Eskapizam, beg, bežanje (od engl.escape)[1] iako u načelu označava beg, bežanje od života, beg od stvarnosti, izbegavanje odgovornosti zapravo je način izbegavanja neprijatnog ili dosadnog života, posebno razmišljanja, čitanjem, uzbudljivijim ali i nemogućim aktivnostima.[1] Iako se prema nekim autorima eskapizam različito definiše, zajedničko mu je da se uvek odnosi na osobe koje beže od svog stvarnog života u neku aktivnost u kojoj se osećaju prijatno i u kojoj provode veoma mnogo vremena.
Bekstvo je jedan od oblika ponašanje opozicije i individualnog ili kolektivnog odstupanja od društvenog okruženja, na isti način kao što se to čini revoltirane osobe. Iako prema Robertu Kingu Mertonu eskapizam ulazi u tipologiju devijantnosti, on se ponekad poistovećuje i sa konceptom zabave, rekreacije (odlazak na odmor), društvene mreže, kompjuterske igrice, višesatno gledanje televizije ili gledanje avanturističkih filmova jedan od oblika bežanja.[1]
Kada neka osoba beži iz onih situacija i aktivnosti u kojima se ne oseća udobno ili prijatno, u one u kojima mu je prijatno ili udobno, on do mere zapostavlja svoj stvarni život, kažemo da on pribegava eskapizmu.
Iako se u načelu izraz eskapizam koristi da naglasi u šta ljudi beže, suština eskapizma jeste u onome od čega i zbog čega ljudi beže. Jedan od glavnih uzroka zbog koga ljudi beže je njihova nedovoljna prilagođenost stvarnom životu u kojem su okruženi problemima, dužnostima, zadacima, neprijatnim osećanjima, sa ciljem i željom da se mentalno ili stvarno „pobegne” u neki drugi svet u kome je sve lakše i prijatnije.
Najstariji oblik eskapizma je sanjarenje, ili bežanje iz sveta realnosti u svet mašte, u kome su npr. deca i mladi nekada bili skloni da provodili sate i sate svakoga dana. Sa štampanjem knjiga posebno romana, begunci od realnosti su svakodnevno bežali u svet literarnih likova nastalih piščevim imaginacijama. Sa pojavom filma i televizija, starije generacije dans u proseku beže u svet vizuelne imaginacije i po više sati dnevno.
Umetnicima je eskapizam najčešći motiv za uranjanje u dubinu sopstvenog duhovnog porekla i mitske ritualne poetike
Umetnicima je eskapizam najčešći motiv za uranjanje u dubinu sopstvenog duhovnog porekla i mitske ritualne poetike:[2]
Tako je Franc Kafka jednu zimu proveo u praškoj Ulici alhemičara, u kući raskošne divlje arhitekture, simbolično semantično iskazanog stava prema svetu i mestu pojedinca.
Karl Gustav Jung je sebi sazidao okruglu kulu u Bolingenu, u istom (divljem) stilu, gde je prostor prvenstveno predstavljao „sredinu, sredstvo i oruđe" ‒ zapravo njegov medijum. U centru tog jednostavnog zdanja nalazilo se (naravno) ognjište.
Jedna od slika Toma TomsonaSamouki kanadski naivac, a samozvani divljak, Tom Tomson je sebi sklepao brvnaru na jezeru Kanoe, čija ga je nedirnuta lepota okruženja inspirisala i u kojem je sebi obezbeđivao potrebe za blagoudobijem životu i radu, i to loveći ribu kopljem, on je napravio brojne crteže pejzaža parka, koristeći se zimskim motivima.[3] Tomson je na čudan način nestao dok je na jezeru lovio ribu u kajaku, 8. jula 1917. godine. Njegovo je telo pronađeno osam dana kasnije. Na telu je bilo mnogo modrica. Oko noga mu je bio obmotan najlon. Zvanični uzrok smrti bio je da se ugušio, ali u njegovim plućima nije bilo vode. Budući da se nije mogao ugušiti mnogi postavljaju pitanje šta mu se desilo?[4][5]
Norveški psiholog Frode Stenseng predstavio je dualistički model eskapizma u odnosu na različite tipove aktivnosti. On raspravlja o paradoksu da stanje protoka liči na psihološka stanja koja se mogu postići akcijama kao što su zloupotreba droga, seksualni mazohizam i samoubilačke ideje. Shodno tome, on zaključuje da stanje eskapizma ili bekstva može imati i pozitivna i negativna značenja i ishode. Stenseng tvrdi da postoje dva oblika eskapizma sa različitim afektivnim ishodima u zavisnosti od motivacionog fokusa koji leži iza uranjanja u aktivnost.[6]
Eskapizam u vidu samopotiskivanja proizilazi iz motiva bežanja od neprijatnih misli, samopercepcija i emocija, dok samoproširivanje proizilazi iz motiva za sticanje pozitivnih iskustava kroz aktivnost i otkrivanje novih aspekata sebe. U skladu sa ovim Stenseng je razvio „skalu za bekstvo“ kojom može da se meri samopotiskivanja i samoproširenja u omiljenim aktivnostima ljudi, kao što su sport, umetnost i igra. Empirijska istraživanja ovog modela su pokazala da su:[6]
dve dimenzije izrazito različite u pogledu afektivnih ishoda,
neki pojedinci skloniji da se angažuju kroz jednu vrstu eskapizma ili bekstva,
situacioni nivoi blagostanja utiču na tip eskapizma ili bekstva koji postaje dominantan u određenom trenutku.
