Erhard Milh

Erhard Milh (nem. Erhard Milch; Vilhelmshafen, 30. mart 1892 — Diseldorf, 25. januar 1972) je bio feldmaršal Luftvafea, i imao je jednu od ključnih uloga u razvoju vazduhoplovnih snaga Nacističke Nemačke pre Drugog svetskog rata. Takođe, bio je jedan od organizatora vazdušnih dejstava tokom Norveškog pohoda i bitke za Francusku.

Erhard Milh
Erhard Milh
Lični podaci
Datum rođenja	(1892-03-30)30. mart 1892.
Mesto rođenja	Vilhelmshafen, Nemačko carstvo
Datum smrti	25. januar 1972.(1972-01-25) (79 god.)
Mesto smrti	Diseldorf, Zapadna Nemačka
Vojna karijera
Služba	1910 — 1922 1933 — 1945
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka
Rod	Luftvafe
Čin	Feldmaršal
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Gvozdeni krst Orden Svetog Save Orden Jugoslovenske krune

Biografija

Nakon završetka škole, Milh se prijavio u vojsku, gde je raspoređen u artiljerijsku jedinicu. Na početku Prvog svetskog rata raspoređen je na zapadni front, ali je kasnije prekomandovan u vazduhoplovne jedinice na poziciju izviđača. Do kraja rata napredovao je do čina kapetana i komandovao je Šestom eskadrilom.

Milh je napustio vojsku 1921. i počeo da radi u avionskoj industriji. Upravljao je avio linijom koja je povezivala Dancig i Baltičke zemlje. Ipak, konkurencija je bila prevelika i prešao je u komapniju Junkers, gde je radio do 1926. godine. Te godine je postao direktor nemačke nacionalne avio kompanije Lufthanza.

Po Versajskom sporazumu Nemačka nije imala pravo na avijaciju, ali većina Nemaca je smatrala da su uslovi mira preoštri, i da ne bi videli ništa loše u tome da se neke odredbe tog sporazuma prekrše, makar i po cenu pritužbi svetskih zvaničnika. Milh se udružio sa Hermanom Geringom na zadatku da u tajnosti razviju Luftvafe. Postao je njegov zamenik sa zadatkom na proizvodnji oružja za vazduhoplovstvo. Na ovom zadatku je radio sa pilotskim asom iz Prvog svetskog rata Ernstom Udetom.

Milhova besprekorna karijera je bila ugrožena kada je postojala šansa da se pročuje da je njegov otac Anton jevrej. Gestapo je ispitao ovu informaciju, a Gering je kao dokaz predao pismeni iskaz Milhove majke koja je tvrdila da Erhardov otac nije Anton, već njen ujak Karl Brauer, što je Milhu omogućilo da dobije potvrdu da je čistokrvni Nemac.

Milh je 1938. unapređen u čin general-majora i do kraja te godine, veći deo Evrope je smatrao da je Luftvafe sila koja se mora ozbiljno shvatiti. Način na koji je Luftvafe bombardovao Gerniku u Španskom građanskom ratu, je pokazao svetu šta sve može nemačka avijacija. Takođe, mnogi su strepeli da bi se tokom bombardovanja mogao koristiti smrtonosan gas. Pokazalo se da je Milh mnogo uticao na sveukupan razvoj Luftvafea, ali se Gering pobrinuo da preuzme najveći deo zasluge.

Luftvafe je igrao ključnu ulogu prilikom invazije na Poljsku. Štuke su vršile svoje napade preciznim porinućim bombarovanjem, dok su junkersi 88, hajnkeli 111 i dornijeri 17 vršili masovnija bombardovanja koja su pokrivala veću površinu, dok su nacistički tenkovi i pešadija napredovali. Luftvafe je svoje uspehe iz Poljske ponovio prilikom napada na Norvešku i Francusku. Hitler je bio toliko impresioniram uspesima Luftvafea tokom napada na zapadnu Evropu, da je Milha unapredio u feldmaršala zajedno sa Hugom Šperleom i Albertom Keselringom. Uz čin feldmaršala, Hitler mu je dodelio titulu generala vazdušnog inspektorata 1941. godine.

Milh je počeo da gubi poverenje kod svojih nadređenih tokom operacije Barbarosa. Luftvafe tu nije ponovio svoje ranije uspehe, i posle poraza u bici za Moskvu, počela su da se postavljaju pitanja da li se Luftvafe vodi na pravi način. Jozef Gebels i Hajnrih Himler zajedno sa Milhom su pokušali da izvrše pritisak na Hitlera da smeni Geringa. Ovaj je to odbio. Nakon toga, Gering je iskoristio svoj uticaj da natera Milha da podnese ostavku na mesto dirketora vazdušnog naoružavanja. Nakon toga, Milh je morao da radi pod komandom Alberta Špera koji je bio ministar za naoružanje.

Kako se rat bližio kraju, Milh je pokušao da pobegne na obalu Baltičkog mora, ali je uhapšen 4. maja 1945. godine. Suđeno mu je na Milh suđenju, delu Naknadnih nirnberških suđenja i osuđen je na doživotnu robiju. Pušten je na slobodu u junu 1954. godine i ostatak svog života je proveo u Diseldorfu.