:10.2307/624966. 
• D., R. M. (1915). „Review of Βιτξέντξου Κορνάρου Ἐρωτόκριτος”. The Journal of Hellenic Studies. 35: 154—154. JSTOR 624532. doi:10.2307/624532. 
• Sifakis, G. M. (1992). „Homeric Survivals in the Medieval and Modern Greek Folksong Tradition?”. Greece & Rome. 39 (2): 139—154. JSTOR 643263. 

Spoljašnje veze

•  grčki Vikizvornik ima originalan tekst povezan sa ovim člankom: Erotokritos