Frojd smatra da je udeo eskapističke fantazije neophodan element u ljudskim životima: i smatra da čovek ne može da opstane na oskudnom zadovoljstvu koje može da iznudi od stvarnosti. Ili prema rečima Todora Fontena... Jednostavno ne možemo bez pomoćnih konstrukata.[7] Njegovi sledbenici su videli odmor i ispunjenje želja (u malim merama) kao korisne alate za prilagođavanje traumatskom uznemirenju;[8] dok su kasniji psiholozi isticali ulogu indirektnih ometanja u promeni neželjenih raspoloženja, posebno ljutnje i tuge.[9][10]
Međutim, ako se u nekim od ovih psihičkih eskaptizma ili bekstava usvoji stalni boravak u njima, rezultati su često negativni, pa čak i patološki.[11][12]
Droge izazivaju neke oblike eskaptizma ili bekstva koji se mogu javiti kada se uzimaju određeni lekovi koji menjaju um i koji čine da konzument zaboravi na stvarnost gde se nalazi ili šta treba da radi.[12] Ovo je očigledno, ali zaslužuje pomen jer je upotreba kokaina u porastu, kao i mnogih drugih droga. Što je život teži, to više ljudi traži ispunjenje u drogama koje će im pomoći u eskepizmu. Dosada i monotonija takođe doprinose uzimanju droga, ali to je privremeno rešenje koje na kraju izaziva više problema nego što rešava. Da je život srećniji i lakši, veruje se da bi bila manja potražnja za drogom kao oblikom bekstva.[13]
Život postaje sve izazovniji. Tehnologija je omogućila 24/7 stil života u kome smo uvek na raspolaganju. Stres je u porastu, kao i depresija i anksioznost. Kao rezultat toga, postoji veća potreba nego ikada da ljudi pronađu načine za eskapizam kako bi održali mentalnu i emocionalnu stabilnost. Društvo je nezadovoljno ljudima koji se odlučuju i izbegavaju korporativnu i kancelarijsku politiku. Pronalaženje prihvatljivih oblika eskapizma ili bekstva postalo je vitalnije nego ikad i zato postoji mnogo načina na koji neka osoba može da se odvoji od stresa i napora svakodnevnog života, u neke od ovih oblika eskapizma ili bekstva kojima može da se bavi:[13]
Sport pruža dragoceno oslobađanje i oblik je eskapizma.
Sport ima važnu ulogu u čovekovom životu. Mnogo osoba vodi dosadne živote i često je deo tima navijača koji im omogućava osećaj pripadnosti i dodatnu dimenziju uzbuđenja u životu.
Neki sportovi mogu biti posebno agresivni, kao što je ragbi, i to pruža legitiman izlaz za agresiju. Ovo smanjuje nivo stresa i ostavlja svakodnevno društvo sa manje besa dok timski igrači i posmatrači mogu da viču i ispuštaju agresiju.[13]
Sport pruža dragoceno oslobađanje i oblik je eskapizma, bekstva i oslobađanja od stresa za mnoge i da nije sporta ovaj stres bi bio preusmeren na manje prikladna mesta, što bi moglo sveukupno negativno uticati na društvo.
Za osobe sa prekomernom težinom smatra se da je na nekom nivou nesrećna, jer je prejedanje (osim ako nije fiziološko – kao što je hormonsko ili metaboličko) oblik eskapizma ili bekstva u koji zapada osoba koja traži utehu ili beži od tuge, depresije i frustracije.[13]
Droge zaslužuje pomen jer je upotreba kokaina u porastu, kao i mnogih drugih droga. Što je život teži, to više ljudi traži ispunjenje u drogama koje će im pomoći da pobegnu od teškog života.
