Ehoička memorija
Ehoička memorija je deo čulne memorije i predstavlja memoriju koja je zadužena za slušne stimuluse. Sperlingovi nalazi podstakli su istraživanja čulne memorije i u drugim modalitetima. Osim nekoliko istraživanja koji su imala za cilj ispitivanje taktilne čulne memorije, istraživanja ove vrste su se ograničila na ispitivanje auditivnog aspekta čulne memorije. Razlog za to je bio metodološke prirode, pošto je bilo jako teško ili skoro nemoguće pokušati Sperlingov eksperiment na drugim čulnim modalitetima.[1]
Eksperimentalna istraživanja uredi
Prvi eksperiment s auditivnim stimulusima, analogan Sperlingovim ogledima sa zadatkom potpunog i delimičnog izveštaja, radili su Morej, Bejts i Barnet, koji su istovremeno emitovali različite stimuluse na četiri kanala. U zadatku potpunog izveštaja, od ispitanika je zahtevano da reprodukuju što više stimulusa sa sva četiri kanala. U zadatku delimičnog izveštaja, svaki kanal (zvučnik) je označen svetlosnim indikatorom, a reprodukovao bi se materijal samo s označenog kanala. Kao i u Sperlingovim ogledima, bolja reprodukcija je dobijena u zadatku delimičnog izveštaja.[2]
U istraživanju Darvina, Tervija i Kraudera, procedura ispitivanja ehoičke memorije je donekle izmenjena. Ispitanicima su preko slušalica istovremeno emitovane tri grupe stimulusa koji su se sastojali od imena slova ili brojeva. Prva grupa stimulusa prikazana je na levom, druga na desnom, treća je prikazana binauralno, tako što je isti sadržaj emitovan na oba kanala, pri čemu je ispitanik imao utisak da mu stimulusi dolaze frontalno. Na ovaj način dobijene su tri lokacije emitovanih stimulusa (levo, desno i frontalno). Stimulusi su izlagani simultano, po tri u grupi, u trajanju od jedne sekunde. U zadatku potpunog izveštaja, ispitanici su uspevali da reprodukuju oko 20% materijala, što je manje nego u Sperlingovom eksperimentu sa vizuelnim stimulusima.[3]
Darvin i saradnici su zatim izveli ogled koji se može smatrati analognim Sperlingovom eksperimentu sa zadatkom delimičnog izveštaja. Prostorni raspored stimulusa analogan je rasporedu vizuelnih stimulusa (redovima slova) u matrici prikazanoj u Sperlingovim ogledima. U ovim ogledima slova su bila raspoređena u tri reda sa po tri do četiri slova u redu, a u zadatku delimičnog izveštaja od ispitanika je traženo da reprodukuje red označen zvučnim indikatorom. Indikatori u ogledu Darvina i saradnika bili su tri svetlosna signala, od kojih je svaki označavao određeni kanal.
Indikator bi se pojavio neposredno po završetku prezentacije (ISI=0) ili sa zadrškom od 1, 2 i 4 sekunde, a zadatak ispitanika je bio da reprodukuje materijal s označenog kanala. Ispitanici nisu unapred znali koji od tri kanala treba da reprodukuju. Procedura je analogna proceduri u Sperlingovim ogledima: napravljena je jasna razlika između zadatka potpunog i delimičnog izveštaja, uveden je interstimulusni interval (ISI), stimulusi su klasifikovani u kategorije (kanale) koje je trebalo reprodukovati, a kanali su naznačeni svetlosnim indikatorima.[3]
Rezultati eksperimenta pokazuju da je reprodukcija u zadatku delimičnog izveštaja bolja od reprodukcije u zadatku potpunog izveštaja, a funkcija opadanja tačno reprodukovanih stimulusa slična je funkciji koju je dobio Sperling. Procenat tačno reprodukovanog materijala između delimičnog i potpunog izveštaja izjednačio se kod interstimulusnih intervala većih od četiri sekunde, iz čega Darvin i saradnici zaključuju da se materijal u ehoičkoj memoriji zadržava oko 4 sekunde.[1]
Trajanje informacije u ehoičkoj memoriji nešto drugačijom tehnikom ispituje Krauder koji sukcesivno emituje identičan vokal ili dve akcenatske varijante istog vokala. Stimulusi su izlagani u razmacima od pola sekunde do pet sekundi, a zadatak ispitanika je bio da odgovori da li je emitovan par identičnih vokala ili različite akcenatske varijante istog vokala. Najmanji procenat grešaka dobijen je za interstimulusni interval do jedne sekunde, posle čega bi procenat počeo da pada, da bi se pri interstimulusnom intervalu od oko tri sekunde stabilizovao. Bila je to još jedna potvrda da trajanje informacije u ehoičkoj memoriji ne traje duže od 4 sekunde.[1]
Postavlja se pitanje da li i u ehoičkoj memoriji informacija uskladištena u neobrađenom vidu. Darvin i saradnici emituju brojeve i nazive slova, a od ispitanika zahtevaju da reprodukuju samo brojeve ili samo nazive slova. Rezultati ovog ogleda pokazuju da su informacije prekategorijalne, odnosno da nisu osmišljene.[3]
Istaživanja ovog tipa su pokazale da su karakteristike ovog tipa čulne memorije u velikoj meri slične karakteristikama ikoničke memorije, s tom razlikom što se informacija u ehoičkoj memoriji zadržava između 2 i 4 sekunde.
