Википедија

Želudačni balon

Želudačni balon, intragastrični balon (IGB) ili stomačni balon, je medicinski uređaj na naduvavanje koji se privremeno postavlja u lumen aželuca kako bi se postiglo smanjenje telesne težine kod gojaznih osoba. Primenjuje se u barijatrijskoj hirurgiji u onim slučajevima kada se gubitak telesne težine ne može ostvari dijetom i fizičkim vežbanjem, kad postoje kontraindikacije za druge barijatrijske operacije, ili se hirurško lečenje gojaznosti ne savetuje.[1]

Želudačni balon
Želudačni balon
SinonimiStomach balloon, intragastric balloon

Istorija uredi

Prva osoba koja je koristila želudačni balon za lečenje gojaznosti bio je A. Hening 1979. godine. On i njegova žena koristili su ovoj balon u sopstvenom eksperimentu.

Upotreba uređaja za punjenje želuca kojim bi se izazivao gubitak telesne težine nije nova. De Bejki je 1938. godine pokazao da su bezoari doveli do gubitka telesne težine.[2]

Slobodno plutajuće želudačne balone koristili su Niben i Harboe 1982. godine.[3] Dok je Percival predstavio „balon dijetu“ 1984. godine kada je postavio naduvane mlečne implantate kao želudčane balone.[4]

Godine 1985. elipsasti želudačni balon (eng. Elipse Mide Balonu) je predstavljen kao prvi uređaj koji je odobrila američka FDA. Međutim odobrenje za njihovu upotrebu povučeno je sedam godina kasnije zbog komplikacija.[5] Analiza problema uočenih kod elipsastih želudačnih balona dovela je do izrade preporuka za njihov sigurniji dizajne.[6] Iako je određeni broj dodatno razvijenih uređaja ovog tipa uveliko korišćen van SAD, uglavnom u Evropi i Južnoj Americi, američka FDA nije odobrila nijedan novi uređaj ove vrste sve do 2015. godine.[5]

Opšte informacije uredi

Procedure barijatrijske hirurgije razvijene u cilju smanjenja telesne težine, iako veoma efikasna, nose i značajne rizike. Minimalno invazivne tehnike, uključujući endoskopski ubačene želudačne balone, postale su sigurnija alternativa za gubitak težine od barijatrijske hirurgije. Sledila su nova otkrića u ovoj oblasti i otrkriće novog gastričniog balon koji se može progutati predstavlja danas inovativnu opciju za gubitak telesne težine koja ne zahteva endoskopiju ili anesteziju, pa je samim tim ovaj urežaj efikasan alat za mršavljenje koji može pomoći pacijentima sa prekomernom težinom da izgube težinu.

Postavljanje želudačnog balona je postupak kojim gubitak telesne težine ostvaruje stavljanjem silikonskog balona napunjenog fiziološkim rastvorom u želudac. On pacijentu pomaže da izgubi višak telesne težinu tako što ograničava količinu unete hrane i činite da se kod njega brže javlja osećaj sitosti.[7]

Procedura intragastričnim balonom može biti opcija ako je pacijent nezadovoljan svojom telesnom težinom, a dijeta i vežba mu nisu pomogli u njenom smanjenju.

Kao i druge procedure za gubitak težine, intragastrični balon zahteva posvećenost zdravijem načinu života, odnosno primenu trajnih i zdravih promene u ishrani i redovno vežbanja kako bi se osigurao dugoročni uspeh procedure.[7]

Ovu intervenciju može da ima samo ona osoba koja nije imali nikakvu prethodnu operaciju želuca ili jednjaka

Vrste uredi

Trenutno postoje nekoliko vrste balona koja je odobrila FDA u SAD.

Prva vrsta odobrenih uređaja postavlja se u želudac kroz jednjak pomoću endoskopa. Ovo se može uraditi u ambulantnim uslovima pod sedativima.

Druga vrsta je elipasiti balon (Allurion Elipse gastric balloon) koji ima i evropsko CE odobrenje, i ne zahteva endoskopiju za postavljanje ili uklanjanje iz želuca[1]

Treća vrsta ReShape Dual Balloon je dvostruki balon uređaj. Dvostruki balon sistem bi trebalo da obezbedi veći bezbednosti: kada jedan balon procuri ili pukne, plava boja u urinu će upozoriti pacijenta da postoji problem sa balonom.[8]

Četvrta vrsta je Obalon balloon system koji može da se sastojati od jednog, dva ili tri balon uređaja. Ovaj ili ovi baloni se gutaju radi pozicioniranja u želucu, ali zahtevaju endoskopiju za uklanjanje.[9]

Klinički značaj uredi

Gojaznost se sada smatra punopravnom bolešću i dostigla je razmere epidemija, koje izgleda da rastu. Evolucija barijatrijske hirurgije i tehnološke inovacije koje su revolucionisale ovu oblast nude potencijalni lek za ove pacijente. Međutim kako su metod barijatrijske hirurgije, kao i sve hirurške metode skopčane se večim rizikom, otkriče želudačnog balon omogućilo je intervenciju koja je dokazala da daje povoljne rezultate za prave pacijente.[10]

Nije svaki gojazni pacijent dobar kandidat za ovu metodu, a niz faktora treba uzeti u obzir pre nego što se gojazna osoba odluči za gubitka telesne težine ovom metodom.

