Erotska književnost
Erotska književnost ili ljubavna književnost predstavlja književni žanr namenjen tome da uzbudi čitaoca ili da mu pruži uputstva oko seksualnih tehnika.[1] Većina dela iz klasične ljubavne književnosti je veličine novele, ali postoje i kratke ljubavne priče, kao i pesme koje se svrstavaju u ljubavne.[2]
Prikaz razvoja erotske književnosti kroz istoriju uredi
Seksualni priručnici kao što su Kama sutra su najpoznatija dela erotske književnosti. Knjiga Ananga Ranga je manje poznata, namenjena je prvenstveno sprečavanju razvoda izmenju muža i žene. Ova dela ujedno predstavljaju tradicionalna ljubavna dela indijske sanskrt književnosti.
Knjiga Hiljadu i jedna noć zbir je novela u kojima persijanskom kralju Šahrijaru njegova kraljica Šeherezada pripoveda priče prekidajući ih na najzanimljivijem delu kako bi odbila njegovu nameru da je ubije. U novelama između komičnog i avanturskog ima i ljubavnog sadržaja.
Starogrčka pesnikinja Sapfa sa ostrva Lezbos poznata je po svojim himnama, epitalima i ljubavnim pesmama. U svom stvaralaštvu okružila se grupom devojaka, što je podstaklo mnogo priča (pojam lezbijstvo duguje svoj naziv ostrva na kojem je delovala ova starogrčka pesnikinja). Tematika njenih pesama usko je povezana s intimnim krugom učenica.[3]
U ovom razdoblju, ljubavnom pesništvu doprineo je i Alkej, predstavnik monodijske lirike, u čijim pesmama se ogleda povezanost s narodnim motivima, a u nekima razotkriva svoju ljubav prema pesnikinji Sapfi.
Kao predstavnik neoeterika rimski pesnik Gaj Valerije Katul imao je značajnu ulogu u prenošenju helenističke poezije u Rim. Sadržaj njegovih pesama se kreću od najiskrenijih ljubavnih stihova rimskog pesništva do duhovitih i ponekad vulgarnih napada na literarne protivnike i rivale u ljubavi. U uobičajena dela iz helenističko-rimskog perioda uvršatava se Satirikon od autora Publija Petronija Nigara (delo je kasnije ekranizovao Federiko Felini). Satirikon predstavlja mešavinu proze i pesama u kojem autor prikazuje nezgode Enklopijusa i njegovog šesnaestogodišnjeg ljubavnika Gitona. Enklopijusu je teško očuvati vernost njegovog mladog i zgodnog ljubavnika, a kojeg drugi neprestano zavode.
Iz srednjovekovnog perioda najpoznatije je delo Dekameron koje je od 1348. do 1353. godine pisao Đovani Bokačo (po ovom delu je Pazolini snimio film). To remek-delo svetske književnosti, sastoji se od stotinu novela koje su u roku od 10 dana ispripovedala sedam žena i trojica mladića. To su ljubavne priče koje svojim sadržajem variraju od erotskih do onih tragičnih pa i komičnih. Ova knjiga bila je zabranjivana u mnogim državama. Pa čak i pet veka nakon njenog izdavanja primerci ove knjige bili su plenjeni i uništavani od organa vlasti (zabeleženi su takvi slučajevi u SAD kao i u Velikoj Britaniji).[4]
Dekameron je podstakao dalji razvoj erotske književnosti i postao je osnovica za slična dela ubuduće, primer je knjiga Heptameron kojeg je napisala Margarita od Navare, a prvi put je objavljena 1558. godine.[5]
Priručnici o prostitutkama i njihovim uslugama istorijski su takođe bili korisni kao pismeni oblik polne edukacije. Primer takvog priručnika je Harisov spisak dama za samoposluživanje (Harris's List of Covent Garden Ladies) (1757–1795). Pojavom novela u Engleskoj u 18. veku osiguralo je novi mediji za erotiku. Jedna od najpoznatijih novela bila je Smešno brdo (Funny Hill) od Džona Klilenda. Ova knjiga je postavila nova merila u škakljivim pripovetkama i bila je često prikazivana na filmskim platnima 20. veka.[6]
.jpg)
U 18. veku bili su veoma rasprostranjeni erotski memoari italijanskog avanturiste Kazanove.
Francuski pisci su takođe pisali erotska dela. Jedan od primera je Podignute zavese ili Laurin odgoj, čiji je autor Onore Gabrijel de Mirabo koji prikazuje polnu inicijaciju devojke od strane njenog oca.