Dosada i monotonija takođe doprinose uzimanju droga, ali to je privremeno rešenje koje na kraju izaziva više problema nego što rešava. Da je život srećniji i lakši, smatra se da bi bila manja potražnja za drogom kao oblikom eskapizma.
Mnoge osobe koriste posao kao oblik eskapizma, što ovu radnicu pošte čini srećnom dok gura poštanska kolica.
Mnoge osobe koriste posao kao oblik eskapizma ili bekstva. Zauzetost i zakopavanje glave u e-poštu i radne projekte pruža sjajan oblik beg od potrebe da se neka osoba bavi osnovnim stvarima u životu kao što su lično ispunjenje, kvalitetni odnosi i zadovoljavajući osećaj usmerenosti u životu.[13]
Mnogi ljudi se zakopaju u posao i koriste ovo kao izgovor da se ne bi bavile važnijim pitanjima kao što su njihovi lični odnosi, pa čak i sopstvena sreća. Posao pojedincima pruža zgodan izgovor da se druže u automatskom režimu, jer im on obezbeđuje strukturu i okvir i može lako da preuzme život neke osobe ako ona to dozvoli. Međutim, ono što većina ljudi zaboravlja je da kada se sve kaže i uradi, vrlo malo ljudi žali što je radio duže. Mnogi bi poželeli da su malo usporili i malo više uživali u životu, a kad ostare žele sa se vrate porodici, prijateljima i kućnim ljubimcima.
Pojedini slikari pribegavajući eskapizmu ili bežanje od svog stvarnog života ili mentalne skrhanosti u savremenom svetu u neku aktivnost u kojoj se osećaju prijatno i u kojoj provode veoma mnogo vremena. Takvi slikari često neguju tradicionalne umetničke medije, figurativni izraz, realistički stil i angažovan odnos prema društvenoj stvarnosti.
Eskapizam je dobio novu formu napretkom tehnologije kada su kompjuterske igrice,a kasnije i veoma razrađeni digitalni svetovi omogućili pojedincima da živi paralelni život. Ili kako za eskapizam u virtuelnom svetu kaže Zoran Milivojević srpski psihoterapeut, pisac i aktivista:
...Iako su igrice digitalni privid, one stvaraju stvarna osećanja kod onih koji ih igraju. Osoba koja je nezadovoljna svojim stvarnim životom, bežaće u paralelni svet u kojem je veoma uspešna...to je...virtuelna društvena mreža...u kojoj je...sve mnogo jednostavnije, mnogi su stvarni društveni život umnogome zamenili virtuelnim društvenim životom.[14]
Zavisnost (u ovom slučaju od alkohola) jedan je od oblika eskapizma
Pored navedenih postoji i toliko mnogo oblika eskapizma do onih ekstremnih koji ukazuju na mogući problem. Zavisnosti su oblik eskapizma, bilo da se radi o:
pušenju,
drogama,
alkoholu,
kockanju
ljubavi.
Sve ovo potiče od nekog unutrašnjeg nedostatka ili praznine. Često je ovaj nedostatak određen našim nivoom samopouzdanja i samopoštovanja.[13]
Psihološke terapije u velikoj meri olakšavaju potrebu za eskapizmom i mogu naučiti pojedince da se emocionalno regulišu na bolje načine i da se nose sa nevoljom na tolerantniji način.
U tom smislu pozitivni oblici eskapizma uključuju meditaciju i svesnost.[13]
^Wadland, John (2002). "Tom Thomson's Places". In Reid, Dennis (ed.). Tom Thomson. Toronto/Ottawa: Art Gallery of Ontario/National Gallery of Canada. ISBN978-1-55365-493-3. str. 85–109.
^„Tom Thomson”. Art Canada Institute - Institut de l’art canadien (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-01-07.
^ abStenseng, Frode; Rise, Jostein; Kraft, Pål (2012). „Activity Engagement as Escape from Self: The Role of Self-Suppression and Self-Expansion”. Leisure Sciences. 34 (1): 19—38. S2CID144379054. doi:10.1080/01490400.2012.633849..
^S, Freud, Introductory lectures on Psychoanalysis (PFL1) p. 419
^Otto Fenichel, The Psychoanalytic Theory of Neurosis (1946), p. 554
^ abReid, Rory C.; Li, Desiree S.; Lopez, Jean; Collard, Michael; Parhami, Iman; Karim, Reef; Fong, Timothy (2011). „Exploring Facets of Personality and Escapism in Pathological Gamblers”. Journal of Social Work Practice in the Addictions. 11: 60—74. S2CID143391701. doi:10.1080/1533256X.2011.547071.
