Žan Antoan Udon
Žan Antoan Udon (franc. Jean-Antoine Houdon; Versaj, 25. mart 1741 — Pariz, 15. jul 1828) je bio francuski vajar stila klasicizma. Njegova najpoznatija dela su portretne skulpture koje se odlikuju životnošću i karakterizacijom.
| Žan Antoan Udon | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 25. mart 1741. |
| Mesto rođenja | Versaj, Francuska |
| Datum smrti | 15. jul 1828. (87 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
Rane godine uredi
Žan Antoan Udon rođen je 1741. godine u Versaju kraj Pariza. Počeo je da vežba kao vajar već od devete godine. Učio se na Kraljevskoj akademiji slikarstva i skulpture pod patronatom Rene Mišel Slodca. Godine 1761. osvojio je Rimsku nagradu, i tokom boravka u Rimu (1764-68) pročuo se svojim radovima, naročito anatomskim modelom stojećeg muškarca „Ekorše“ (franc. Ecorché). Velika dela umetnosti sa kojima se susreo u Rimu nisu promenila njegov lični stil, već su mu samo pomogla da ga usavrši.
Dve godine po povratku u Pariz, 1770, izložio je mitološku skulpturu „Morfej“, koja mu je kasnije obezbedila članstvo u Kraljevskoj akademiji. Međutim, njegov glavni opus, kao i izvor prihoda, bilo je portretno vajarstvo. Između ostalih, njegovi modeli su bili Deni Didro, ruska carica Katarina II Velika, Bendžamin Frenklin.
Najvažnija dela uredi
Poznato Udonovo delo bila je serija skulptura filozofa Voltera. Izradio je četiri njegove biste, kao i skulpturu u sedećoj pozi koja se danas nalazi u teatru Komedi fransez. Studije za ove radove izradio je 1778, kratko pre smrti slavnog filozofa. Iste godine, uzeo je otisak posmrtne maske Žan Žak Rusoa po kojoj je izradio njegovu bronzanu portretnu bistu. Godine 1785. putovao je u SAD da izradi nacrte za statuu Džordžu Vašingtonu. Statuu je završio 1788, i ona se danas nalazi u državnom kapitolu Virdžinije.
Udon je modelovao svoje skulpture u glini, a razrađivao u mermeru, bronzi, terakoti ili gipsu. je vešt sa svim ovim materijalima, a prvenstveno je poznat po mermernim skulpturama. Nekad je sve radio sam, a nekad bi samo doradio model svojih asistenata. Nije do kraja doterivao obrađene površine, jer je smatrao da osećaj svežine izvedbe doprinosi neposrednosti prikaza skulpture. Kritičari umetnosti su mu dali nadimak „Skulptor svetla“. Po nekim karakteristikama njegovo delo ima odlike rokokoa, a po drugima ranog romantizma.
Najpoznatije Udonovo delo mitološke tematike je statua Dijane iz 1777. Na salonu 1791. izložio je biste markiza Lafajeta, Bendžamina Frenklina, vojvode Miraboa i drugih. Bio je u vrhu popularnosti i tokom godina Francuske revolucije i Napoleonove vladavine. Posle 1815, nije više bio tražen i smatralo se da ga je vreme pregazilo. Umro je 1828. u Parizu.