Krajem 18. veka Markiz de Sad skovao je pojam sado-mazohizam u delima kao što su Džastin (Justine) ili Nesreća kreposti (Misfortunes of Virtue). Dela Markiza de Sada imala su veliki uticaj na kasniji razvoj ljubavne književnosti i on je "pozajmljivao" svoje ime polnim radnjama koje je opisivao u svojim proznim delima.
U viktorijanskom periodu kvalitet ljubavnih romana bio je drastično ispod kvaliteta iz ranijeg veka - pisali su "najamnici". Neke sadržaje pozajmljivali su od priznatih književnih uzora kao što je Dikens, a takođe su prikazivali oblike neobične društvene slojevitosti. Čak i u agoniji orgazma, društvena razlika između gospodara i sluge (uključujući i formu izražavanja) bila je do u sitnih detalja prikazivana. Bitni elementi sado-mazohizma bili su prisutni u nekim primerima. Ovakva dela najčešće su bila anonimna i bez naslova.
Novela Venera u krznu iz 1870. godine od Austrijanca Leopolda fon Zaher-Mazoha privukla je svetsku pažnju na pojavu mazohizma, čije ponašanje duguje svoj naziv autoru koji se odvažio o tome da piše.
Krajem 19. veka počinje da se primenjuje naziv "kulturni" oblik erotike i to kod takvih umetnika kao što je pesnik Alžernon Čarls Svinburn.[7] Pojava tog pojma bila je povezivana sa dekadencijom, a posebno za An Deklo i njenim delom Žuta knjiga (Yellow Book), te je nastavio da se širi Francuskom, među takvim piscima kao što je Pjer Luj, autor dela Chanson de Bilitis kojim se slavi lezbijstvo i polno osvešćenje.[8]
Erotska beletristika 20. veka obuhvata klasike kao što su:
- Trois Filles de Leur Mére (1926) – od Pjera Luja;
- Venerina delta (1978) – od Anais Nin;
- Priča o O (1954) – od An Deklo, pisala pod pseudonimima Dominik Ori i Polin Raž;
- Lolita (1955) i Ada, ili Ardor' (1969) – od Vladimira Nabokova;
- Biciklista (1985) – od Gaja Devenporta;
- Priča jednog gledišta (1987) – od Žorža Batalja;
- Rakova obratnica (1934) – od Henrija Milera.
Savremena erotska fikcija uredi
Otprilike oko 1970. godine, objavljuju se brojni seksualni priručnici i javno se prodaju u zapadnjačkom svetu, ističe se naslov Užitak seksa (The Joy Of Sex). Seksualni priručnici koji se posebno pišu za seksualne manjine sad se takođe objavljuju.[9]
Romantične novele ponekad su označene kao erotične ili obrnuto, to je zahvaljujući tome što su romantične priče u zadnje vreme počele napadno da prikazuju opise polnih odnosa. Umetničke knjige istražuju odnose između književnog, pesničkog, komičnog i umetničkog opisa seksa.
Erotske fantazije su često veoma slične romantičnim fantazijama, sa jedinom razlikom što su mnogo slikovitije i što detaljno opisuju scene polnog odnosa. Same priče prikazuju izmišljene situacije iz bilo koje podvrste fantastike kao što su dela vrhunske fantastike, savremene fantastike ili istorijske fantastike.
Erotske fantazije nisu retke ni kod ”fan“ književnosti, gde su se autori usmerili na korišćenje već postojećih izmišljenih junaka, kao što su Galadrijela ili Jovajna iz poznate trilogije ili filmske ekranizacije Gospodar prstenova. Mnogo je takvih dela koja za svoje erotske pustolovine koriste likove i okruženja koja su postala popularna zahvaljujući ”Lagumi i zmajevi“ igrama i opisana su u zbirkama novela. Najčešći izvor inspiracije su zbirke priča iz Dragonlensa, a u manjoj meri priče iz Zaboravljenih kraljevstava. Sadržaj ovakvih priča je veoma raznovrstan.
Pravni status erotske književnosti uredi
Dolazi do značajnog preklapanja između zakonite erotske književnosti i protivzakonite pornografije. Tradicionalno, prema praksi sudova sa engleskog govornog područja (anglo-saksonski pravni sistem) razlika se vrši prema utvrđenim književnim vrednostima (iako je u praksi primećeno da je teško definisati taj pojam). Ovo se posebno odnosi na dela čija su ciljna publika muškarci , gde se uopšteno koriste precizni opisi polnih odnosa. Mnoge cenzurisane knjige su bile zabranjivane jer su u sebi sadržale erotske slike, a koje je tradicionalno bilo lakše proganjati od napisanog teksta.
