Žbun
Žbun ili grm je životna forma drvenastih biljaka sa više stabala od koji nijedno nije dominantno. Može se reći i da nemaju jasno izraženo stablo, već grananje počinje od same podloge. Žbun obično ne raste više od tri metra u visinu. U Srbiji kao žbunovi najčešće rastu leska, dren, glog, kurika, kalina, divlja ruža, kupina, itd. Žbunje može biti listopadno ili zimzeleno. Od drveća se razlikuju po višestrukim stabljikama i nižoj visini, manje od 6–10 m (20–33 ft) visine.[1][2] Mali grmovi, manje od 2 m (6,6 ft) visoki se ponekad nazivaju grmovima. Mnoge botaničke grupe imaju vrste koje su žbunje, a druge koje su drveće i zeljaste biljke.
Neke definicije navode da je grm manji od 6 m (20 ft), a drvo preko 6 m. Druge koriste 10 m (33 ft) kao graničnu tačku za klasifikaciju.[2] Mnoge vrste drveća možda neće dostići ovu zrelu visinu zbog nepovoljnih uslova za rast koji nisu idealni i stoga podsećaju na biljku veličine grmlja. Međutim, takve vrste imaju potencijal da narastu više pod idealnim uslovima rasta za tu biljku. Što se tiče dugovečnosti, većina grmova se uklapa u klasu između višegodišnjih i drveća; neki mogu da traju samo oko pet godina čak i u dobrim uslovima, drugi, obično oni veći i drvenastiji, mogu da žive do 70 ili više, ali u proseku traju 7-10 godina.[3]
Žbunje je prirodni pejzaž kojim dominiraju različiti žbunovi; postoji mnogo različitih tipova širom sveta, uključujući finbos, makiju, žbunaste stepe, žbunaste močvare i vresišta. U baštama i parkovima, područje koje je uglavnom posvećeno žbunju (sada nešto manje moderno nego pre jednog veka) naziva se šikarom, žbunastom granicom ili žbinskom baštom. Postoje mnoge baštenske sorte žbunja, uzgajane za cvetanje, na primer rododendroni, a ponekad čak i boja ili oblik listova.
U poređenju sa drvećem i zeljastim biljkama, relativno mali broj grmova ima poljoprivrednu ili komercijalnu upotrebu. Osim nekoliko vrsta koje nose bobice (koristeći kulinarsku, a ne botaničku definiciju), nekoliko se jede direktno, i generalno su premale za veliku upotrebu drveta za razliku od drveća.[4] One koje se koriste uključuju nekoliko parfimisanih vrsta kao što su lavanda i ruža, i širok spektar biljaka sa lekovitom upotrebom. Čaj i kafa se nalaze na granici drveća i žbunja;[5] obično se beru iz biljaka veličine žbunja, ali su one dovoljno velike da postanu malo drveće ako se ostave da rastu.
Definicija uredi
Žbunje su višegodišnje drvenaste biljke i stoga imaju postojane drvenaste stabljike iznad zemlje (uporedite sa sočnim stabljikama zeljastih biljaka).[2] Obično se grmlje od drveća razlikuje po visini i višestrukim stabljikama. Neki grmovi su listopadni (npr. Rhaphiolepis), a drugi zimzeleni (npr. božikovina).[2] Starogrčki filozof Teofrast podelio je biljni svet na drveće, žbunje i bilje.[6]
Mali, niski grmovi, uglavnom manje od 2 m (6,6 ft) visoki, kao što su lavanda, perivink i većina malih baštenskih sorti ruža, često se nazivaju podgrmljem.[7][8]
Većina definicija karakteriše grmlje kao posedovanje više stabljika bez glavnog stabla ispod.[2] To je zato što su se stabljike razgranale ispod nivoa zemlje. Postoje izuzeci od ovoga, pri čemu neki grmovi imaju glavna debla, ali ona su obično veoma kratka i dele se na više stabljika blizu nivoa zemlje bez znatne dužine unapred. Mnoga stabla mogu rasti u višestrukim oblicima stabljika, a istovremeno su dovoljno visoka da budu drveće, kao što su hrast ili jasen.[2]