Iako postoji rizik od komplikacija, ogromna većina ovih pacijenata se veoma dobro oseća i često pobeđuje bolest i njene prateće znake i simptome. Međutim pre intervencija svi kandidati za ovu metodu trebalo bi da budu edukovani o ovoj temi i obavešteni od strane lekara da i komplikacija kao opcija postoje.[10]

Indikacije uredi

 
Izuzetno gojazan muškarac sa BMI od 47 kg/m²: težine 146 kg, visina 177 cm može biti jedan je od kandidata za ugradnju želudačnog balona

Indikacije za ovu metodu zasnivaju se na indeksu telesne mase (engl. body mass index, - BMI) kao i na prisustvu komorbiditeta.[11]

Pacijenti sa BMI od 40 kg/m² ili većim, kod kojih ne postoje istovremeno sa zdravstvenim problemima, i za koje barijatrijska hirurgija predstavlja preveliki rizik, mogu dabudu kandidati za ovu intervenciju.[10]

Pacijenti sa BMI većim ili jednakim 35 kg/m² i jednim ili više ozbiljnih komorbiditeta povezanih sa gojaznošću, uključujući dijabetes tipa 2, hipertenziju, hiperlipidemiju, opstruktivnu apneju za spavanje (OSA), nealkoholnu masnu bolest jetre (NAFLD), gastroezovagealnu refluksnu bolest, astmu, bolest venske staze, teška urinarna inkontinencija, iscrpljujući artritis ili značajno narušen kvalitet života, takođemogu biti kandidati za ovu intervenciju.[10]

Pacijenti sa BMI od 30 do 34,9 kg/m², sa šećernom bolesti ili metaboličkim sindromom, takođe mogu biti podvrgnuti gubitka težine ovom metodom, iako nema dovoljno podataka da bi ova intervencija pokazala dugoročnu korist kod takvih pacijenata.[11][12]

Kontraindikacije uredi

Iako ne postoje apsolutne kontraindikacije za ovu metodu, relativne kontraindikacije postoje. To uključuje tešku srčanu insuficijenciju, nestabilnu koronarnu bolest, bolest pluća u završnoj fazi, aktivno lečenje raka, portalnu hipertenziju, zavisnost od lekova/alkohola i oštećene intelektualne sposobnosti.[10]

Upotreba uredi

Želudačni baloni su alternativa barijatrijskoj hirurgiji (ili operaciji gubitka težine), koja se generalno ne nudi pacijentima sa indeksom telesne mase manjim od 35. Želudačni baloni su tako dizajnirani da mogu da ih koriste i pacijente kojima je potrebna podrška za gubitak telesne težine, ali koji ne žele da prihvate hiruršku intervenciju.[1]

Želudačni baloni pomažu u indukovanju gubitka težine povećanjem sitosti, odlaganjem pražnjenja želuca i smanjenjem količine hrane koja se pojede pri svakom obroku.[1] Želudačni baloni baloni zauzimaju prostor u želucu što ograničava količinu hrane koja se može skladištiti u želucu. Ovo stvara rani osećaj sitosti i sitost. Smanjeni unos hrane onda dovodi do gubitka težine.

Endoskopski intragastrični balon uredi

Većina balona zahteva endoskopiju za uklanjanje ili postavljanje. Obično se postavljaju na period do šest meseci, mada se neki uređaji postavljaju i na dvanaest meseci. Uređaj se zatim uklanja, ponovo uz pomoću endoskopije. Duže postavljanje se ne savetuje zbog opasnosti od oštećenja tkiva ćeluca i degradacije balona. Upotreba balona dopunjena je savetovanjem i nutritivnom podrškom ili savetima.

Endoskopsko postavljanje balona je privremeno i reverzibilno bez hirurških rezova. Gastrični balon za mršavljenje razlikuje se od Sengstaken–Blakemore balona koji se koristi za zaustavljanje krvarenja iz sluzokože jednjaka i želuca.