U SAD, prvi amandman daje zaštitu autorskom delu - ipak zabeležen je jedan takav slučaj u kojem se muškarac izjasnio da je kriv za pisanje neobjavljenih priča sadržanih samo u njegovom privatnom dnevniku, a koje su se odnosila na seksualno iskorišćavanje dece.[10]
Od kada je propao sudski predmet Inside Linda Lovelace 1976. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu više se nije vodio nijedan postupak protiv nijednog, isključivo tekstualnog pornografskog dela, a u kojem nema klevete.
Uvoz knjiga i tekstova preko državne granice može ponekada biti podvrgnut strožim propisima od onih koji su na snazi u konkretnoj državi. Carinicima je u većini slučajeva dopušteno da zaplene svako delo u kome postoji i samo naznaka ”nepristojnog“ sadržaja, pa čak i onda kada bi posedovanje i prodaja takvih dela na teritoriji zemlje bila sasvim u skladu sa zakonom. Kanada je posebno poznata po takvim graničnim plenidbama.
U nekim zemljama se čak i posedovanje čisto tekstualnih erotskih dela smatra protivzakonitim i krivično se goni. Ipak, postoje i takve zemlje kao na primer Holandija, koje zauzimaju nešto liberalnije stajalište po ovom pitanju (legalizovali su i prostituciju) u čijem glavnom gradu Amsterdamu između ostalik kulturnih sadržaja postoji i crvena četvrt De Valen (De Wallen), koja je svetski poznata po komercijalizaciji različitih seksualnih usluga i erotike.
Erotske priče sa Interneta uredi
Internet i digitalna revolucija u prikazivanju erotskih fantazija, smanjila je ako ne i isključila druge oblike prikazivanja scena seksualne prirode.
Čitaoci žanra erotske fikcije u većini demokratskih zemalja sada su u mogućnosti da udovolje svojim fantazijama u okviru privatnosti svog doma, bez društvenih i zakonskih ograničenja svojstvenih za pred-digitalni period. Onlajn knjižare sada zakonski imaju veliki izbor stručnih i beletrističnih erotskih dela.
Veb takođe služi i kao žarište za neprofitnu distribuciju priča, nudeći čitaocima mogućnost da postanu autori, pišući anonimno i postavljaju svoje sopstvene priče. Većina onlajn autora koriste zanimljive pseudonime (i često se stvaraju kultovi obožavalaca u okviru njihovog žanra), a veoma mali broj koristi (ili tvrdi da koristi) svoje pravo ime. Među transrodnim autorima, uobičajeno je da prihvate ženstveni alter-ego, a nije neobično za pisca da koristi i svoje sopstveno ime.
Kroz godine, mnogi neprofitabilni sajtovi su se specijalizovali za tačno određene podžanrove (ili fetiše). Druge internet stranice su bile oformljene da bi odmah nestale (ili nikad nisu bile postavljene ili praviljno održavane). Slično tome mnoge priče u odlomcima su bile objavljivane na Internetu ali nisu nikad dogurale od prvog pasusa.
Sa pojavom Podkasta i MP3-a, sasvim je moguće da će erotska književnost pronaći novi izražajni oblik zasnovan na internet tržištu slobodnog prenosa audio knjiga.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Hyde 1964, str. 1.
- ^ Kronhausen 1969
- ^ Parker, Derek, ur. (1980). An Anthology of Erotic Verse. London: Constable. ISBN 978-0-09-463500-5.
- ^ Hyde 1964, str. 71–72.
- ^ Hyde 1964, str. 75–76
- ^ Peter Fryer (1966) Public Case-Private Scandal, Secker & Warburg. str. 84
- ^ Derek Parker, ed. An Anthology of Erotic Verse: 22
- ^ Lloyd 2005, str. 195–197
- ^ Derek Parker, ed. (1980) An Anthology of Erotic Verse; pp. 88-96
- ^ U tom predmetu izrečena presuda je naknadno pobijena po žalbi.
Literatura uredi
- Hyde, H. Montgomery (1964). A History of Pornography. London: Heinemann.
- Lloyd, Rosemary (2005) [1980]. Mallarmé: the Poet and His Circle. Ithaca, NY: Cornell University Press. str. 195—197. ISBN 978-0-8014-8993-8.
- Parker, Derek, ur. (1980). An Anthology of Erotic Verse. London: Constable. ISBN 978-0-09-463500-5.
Spoljašnje veze uredi
- Literotica (jezik: engleski)
- Erotic Fantasy Stories (jezik: engleski)
- RedLightBooks.com (jezik: engleski)
- History of Art_nude (jezik: engleski)
- Raw Desire (jezik: engleski)