Koristi se u vrtovima i parkovima uredi
Područje kultivisanog žbunja u parku ili bašti je poznato kao žbunje.[9] Kada se ošišaju kao topijar, pogodne vrste ili varijante žbunja razvijaju gusto lišće i mnogo malih lisnatih grana koje rastu blizu jedna drugoj.[10] Mnogi grmovi dobro reaguju na obnavljajuću rezidbu, u kojoj se tvrdim sečenjem na „bokor“ uklanjaju svi osim vitalnih delova biljke, što rezultira dugim novim stabljikama poznatim kao „truske“.[11] Drugi žbunovi bolje reaguju na selektivno orezivanje mrtvih ili nezdravih, ili na drugi način neprivlačnih delova da bi se otkrila njihova struktura i karakter.[12]
Grmovi u uobičajenoj baštenskoj praksi se generalno smatraju širokolisnim biljkama, iako su neki manji četinari, kao što su planinski bor i obična kleka, takođe žbunaste strukture. Vrste koje prerastu u habitus žbuna mogu biti ili listopadne ili zimzelene.[13]
Botanička struktura uredi
U botanici i ekologiji, žbun se preciznije koristi za opisivanje određene fizičke strukture krošnje ili biljnog životnog oblika drvenastih biljaka koje su manje od 8 m (26 ft)visoke i obično višestruke stabljike koje se pojavljuju na ili blizu površine zemlje. Na primer, deskriptivni sistem koji je široko prihvaćen u Australiji zasniva se na strukturnim karakteristikama zasnovanim na životnom obliku, plus visini i količini pokrivača lišća najvišeg sloja ili dominantne vrste.[14]
Za grmove visine 2—8 m (6,6—26,2 ft) kategorišu se sledeći strukturni oblici:
- gusti pokrivač lišća (70-100%) - zatvoreno grmlje
- srednje gusto lišće pokrivača (30-70%) - otvoreno grmlje
- retki pokrivač lišća (10-30%) - visoko žbunje
- veoma redak pokrivač lišća (<10%) — visoko otvoreno žbunje
Za grmove manje od 2 m (6,6 ft) kategorišu se sledeći strukturni oblici:
- gust pokrivač lišća (70–100%) — zatvorena vriština ili zatvoreno nisko grmlje—(Severna Amerika)
- srednje gust pokrivač lišća (30–70%) — otvoreno ili srednje gusto nisko grmlje—(Severna Amerika)
- retko lišće pokrivača (10-30%) - nisko žbunje
- veoma redak pokrivač lišća (<10%) — nisko otvoreno žbunje
Spisak žbunova uredi
Oni označene sa * takođe mogu da se razviju u oblik drveta ako su u idealnim uslovima.
- A
- B
- C
- Calia
- Callicarpa *
- Callistemon *
- Calluna
- Calycanthus
- Camellia *
- Caragana *
- Carpenteria
- Caryopteris
- Cassiope
- Ceanothus *
- Celastrus *
- Ceratostigma
- Cercocarpus *
- Chaenomeles
- Chamaebatiaria
- Chamaedaphne
- Chimonanthus
- Chionanthus *
- Choisya *
- Cistus
- Clerodendrum
- Clethra *
- Clianthus
- Colletia
- Colutea
- Comptonia
- Cornus *
- Corylopsis *
- Cotinus *
- Cotoneaster *
- Cowania
- Crataegus *
- Crinodendron *
- Cytisus i srodni rodovi (Broom) *
- D
- Daboecia
- Danae
- Daphne
- Decaisnea
- Dasiphora
- Dendromecon
- Desfontainea
- Deutzia
- Diervilla
- Dipelta
- Dirca
- Dracaena *
- Drimys *
- Dryas
- E
- Edgeworthia *
- Elaeagnus *
- Embothrium *
- Empetrum
- Enkianthus
- Ephedra
- Epigaea
- Erica
- Eriobotrya *
- Escallonia
- Eucryphia *
- Euonymus *
- Exochorda
- F
- G
- H
