Žena cara Julija Nepota
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: stil, prevođenje. (septembar 2022) |
Žena Julija Nepota bila je poslednja carica Rimskog carstva na Zapadu, čiji je muž vladao od 474. do 480. godine, iako je bio u izgnanstvu iz prestonice posle 475. godine. Njegovo prezime, Nepot ( lat. "nephew" ), dobio je svojim brakom. Ime njegove supruge se ne nalazi ni u jednom primarnom izvoru, a svi je navode kao neptisu cara Lava I Tračanina, caraRimskog carstva na istoku (457–474. godine) i njegove supruge carice Verine . Reč neptis bi se mogla prevesti kao unuka, nećaka ili (bliski) rođak, ali se obično pretpostavlja da je Julijueva žena bila nećaka cara Lava I i da je verovatnije krvno srodna sa caricom Verinom, a ne sa carem Lavom I. Istoričar Malh izveštava: „U zalaganju se pridružila i Verina, koja je pružila ruku pomoći ženi Nepotu, svom rođaku“. [1] [2] [3]
Julijev brak je možda bio deo obrasca porodičnog pokroviteljstva: „brak u carsku porodicu bio je veoma povoljan posao, a brak sa carevom ćerkom omogućavao je zetu da se nada purpuru“. [4] I carevi i carice, jednom uzdignuti na svoj položaj, pokušali bi da unaprede rođake na visoke službe i da im pomognu da se venčaju u slavne loze. Iako ove proširene porodice povremeno nisu uspele da uspeju na prestolu, uspele su da izdrže političke preokrete i ostanu istaknute generacijama. [4]
Čini se da je carica Verina svakako odigrala svoju ulogu u napredovanju rođaka. Između 468. i 476. godine, Vasilisk, Armat i Nepot su zauzeli visoke vojne položaje. Sva trojica su bila s njom u krvnom ili bračnom srodstvu. U istom periodu, Verinine ćerke Arijadna i Leontija bile su udate za Zenona i Markijana, kasnije za cara i uzurpatora. Možda je čak imala neke veze sa usponom varvara Odoakra, za kojeg se pretpostavlja da je njen nećak. [5]
Reference uredi
Literatura uredi
- Cameron, Averil; Ward-Perkins, Bryan.; Whitby, Michael (2000), The Cambridge ancient history 14. Late Antiquity: empire and successors, A.D. 425 - 600, Cambridge University Press, ISBN 0-521-32591-9
- Ward-Perkins, Bryan; Whitby, Michael (2000). The Cambridge ancient history. 14. Late antiquity: Empire and successors, A.D. 425 - 600. Cambridge University Press. ISBN 9780521325912.
