Википедија

Željko Petrović

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Željko Petrović (vodič).

Željko Petrović (Nikšić, 13. novembar 1965) bivši je jugoslovenski fudbaler, a danas crnogorski fudbalski trener.

Željko Petrović
Željko Petrović
Lični podaci
Puno ime Željko Petrović
Datum rođenja (1965-11-13)13. novembar 1965. (58 god.)
Mesto rođenja Nikšić, SR Crna Gora, SFRJ
Visina 1,75 m
Pozicija Odbrana
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1987—1990 Budućnost Podgorica 59 (6)
1990—1991 Dinamo Zagreb 32 (2)
1991—1992 Sevilja 11 (1)
1992—1994 Den Boš 40 (7)
1994—1996 RKC Valvajk 60 (13)
1996—1998 PSV Ajndhoven 35 (6)
1998—2000 Urava red dajmonds 62 (3)
2000—2004 RKC Valvajk 97 (5)
Reprezentativna karijera
1990—1998 Jugoslavija 18 (0)
Trenerska karijera
2006 Boavista
2007—2008 RKC Valvajk
2008—2009 Hamburg (pomoćnik)
2010 Vest Hem (pomoćnik)
2011 Urava red dajmonds
2012—2013 Anži (pomoćnik)
2013—2014 Al Šab
2014 Srbija (pomoćnik)
2015 Sanderlend (pomoćnik)
2016—2017 Den Hag
2018—2019 Utreht (pomoćnik)
2019 Botev Plovdiv
2019 Badak Lampung
2020 Inter Zaprešić
2020—2021 Fajenord (pomoćnik)
2021 Viljem II
2021 Irak (pomoćnik)
2021—2022 Irak
2024— Zrinjski Mostar

Klupska karijera uredi

Petrović je za prvi tim podgoričke Budućnosti nastupao od 1987. do 1990. godine.[1] Nakon toga je prešao u Dinama iz Zagreba, gde se iskazao kao veoma talentovani desni bek, pa je dobio šansu da zaigra za reprezentaciju. Posle samo jedne sezone provedene u Zagrebu odlazi u Španiju gde postaje član Sevilje, za koju je tada igrao i Dijego Armando Maradona.

U Holandiju se seli 1992. godine, gde prvo potpisuje za Den Boš. Dve godine kasnije prešao je u RKC Valvajk, a 1996. je postao igrač PSV Ajndhovena. Tamo je proveo dve sezone, a zatim odlazi u Japan u redove Urave. U RKC Valvajk se ponovo vratio 2000. i tu završio karijeru 2004.

Reprezentacija uredi

Za reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 12. septembra 1990. godine, na utakmici protiv Severne Irske u Belfastu. Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj nakon kojeg je odlučio da se povuče iz reprezentacije. Njegova poslednja utakmica u dresu sa državnim grbom je bila utakmica osmine finala Svetskog prvenstva, protiv Holandije (1:2), odigrana 29. juna 1998. u Tuluzu.

Trenerska karijera uredi

Svoju trenersku karijeru započeo je 2004. godine kao pomoćnik Rudu Gulitu u Fajenordu. Za prvog trenera Boaviste imenovan je 21. avgusta 2006.[3] Na debitantskom meču na mestu prvog trenera, njegova ekipa je slavila nad Benfikom (3:0). Slabi rezultati u narednim utakmicama su doveli do njegove smene tokom oktobra 2006. U sezoni 2007/08. vodio je sa klupe ekipu RKC Valvajka koja se takmičila tada u drugoj ligi. Zauzeli su drugo mesto i nisu uspeli da se plasiraju u prvu ligu.