Neendoskopski intragastrični baloni uredi

Primena želudačnog balona je donedavno bilo ograničena samo na endoskopsko postavljanje ili uklanjanje.[13]

Želudačni baloni bez procedura ili neendoskopski balon nudi obećavajuću alternativu istorijskim endoskopskim balonima, jer su manje invazivna alternativa operativnom gubitku telesne težine.[13]

Godine 2015., elipsasti gastrični balon prvi je želudačni balon dizajniran da može da se guta i da bezbedno prolazi kroz digestivni sistem tako što se sam prazni kada dođe vreme.

Ceo proces gutanja i ubacivanja ovog balona traje samo 15-20 minuta od početka do kraja. Nakon postavljanja balona, aplikacija se pažljivo prati radi plana zdrave ishrane.[14][13]

Nedavna meta analiza 6 studija pokazala je da je elipsasti gastrični balon siguran uređaj koji nudi efikasan gubitak telesne težine. Ukupan zbirni gubitak težine na kraju tretmana (4—6 meseci) bio je 12,8%, a nakon 12 meseci 10,9%.[14]

Podesivi intragastrični baloni uredi

Podesivi želudačni baloni, za razliku od nepodesiv ih, mogu povećati ili smanjiti svoju zapreminu. Dok su nepodesivi želudačni baloni uspešno korišćeni za gubitak težine u poslednjih 30 godina, funkcija prilagođavanja je razvijena da bi se rešila sledeća pitanja:

  • varijabilnost odgovora i smanjena efikasnost nakon 3 meseca.[15]
  • netolerancija koja zahteva rano vađenje balona.[16][17]

Ublažavanje netolerancije prilagođavanjem nadole i obnavljanje gubitka težine nakon podešavanja balona naviše, odgovorni su za veće stope uspeha u poređenju sa balonima koji nisu podesivi.[18][19]

Spatz3 podesivi želudačnii balon prvi je balon te vrste odobren za jednogodišnju implantaciju (van SAD), sa funkcijom podešavanja koja omogućava promene zapremine balona prema potrebi.

Punjenje i održavanje balona uredi

Jednom postavljen balon se puni fiziološkim rastvorom i ostaje kao slobodno plutajući objekat u šupljini želuca, jer je prevelik da bi prošao kroz pilorus.

Pored fiziološkog rastvora, balon koji je napravljen od silikona može sadržati radio-nepropusni materijal kao radiografski marker i boju kao što je metilen plavo da upozori pacijenta ako balon procuri.

Istraživanja su pokazala da je tečnost bolja od vazduha za punjenje želudačnih balona.[20]

Naduvani baloni smanjuju operativni zapreminski kapacitet želuca. Dok je tipična zapremina želuca oko 900 ml, naduvani balon može zauzeti većinu prostora, oko 700 (+/-100) ml.

Rizici uredi

Bol i mučnina pogađaju oko jednu trećine ljudi ubrzo nakon umetanja želudačnog balona. Međutim, ovi simptomi obično traju samo nekoliko dana nakon postavljanja balona, i mogu se lečiti oralnim lekovima kod kuće.[7]

Iako retko, mogu se javiti i ozbiljni neželjeni efekti nakon postavljanjaželudačnog balona, kao što su: mučnina, povraćanje i bol u stomaku bilo kada nakon intervencije.[7]

Potencijalni rizik uključuje izduvavanje balona. Ako se balon isprazni, postoji rizik da se kreće kroz probavni sistem. Ovo može izazvati blokadu (opstrukciju) koja može zahtevati dodatnu proceduru ili operaciju za uklanjanje uređaja.[7]