- Hakea *
- Halesia *
- Halimium
- Hamamelis *
- Hebe
- Hedera
- Helianthemum
- Hibiscus *
- Hippophae *
- Hoheria *
- Holodiscus
- Hudsonia
- Hydrangea
- Hypericum
- Hyssopus
- I
- Ilex *
- Illicium *
- Indigofera
- Itea
- J
- K
- L
- Lagerstroemia *
- Lapageria
- Lantana
- Lavandula
- Lavatera
- Ledum
- Leitneria *
- Lespedeza *
- Leptospermum *
- Leucothoe
- Leycesteria
- Ligustrum *
- Lindera *
- Linnaea
- Lonicera
- Lupinus
- Lycium
- M
- Magnolia
- Mahonia
- Malpighia
- Menispermum
- Menziesia
- Mespilus *
- Microcachrys
- Myrica *
- Myricaria
- Myrtus *
- N
- O
- P
- Pachysandra
- Paeonia
- Persoonia
- Philadelphus *
- Phlomis
- Photinia *
- Physocarpus *
- Pieris
- Pistacia *
- Pittosporum *
- Plumbago
- Polygala
- Poncirus *
- Prunus *
- Purshia
- Pyracantha
- Q
- R
- S
- Sabia *
- Salix *
- Salvia
- Salvia subg. Perovskia
- Sambucus *
- Santolina
- Sapindus *
- Senecio
- Simmondsia
- Skimmia
- Smilax
- Sophora *
- Sorbaria
- Spartium
- Spiraea *
- Staphylea *
- Stephanandra
- Styrax *
- Symphoricarpos
- Syringa *
- T
- U
- V
- W
- X
- Y
- Yucca *
- Z
Reference uredi
- ^ Lawrence, Anna; Hawthorne, William (2006). Plant Identification: Creating User-friendly Field Guides for Biodiversity Management. Routledge. str. 138—. ISBN 978-1-84407-079-4.
- ^ a b v g d đ Allaby, Michael (2019). A dictionary of plant sciences (na jeziku: engleski). Oxford Oxford University Press. ISBN 9780198833338. OCLC 1097073225.
- ^ „Life Spans of Small Trees and Shrubs”. McCabe's Landscape Construction (na jeziku: engleski). 2014-02-27. Pristupljeno 2022-04-29.
- ^ Rosewood does not come from roses.
- ^ Clayton, Liz. „Is The Coffee Plant A Tree, Bush, Or Shrub?”. sprudge.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-29.
- ^ Bremness, Lesley (1994). The complete book of herbs. Viking Studio Books. str. 8. ISBN 9780140238020.
- ^ Fischer, Peggy (1990). Essential shrubs: the 100 best for design and cultivation. Friedman/Fairfax Publishers. str. 9—. ISBN 978-1-56799-319-6. „... Examples of subshrubs include candytuft, lavender, and rosemary. These broad definitions are ...”
- ^ „What is a Subshrub?”. World of Flowering Plants (na jeziku: engleski). 2017-05-15. Pristupljeno 2022-04-29.
- ^ Whitefield, Patrick (2002). How to Make a Forest Garden. Permanent Publications. str. 113—. ISBN 978-1-85623-008-7.
- ^ Varkulevicius, Jane (17. 5. 2010). Pruning for Flowers and Fruit. Csiro Publishing. ISBN 9780643101975. Pristupljeno 19. 12. 2017 — preko Google Books.
- ^ „Rejuvenation or Renewal Pruning to Restore Overgrown Shrubs”. Organic Plant Care LLC | Organic Lawn & Plant Health Service in Hunterdon, Morris, Somerset & Union Counties, NJ and Bucks County, PA (na jeziku: engleski). 2019-02-21. Pristupljeno 2022-04-29.
- ^ Turpin, Jason (2018-08-29). „What is Selective Tree and Shrub Pruning-How to Prune Correctly!”. Turpin Landscape Design/Build (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-29.
- ^ Elliott, Franklin Reuben (1. 11. 2008). Popular Deciduous and Evergreen Trees and Shrubs. Applewood Books. ISBN 9781429012904. Pristupljeno 19. 12. 2017 — preko Google Books.
- ^ Costermans, L. F. (1993) Native trees and shrubs of South-Eastern Australia. rev. ed. ISBN 0-947116-76-1