Tokom sezone 2008/09. radio je kao pomoćnik Martinu Jolu u ekipi HSV Hamburga. Tokom jeseni 2010. radio je kao pomoćnik Avramu Grantu u Vest Hemu.[4] Naredne godine je samostalno radio u japanskoj Uravi, pa je tokom 2012. bio pomoćnik Gusu Hidinku u Anžiju.[5]

Tokom 2014. radio je kao pomoćnik Diku Advokatu u reprezentaciji Srbije,[6] a naredne godine je sa istim trenerom radio u Sanderlendu.[7] Tokom sezone 2016/17. samostalno je vodio holandskog prvoligaša Den Hag, ali je smenjen u februaru 2017. nakon četiri uzastopna poraza.[8] U sezoni 2018/19. ponovo je radio kao pomoćnik Advokatu u Utrehtu.[9]

Tokom leta 2019. preuzeo je Botev iz Plovdiva.[10] Na klupi bugarskog prvoligaša je bio do oktobra iste godine kada je dobio otkaz nakon što je posle 12 odigranih kola imao samo devet bodova (sedam poraza) i nalazio se na 13. mestu.[11][12] U januaru 2020. preuzeo je Inter iz Zaprešića.[13] Na klupi hrvatskog prvoligaša je bio do 10. aprila iste godine kada je ugovor raskinut zbog slabih rezultata.[14] Od leta 2020. godine je ponovo počeo da radi kao pomoćni trener Diku Advokatu, ovoga puta u holandskom Fajenordu.[15] U januaru 2021. preuzeo je funkciju šefa stručnog štaba holandskog prvoligaša Viljema II.[16] Sa Viljemom je izborio opstanak u holandskoj Erediviziji nakon čega je po završetku sezone napustio klub.[17][18]

Tokom 2021. radio je kao pomoćnik Diku Advokatu u reprezentaciji Iraka. Nakon što je Advokat podneo ostavku u novembru 2021, Petrović je preuzeo mesto selektora Iraka.[19] Na toj funkciji se zadržao do februara 2022. kada je smenjen.[20] Početkom 2024. godine predstavljen je kao novi trener Zrinjskog iz Mostara.[21]

Reference uredi

  1. ^ „Željko Petrović za Antenu M: Bio si veliki gospodin ako si igrao u Budućnosti, danas su bitni lajkovi i kako si ošišan”. antenam.net. 4. 7. 2021. Pristupljeno 26. 2. 2023. 
  2. ^ „Petrović Željko”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 26. 2. 2023. 
  3. ^ Željko Petrović trener Boaviste
  4. ^ Petrović otišao iz Vest Hema
  5. ^ Željko Petrović prvi pomoćnik Gusa Hidinka u Anžiju!
  6. ^ Željko Petrović asistent Dika Advokata!
  7. ^ Advokat i Petrović otišli iz Sanderlenda
  8. ^ Otkaz za Željka Petrovića
  9. ^ Željko Petrović uz Advokata na klupi Utrehta
  10. ^ Željko Petrović preuzima najstariji bugarski klub
  11. ^ Otkaz za Petrovića
  12. ^ Željko Petrović odlazi iz Plovdiva
  13. ^ 'U Dinamu sam bio ljubimac, a vodio sam Eto'oa i Kompanyja'
  14. ^ „RASKID S PETROVIĆEM, ODBAČENE ŠPEKULACIJE”. Arhivirano iz originala 30. 05. 2020. g. Pristupljeno 15. 05. 2020. 
  15. ^ Zvanično: Advokat i Petrović ponovo zajedno, sada na klupi Fejnorda
  16. ^ Izazov zvani opstanak, Željko Petrović preuzeo Vilem Drugi
  17. ^ Petrović je uspio, čestitali Gulit, Hidink, Advokat: Crnogorski trener spasio "život" Viljemu II
  18. ^ Željko Petrović napustio Viljem II: Rastali smo se uz vino
  19. ^ Otkaz Advokatu na klupi Iraka, novi selektor Željko Petrović
  20. ^ Irak smijenio Petrovića: Niko mi ništa nije rekao
  21. ^ E. Oštraković (5. 1. 2024). „Željko Petrović novi trener HŠK Zrinjski!”. sportsport.ba. Arhivirano iz originala 5. 1. 2024. g. Pristupljeno 5. 1. 2024. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жељко_Петровић&oldid=27716646”