Etimologija

Etimologija je nauka o poreklu reči. Koristeći razne metode, etimolozi pokušavaju da utvrde kada je i kako neka reč ušla u jezik, koliko su se i na koji način promenili njen oblik i značenje. Etimologija se uglavnom služi izučavanjem starih rukopisa i drugih pisanih dokumenata; u jezicima u kojima to nije moguće koristi se tzv. komparativni metod. Kao i lingvistika uopšte, mnogo duguje autorima sanskritskih gramatika. Sama reč „etimologija“ potiče od starogrčkih reči έτυμος (étymos - istinit, tačan) i grč. λόγος (lógos - reč).

Za jezike sa dugom pisanom istorijom etimolozi koriste zapise, i tekstove o tom jeziku, da bi prikupili znanje o tome kako su reči korišćene u ranijim periodima, kako su se razvijale u značenju i formi, ili kada i kako su ušle u jezik. Etimolozi takođe primenjuju metode komparativne lingvistike da rekonstruišu informacije o oblicima koji su previše stari da bi bilo koje neposredne informacije bile dostupne.

Analizom srodnih jezika tehnikom poznatom kao uporedna metoda, lingvisti mogu da zaključuju o zajedničkom matičnom jeziku i njegovom rečniku. Na ovaj način, koreni reči u evropskim jezicima, na primer, mogu se pratiti sve do porekla indoevropske jezičke porodice.

Iako su etimološka istraživanja prvobitno proizašla iz filološke tradicije, znatan deo sadašnjih etimoloških istraživanja se vrši na jezičkim porodicama gde postoji malo ili nema rane dokumentacije, na primer uralska i austronezijska.

Termin etymon se odnosi na reč ili morfemu (npr., osnova ili koren) iz koga je kasnija reč ili morfema izvedena. Na primer, latinska reč candidus, koja znači „belo”, je etimon engleske reči candid. Međutim, odnosi su često manje transparentni. Engleski nazivi mesta kao što su Vinčester, Gloster, Tadkaster dele u različitim modernim oblicima sufiks etimona koji je nekada imao značenje, latinsko castrum 'tvrđava'.

Metode

Etimolozi koriste brojne metode za proučavanje porekla reči, od kojih su neke:

• Filološka istraživanja. Promene u obliku i značenju reči mogu se pratiti uz pomoć starijih tekstova, ukoliko takvi postoje.
• Upotreba dijalektoloških podataka. Oblik ili značenje reči mogu da pokazuju varijacije između dijalekata, što može dati indikacije o njenoj ranijoj istoriji.
• Uporedni metod. Sistematskim poređenjem srodnih jezika etimolozi često mogu otkriti koje reči potiču iz njihovog zajedničkog predačkog jezika, a koje su kasnije pozajmljene iz drugog jezika.
• Studija semantičke promene. Etimolozi često moraju da postavljaju hipoteze o promenama značenja određenih reči. Takve hipoteze testiraju se na osnovu opšteg znanja o semantičkim pomacima. Na primer, pretpostavka o određenoj promeni značenja može se potkrepiti pokazivanjem da se ista vrsta promene dogodila i u drugim jezicima.

Istorija

Potraga za smislenim poreklom poznatih ili čudnih reči daleko je starija od modernog shvatanja jezičke evolucije i odnosa jezika, koje je počelo tek u 18. veku. Od antike do 17. veka, od Paninija preko Pindara do ser Tomasa Brauna, etimologija je bila oblik dosetljive igre reči, u kojoj je navodno poreklo reči kreativno zamišljeno da zadovolji savremene zahteve; na primer, grčki pesnik Pindar (rođen otprilike 522. pre nove ere) koristio je inventivne etimologije da bi se dodvorio svojim pokroviteljima. Plutarh je koristio etimologije nesigurno zasnovane na umišljenim sličnostima u zvukovima. Etimologija Isidora Seviljskog bila je enciklopedijsko praćenje „prvih stvari“ koje je ostalo nekritički u upotrebi u Evropi sve do šesnaestog veka. Etymologicum genuinum je gramatička enciklopedija uređivana u Konstantinopolju u devetom veku, jedno od nekoliko sličnih vizantijskih dela. Legenda Aurea iz trinaestog veka, koju je napisao Jakob de Voragin, počinje svaki životopis sveca maštovitom napomenom u obliku etimologije.

Srednji vek

Glavni članak: Srednjovekovna etimologija

Isidor Seviljski je sastavio svesku etimologija da bi osvetlio trijumf religije. Legenda o svakom svecu u Legenda Aurea Jakoba de Voragina počinje etimološkim govorom o svetiteljevom imenu:

Lusi se kaže za svetlost, a svetlost je lepota u gledanju, po tome S. Ambrozije kaže: Priroda svetlosti je takva, ona je milostiva u gledanju, prostire se na sve ne ležeći, ona prolazi udesno bez krivine uz desni dugi niz; i to je bez proširenja kašnjenja, i stoga se pokazuje da blažena Lucija ima lepotu devičanstva bez ikakve pokvarenosti; suština dobročinstva bez nesavršene ljubavi; ispravan odlazak i odanost Bogu, bez skretanja s puta; pravi dugi niz neprekidnim radom bez nemarenja o lenjosti. U Luci se govori, put svetlosti.

