Živana Terzić
Živana Terzić (Varna, 1888 — ) bila je jedna od heroina u balkanskim i Prvom svetskom ratu, koja je u srpskoj vojsci dostojno zamenila svog poginulog brata. Nazvana „Amazonkom sa Drine“. Ova hrabra žena je svoju ratničku karijeru otpočela kao četnik u Makedoniji, zaslugom vojvode Đorđa Ristića, koji je pristao da je primi u četničku četu i od ostalih saborca sakrije njen pravi pol. Za vreme balkanskih ratova Živana je radila kao bolničarka, dok se u Prvom svetskom ratu pridružila srpskoj vojsci i napredovala od čina kaplara do čina narednika. Za iskazanu hrabrost odlikovana je medaljom za hrabrost.[1]
Živana Terzić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1888. |
| Mesto rođenja | Varna, Kraljevina Srbija |
Život i učešće u ratovima uredi
Rodila se 1888. godine u pocerskom selu Varni, u imućnoj porodici Živana Miloševića. Kako je još od detinjstva bila narušenog zdravlja, roditelji su je, na predlog narodnog poslanika Rajka Gavrilovića, sa oko 14 godina, upisali u Radničku školu Đurđine Pašić u Beogradu. Dolaskom u prestonicu Kraljevine Srbije Živana je morala da okončan period detinjstva na selu, i vrlo brzo sazre u gradsku devojku, koja se prvi put u životu zaljubila u dvadesetogodišnjeg Milana Terzića, na odsluženju kadrovskog vojnog roka u Kraljevoj gardi, rodom iz sela Cikote u Jadru. Kada su započele Četničke akcija uglavnom na području Makedonije i, ređe, Stare Srbije, Živanin momak Milan Terzić, sa kojim je već nekoliko godina bila u vezi, je kao „vatreni" patriota, stupio u četnički odred i otišao u Južnu Srbiju. Sticajem okolnosti nije se pre polaska pozdravio sa svojom devojkom Živanom koja je teško podnela rastanak sa Milanom.[1]
- Početak vojevanja ili potraga za voljenom osobom
Rastanak od Milana, motivisao je tada osamnaestogodišnju devojku da se pridruži četnicima i tako pokuša da pronađe voljenog čoveka. Predstavnik četničkog udruženja, Đorđe Ristić Skopljanče kome se Živana obratila za pomoć, posle kraćeg razgovora, pristao je da Živanu uputi u Makedoniju,u kojoj je...prvo prošla kroz neku vrstu obuke. Dva meseca provela je kod učiteljice-jataka u blizini Svetog Nauma. Učiteljica je objašnjavala i obučavala „o radu" četničkih odreda. Zatim je prošla kroz obuku u rukovanju raznim oružjem i potom odvedena u četu vojvode Skopljančeta.
- Vojevanje u prvim borbenim redovima
Krijući pravi razlog pristupanja četnicima, kao najveću tajnu, verovala da će se jednoga dana sastati sa svojim momkom. Ona na prvi pogled nije delovala kao osoba ženskog pola, jer je bila kratko ošišana, a obučena u četničko odelo, sa karabinom o ramenu i redenicima preko grudi više je ličila na muškarca. Živana je vremenom postala pravi ratnik i u svim borbama, pa i u najtežim, bila je među prvima, i...tako vremenom postala pravi ratnik i u svim borbama, pa i u najtežim [2]
- Ponovni susret sa Milanom
Sa Milanom Živana se srela tek nakon nekoliko meseci, kada su se njihove čete susrele na Šar planini, suret je bio neobičan i jaki dirljiv:
...Milan nije prepoznao svoju devojku, ali ga je iznenadio njen plač. Zagledao se bolje u nežno lice mladog četnika i tek tada je prepoznao. Oboje su plakali. Dvoje mladih zaklelo se na vernost do izlaska iz četništva...Kada su posle tri godine ratovanja izašli iz svojih četa, venčali su se, i nastanili u u selu Cikote do početka balkanskih ratova.[3]
Balkanski ratovi uredi
U balkanskim ratovima Živana je bila bolničarka u poljskoj vojnoj bolnici u Ristovcu.
Prvi svetski rat uredi
Na početku Prvog svetskog rata Živana Terzić je imala 27 godina. Nakon što je njen brat je poginuo u borbi na Gučevu, ova po prirodi ratoborna osoba u želju za osvetom, ponovo je obukla četničko odelo, ostavila kuću i krenula u vojevanje sa Srpskom vojskom.
Na Drini, je je zajedno sa Gvozdenim pukom Moravske divizije koji je vodio danonoćne borbe protiv nadirućih austrougarskih trupa, kao pripadnik drugo voda druge čete drugog bataljona zbog hrabrosti ispoljene u borbama, zadobila poštovanje svojih pretpostavljenih i saboraca. Zbog ispoljene hrabrosti u noćnoj bici na Kurjačici, nedaleko od reke Drine, Živana Terzić dobila je čin kaplara.[1]
U jesen 1915. godine, za vreme povlaćenja srpske vojske preko Albanije Gvozdeni puk je bio u zaštitnici i stalno vodio borbe protiv neprijateljskih vojnika. U poznatoj bici na koti 1212, kod Bitolja, Živana je odlikovana za hrabrost medaljom „Miloš Obilić“ i čin narednika.
U trećem od nekoliko juriša u zauzimanju kote 1212. Terzićeva je ranjena je u stomak. Teško ranjena prebačena je na lečenje i oporavak u Vertekop, a potom u Francusku. Tokom lečenja vojni lekar je ustanovio, da Živana ima zaostao metak u trbušnoj duplji i da više nije sposobna za borbu.
Međutim ova hrabra i uporna žena, posle tri meseca lečenja, vratila se na front i to obrazložila rečima...ja sam sa puškom izišla iz Srbije, hoću sa puškom i da uđem u Srbiju, ili me ubijte. Živaninu upornost i hrabrost niko nije želeo da ospori...dobila je oružje i među prvima, sa članovima Vrhovne komande Srpske vojske, ušla u slobodnu Srpsku prestonicu.[1]
Život u miru uredi
Po završetku Prvog svetskog rata Živana se sa Milanom Terzićem vratili u Cikote, u kome se bavila poljoprivredom i živela od uspomene na ratovanje: medalje, odlikovanja, pohvalnice, i još ponešto doneto iz rata.[4]
Živana je sa porodicom živela od rada na imanju i 750 dinara mesečne pomoći iz dva različita državna fonda.
Za ratne zasluge Živana je...iz državne blagajne, kao nosilac mnogih odlikovanja, dobijala 400 dinara i iz blagajne pokojnog kralja Aleksandra Karađorđevića, kao ličnu pomoć ratnom drugu, 360 dinara. Bila je duboko uvažavana od svojih ratnih drugova, a jednom je, 1934. godine, bila u poseti kod kralja Aleksandra.
Izvori uredi
- ^ a b v g Božica Mladenović, Živana Terzić ratnik sa Drine Istorijski časopis, knj. XLIX (2002), str. 275–278
- ^ Božica Mladenović, Živana Terzić ratnik sa Drine Istorijski časopis, knj. XLIX (2002) str. 276
- ^ Božica Mladenović, Živana Terzić ratnik sa Drine Istorijski časopis, knj. XLIX (2002) str.276-277
- ^ Vreme, br. 5868, 22. maj 1938, Amazonka sa Drine povukla se u samoću, 17