U istraživanjima u kojima je ispitano zadržavanje auditivne informacije ustanovljen je i memorijski domen u kojem se informacija zadržava nekoliko stotina milisekundi, a zadržani materijal je po pravilu nejezičkog porekla (šumovi, klikovi). Stoga, neki autori prave distinkciju između dve vrste auditivne čulne memorije. Jedne, u kojoj se materijal zadržava između 150 milisekundi i 300 milisekundi, i druge, u kojoj se u zavisnosti od prirode materijala i eksperimentalnih uslova, zadržavanje traje od 2 do 20 sekundi.[1]
Razvoj uredi
Primećeno je povećanje aktivacije povezano sa uzrastom u neuronskim strukturama odgovornim za ehoično pamćenje, što pokazuje da sa godinama dolazi do povećane stručnosti u obradi slušnih senzornih informacija.[4]
Nalazi studija takođe sugerišu da se trajanje slušnog senzornog pamćenja povećava sa godinama, značajno između dve i šest godina starosti, od 0,5-5 s. Deca od 2 godine pokazala su negativni odgovor na negativnost u interstimulusnom intervalu između 500 ms i 1000 ms. Deca stara 3 godine imaju negativnu reakciju od 1 do 2 s, deca od 4 godine preko 2 s i deca od 6 godina od 3 do 5 s. Ove razvojne i kognitivne promene se dešavaju u mladom dobu i protežu se i u odraslom do do konačnog smanjenja u starosti.[5]
Problemi uredi
Pokazalo se da deca sa deficitom slušnog pamćenja imaju jezičke poremećaje u razvoju.[6] Te probleme je teško proceniti, jer bi učinak mogao biti posledica njihove nesposobnosti da razumeju zadati zadatak, a ne problema sa njihovom memorijom.
Istraživanja na žrtvama moždanog udara sa smanjenim skladištem slušne memorije pokazala su da je svakodnevno slušanje muzike ili audio knjiga poboljšalo njihovu ehoičnu memoriju. Ovo pokazuje pozitivan efekat muzike u neuronskoj rehabilitaciji nakon oštećenja mozga.[7]
Reference uredi
- ^ a b v g Aleksandar Kostić (2006). Kognitivna psihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
- ^ Moray, Neville; Bates, A.; Barnett, T. (1965). „Experiments on the Four‐Eared Man”. The Journal of the Acoustical Society of America (na jeziku: engleski). 38 (2): 196—201. Bibcode:1965ASAJ...38..196M. ISSN 0001-4966. PMID 14341719. doi:10.1121/1.1909631.
- ^ a b v Darwin, Christopher J.; Turvey, Michael T.; Crowder, Robert G. (1972). „An auditory analogue of the sperling partial report procedure: Evidence for brief auditory storage”. Cognitive Psychology (na jeziku: engleski). 3 (2): 255—267. doi:10.1016/0010-0285(72)90007-2.
- ^ Kwon, H.; Reiss, A. L.; Menon, V. (2002-10-01). „Neural basis of protracted developmental changes in visuo-spatial working memory”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 99 (20): 13336—13341. Bibcode:2002PNAS...9913336K. ISSN 0027-8424. PMC 130634
. PMID 12244209. doi:10.1073/pnas.162486399 .
- ^ Glass, Elisabeth; Sachse, Steffi; von Suchodoletz, Waldemar (2008). „Development of auditory sensory memory from 2 to 6 years: An MMN study”. Journal of Neural Transmission. 115 (8): 1221—9. PMID 18607525. S2CID 15611626. doi:10.1007/s00702-008-0088-6..
- ^ Sabri, Merav; Kareken, David A.; Dzemidzic, Mario; Lowe, Mark J.; Melara, Robert D. (2004). „Neural correlates of auditory sensory memory and automatic change detection”. NeuroImage. 21 (1): 69—74. PMID 14741643. S2CID 1253981. doi:10.1016/j.neuroimage.2003.08.033..
- ^ Särkämö, Teppo; Pihko, Elina; Laitinen, Sari; Forsblom, Anita; Soinila, Seppo; Mikkonen, Mikko; Autti, Taina; Silvennoinen, Heli M.; Erkkilä, Jaakko; Laine, Matti; Peretz, Isabelle; Hietanen, Marja; Tervaniemi, Mari (2010). „Music and Speech Listening Enhance the Recovery of Early Sensory Processing after Stroke”. Journal of Cognitive Neuroscience. 22 (12): 2716—27. PMID 19925203. S2CID 14758688. doi:10.1162/jocn.2009.21376..