Savremeno doba

Za više informacija pogledajte: Uporedna metoda

Etimologija u modernom smislu se pojavila u evropskim akademskim krugovima tokom kasnog 18. veka, u kontekstu šireg „doba prosvetiteljstva“, iako su joj prethodili pioniri iz 17. veka kao što su Markus Zuerius van Boksorn, Gerardus Vosije, Stiven Skiner, Elajša Kols i Vilijam Voton. Prvi poznati sistematski pokušaj da se dokaže odnos između dva jezika na osnovu sličnosti gramatike i leksike napravio je 1770. godine Mađar Janoš Šajnović, kada je pokušao da demonstrira odnos između Samija i Mađara (rad koji je kasnije proširen na čitavu ugrofinsku jezičku porodicu 1799. od strane njegovog sunarodnika Samuela Gjarmatija).

Poreklo moderne istorijske lingvistike se često vodi do ser Vilijema Džounsa, velškog filologa koji je živeo u Indiji, i koji je 1782. godine posmatrao genetski odnos između sanskrita, grčkog i latinskog. Džons je objavio svoj Sanskritski jezik 1786. godine, postavljajući temelje za oblast indoevropske lingvistike.

Literatura

• Bammesberger, Alfred. English Etymology. Heidelberg: Carl Winter, 1984.
• Barnhart, Robert K. & Sol Steinmetz, eds. Barnhart Dictionary of Etymology. Bronx, NY: H. W. Wilson, 1988.
• Bjeletić; Vlajić-Popović, Jasna; Loma, Aleksandar; Petrović, Snežana (2003). Etimološki rečnik srpskog jezika (PDF). 1.. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. 
• Bjeletić; Vlajić-Popović, Jasna; Vučković, Marija; Đokić, Maja; Loma, Aleksandar; Petrović, Snežana (2006). Etimološki rečnik srpskog jezika (PDF). 2.. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. 
• Bjeletić; Vlajić-Popović, Jasna; Vučković, Marija; Loma, Aleksandar; Petrović, Snežana (2008). Etimološki rečnik srpskog jezika (PDF). 3.. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. 
• Durkin, Philip. The Oxford Guide to Etymology. Oxford: Oxford University Press, 2011.
• Liberman, Anatoly. Word Origins...and How We Know Them: Etymology for Everyone. Oxford: Oxford University Press, (. 2005. ISBN 978-0-19-516147-2.)
• Mailhammer, Robert, ed. Lexical and Structural Etymology: Beyond Word Histories. Boston–Berlin: de Gruyter Mouton, 2013.
• Malkiel, Yakov. Etymological Dictionaries: A Tentative Typology. Chicago: University of Chicago Press, 1976.
• Malkiel, Yakov. Theory and Practice of Romance Etymology. London: Variorum, 1989.
• Malkiel, Yakov. Etymology. Cambridge: Cambridge University Press, 1993.
• Onions, C. T., G. W. S. Friedrichsen, & R. W. Burchfield, eds. Oxford Dictionary of English Etymology. Oxford: Oxford University Press, 1966 (many reprints). (. ISBN 978-0-19-861112-7.)
• Ross, Alan Strode Campbell. Etymology, with Special Reference to English. London: Deutsch, 1958.
• Seebold, Elmar. Etymologie: Eine Einführung am Beispiel der deutschen Sprache. Munich: Beck, 1981.
• Skeat, Walter W. The Concise Dictionary of English Etymology, repr ed., Diane. (. 2000. ISBN 978-0-7881-9161-9.)
• Skeat, Walter W. An Etymological Dictionary of the English Language. 4 vols. Oxford: Clarendon Press; NY: Macmillan, 1879–1882 (rev. and enlarged, 1910). (. ISBN 978-0-19-863104-0.)
• Snoj, Marko. "Etymology", in Encyclopedia of Linguistics, vol. 1: A–L. Edited by Philipp Strazny. New York: Fitzroy Dearborn. 2005. str. 304–6..
• Zuckermann, Ghil'ad (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403917232. 
• Aikhenvald, Alexandra Y.; Dixon, R. M. W. (1999), „Other small families and isolates”, Ur.: Dixon, R. M. W.; Aikhenvald, Alexandra Y., The Amazonian Languages, Cambridge University Press, str. 341—384, ISBN 978-0-521-57021-3 .
• Aikhenvald, Alexandra Y.; Dixon, R. M. W. (2001), „Introduction”, Ur.: Dixon, R. M. W.; Aikhenvald, Alexandra Y., Areal Diffusion and Genetic Inheritance: Problems in Comparative Linguistics, Oxford Linguistics, Oxford: Oxford University Press, str. 1—22 .
• Beekes, Robert S. P. (1995). Comparative Indo-European Linguistics. Amsterdam: John Benjamins. 
• Bloomfield, Leonard (decembar 1925). „On the Sound-System of Central Algonquian”. Language. 1 (4): 130—56. JSTOR 409540. doi:10.2307/409540. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Campbell, George L. (2000). Compendium of the World's Languages (2nd izd.). London: Routledge. 
• Campbell, Lyle (1997). American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America. New York: Oxford University Press. 