Ostali mogući rizici uključuju prenaduvavanje, akutni pankreatitis, čireve ili rupu (perforaciju) u zidu želuca, što može zahtevati operaciju kako bi se ovo stanje saniralo.[7]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g Jamal, Mohammad H.; Almutairi, Rawan; Elabd, Rawan; Alsabah, Salman K.; Alqattan, Hala; Altaweel, Talal (2019). „The Safety and Efficacy of Procedureless Gastric Balloon: A Study Examining the Effect of Elipse Intragastric Balloon Safety, Short and Medium Term Effects on Weight Loss with 1-Year Follow-Up Post-removal”. Obesity Surgery. 29 (4): 1236—1241. PMID 30613935. doi:10.1007/s11695-018-03671-w. 
  2. ^ DeBakey M, Ochsner A (1939). "Bezoars and concretions. A comprehensive review of the literature with an analysis of 303 collected cases and a presentation of 8 additional cases". Surgery. 5: 132–160.
  3. ^ Nieben, O. G.; Harboe, H. (1982). „Intragastric balloon as an artificial bezoar for treatment of obesity”. Lancet. 319 (8265): 198—199. PMID 6119560. doi:10.1016/S0140-6736(82)90762-0. .
  4. ^ Percival, W. L. (1984). „'The balloon diet': non-invasive treatment invasive treatment for morbid obesity: preliminary report on 108 patients”. Canadian Journal of Surgery. 27 (2): 135—136. PMID 6704815. 
  5. ^ a b Gleysteen, J. J. (2016). „A history of intragastric balloons”. Surgery for Obesity and Related Diseases. 12 (2): 430—5. PMID 26775045. doi:10.1016/j.soard.2015.10.074. .
  6. ^ Gaur, S.; Levy, S.; Mathus-Vliegen, L.; Chuttani, R. (2015). „Balancing risk and reward: a critical review of the intragastric balloon for weight loss”. Gastrointestinal Endoscopy. 81 (6): 1330—6. PMID 25887720. doi:10.1016/j.gie.2015.01.054. .
  7. ^ a b v g d đ „Intragastric balloon - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-03. 
  8. ^ Ponce J, Woodman G, Swain J, Wilson E, English W, Ikramuddin S, Bour E, Edmundowicz S, Snyder B, Soto F, Sullivan S, Holcomb R, Lahmann J, REDUCE Pivotal Trial Investigators (2015). „The REDUCE pivotal trial: a prospective, randomized controlled pivotal trial of a dual intragastric balloon for the treatment of obesity”. Surgery for Obesity and Related Diseases. 11 (4): 874—81. .
  9. ^ Vyas, D.; Deshpande, K.; Pandya, Y. (2017). „Advances in endoscopic balloon therapy for weight loss and its limitations”. World J Gastroenterol. 23 (44): 7813—7817. PMC 5703910  . PMID 29209122. doi:10.3748/wjg.v23.i44.7813  . .
  10. ^ a b v g d Stahl, Jonathan M.; Malhotra, Sandeep (2022-07-25). „Obesity Surgery Indications And Contraindications” (na jeziku: engleski). 
  11. ^ a b Dimitrov DV, Ivanov V, Atanasova M (septembar 2011). „Advantages of bariatric medicine for individualized prevention and treatments: multidisciplinary approach in body culture and prevention of obesity and diabetes”. EPMA J. 2 (3): 271—6. .
  12. ^ Mancini MC (decembar 2014). „Bariatric surgery--an update for the endocrinologist”. Arq Bras Endocrinol Metabol. 58 (9): 875—88. .
  13. ^ a b v Ienca, R., Al Jarallah, M., Caballero, A. et al. The Procedureless Elipse Gastric Balloon Program: Multicenter Experience in 1770 Consecutive Patients. OBES SURG 30, 3354–3362 (2020).
  14. ^ a b Vantanasiri, K., Matar, R., Beran, A. et al. The Efficacy and Safety of a Procedureless Gastric Balloon for Weight Loss: a Systematic Review and Meta-Analysis. OBES SURG 30, 3341–3346 (2020)
  15. ^ Bonazzi P, Petrelli MD, Lorenzini I, et al. Gastric emptying and intragastric balloon in obese patients. Eur Rev Med Pharmacol Sci. 2005;9(5 Suppl 1):15–21.
  16. ^ Mathus-Vliegen, E. M. (2008). „Intragastric balloon treatment for obesity: What does it really offer?”. Dig Dis. 26 (1): 40—4. PMID 18600014. doi:10.1159/000109385. .
  17. ^ Imaz I, Martínez-Cervell C, García-Alvarez EE; et al. (2008). „Safety and effectiveness of the intragastric balloon for obesity. A meta-analysis”. Obes Surg. 18 (7): 841—6. doi:10.1007/s11695-007-9331-8. .
  18. ^ Usuy, Eduardo; Brooks, Jeffrey (2018). „Response Rates with the Spatz3 Adjustable Balloon”. Obesity Surgery. 28 (5): 1271—1276. PMID 29090379. doi:10.1007/s11695-017-2994-x. .
  19. ^ De Almeida, Leonard Salles (2018). „Spatz3 Adjustable Balloon: Weight Loss and Response Rates in Brazil”. Integrative Gastroenterology and Hepatology. 1: 38—41. doi:10.18314/igh.v1i1.1193. .
  20. ^ Saber AA, Shoar S, Almadani MW, Zundel N, Alkuwari MJ, Bashah MM, Rosenthal RJ (2017). „Efficacy of First-Time Intragastric Balloon in Weight Loss: A Systematic Review and Meta-analysis of Randomized Controlled Trials”. Obesity Surgery. 27 (2): 277—287. .

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Желудачни_балон&oldid=27847277”