• Campbell, Lyle (2004). Historical Linguistics: An Introduction (2nd izd.). Cambridge: The MIT Press. ISBN 978-0-262-53267-9. 
• Churchward, C. Maxwell (1959). Tongan Dictionary. Tonga: Government Printing Office. 
• Crowley, Terry (1992). An Introduction to Historical Linguistics (2nd izd.). Auckland: Oxford University Press. 
• Fox, Anthony (1995). Linguistic Reconstruction: An Introduction to Theory and Method. New York: Oxford University Press. 
• François, Alexandre (2014), „Trees, Waves and Linkages: Models of Language Diversification”, Ur.: Bowern, Claire; Evans, Bethwyn, The Routledge Handbook of Historical Linguistics, London: Routledge, str. 161—189, ISBN 978-0-41552-789-7, Arhivirano (PDF) iz originala 2014-09-04. g. 
• Goddard, Ives (1974). „An Outline of the Historical Phonology of Arapaho and Atsina”. International Journal of American Linguistics. 40 (2): 102—16. S2CID 144253507. doi:10.1086/465292. 
• Hock, Hans Henrich (1991). Principles of Historical Linguistics (2nd revised and updated izd.). Berlin: Walter de Gruyter. 
• Janda, Richard D.; Joseph, Brian D. (1989). „In Further Defence of a Non-Phonological Account for Sanskrit Root-Initial Aspiration Alternations” (PDF). Proceedings of the Fifth Eastern States Conference on Linguistics. Columbus, Ohio: Ohio State University Department of Linguistics: 246—260. Arhivirano (PDF) iz originala 2006-09-06. g. 
• Kalyan, Siva; François, Alexandre (2018), „Freeing the Comparative Method from the tree model: A framework for Historical Glottometry” (PDF), Ur.: Kikusawa, Ritsuko; Reid, Laurie, Let's Talk about Trees: Genetic Relationships of Languages and Their Phylogenic Representation, Senri Ethnological Studies, 98, Ōsaka: National Museum of Ethnology, str. 59—89, Arhivirano (PDF) iz originala 2022-09-29. g. .
• Kylstra, A. D.; Sirkka-Liisa, Hahmo; Hofstra, Tette; Nikkilä, Osmo (1996). Lexikon der älteren germanischen Lehnwörter in den ostseefinnischen Sprachen (na jeziku: nemački). Band II: K-O. Amsterdam, Atlanta: Rodopi B.V. 
• Labov, William (2007). „Transmission and diffusion” (PDF). Language. 83 (2): 344—387. CiteSeerX 10.1.1.705.7860 . S2CID 6255506. doi:10.1353/lan.2007.0082. Arhivirano (PDF) iz originala 2017-09-21. g. 
• Ladefoged, Peter (2003). Phonetic Data Analysis: An Introduction to Fieldwork and Instrumental Techniques. Oxford: Blackwell. 
• Lehmann, Winfred P. (1993). Theoretical Bases of Indo-European Linguistics. London: Routledge. ISBN 9780415082013. 
• Lyovin, Anatole V. (1997). An Introduction to the Languages of the World. New York: Oxford University Press, Inc. ISBN 978-0-19-508116-9. 
• Meillet, Antoine (1966) [1925]. La Méthode Comparative en Linguistique. Honoré Champion. 
• Mithun, Marianne (1999). The Languages of Native North America. Cambridge Language Surveys. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H. (1986). Hawaiian Dictionary. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-0703-0. 
• Sag, Ivan. A. (jesen 1974). „The Grassmann's Law Ordering Pseudoparadox”. Linguistic Inquiry. 5 (4): 591—607. JSTOR 4177844. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schleicher, August (1874—1877) [1871]. A Compendium of the Comparative Grammar of the Indo-European, Sanskrit, Greek, and Latin Languages, translated from the third German edition. Prevod: Bendall, Herbert. London: Trübner and Co. 
• Szemerényi, Oswald J. L. (1960). Studies in the Indo-European System of Numerals. Heidelberg: C. Winter. 
• Szemerényi, Oswald J. L. (1996). Introduction to Indo-European Linguistics (4th izd.). Oxford: Oxford University Press. 
• Thomason, Sarah G.; Everett, Daniel L. (2005). „Pronoun Borrowing”. Proceedings of the Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society. 27: 301 ff. doi:10.3765/bls.v27i1.1107 . 
• Trask, R. L. (1996). Historical Linguistics. New York: Oxford University Press. 
• Zuckermann, Ghil'ad (2009). „Hybridity versus Revivability: Multiple Causation, Forms and Patterns” (PDF). Journal of Language Contact – Varia. 2 (2): 40—67. CiteSeerX 10.1.1.693.7117 . doi:10.1163/000000009792497788. Arhivirano (PDF) iz originala 2008-05-09. g. 

Spoljašnje veze

• Etimologija na sajtu Curlie.
• List of etymologies of words in 90+ languages.
• Online Etymology Dictionary.
• Liste etimologija reči u više od 90 jezika