Живео живот Тола Манојловић

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Živeo život Tola Manojlović (TV film).

Živeo život Tola Manojlović je srpska pozorišna predstava koju je režirao Petar Teslić po istoimenom romanu Mome Dimića iz 1966. Premijerno je odigrana 28. januara 1967. u Ateljeu 212. Predstava je odigrana na brojnim domaćim i stranim scenama. Predstavu je igrao Petar Kralj do njegove smrti 2011. a videlo ju je više od 250.000 gledalaca. Godine 1973. je predstava snimana za televizijsko prikazivanje.

Živeo život Tola Manojlović
Plakat pozorišne predstave
Scenario	Moma Dimić
Reditelj	Petar Teslić
Uloge	Petar Kralj
Premijera	28. januar 1967.
Mesto premijere	Atelje 212
Žanr	komedija drama
Trajanje	45 minuta
Prezentacija

Radnja

U Toli je nešto sasvim ljudski, njegov stav prema životu, trajanje, opstanak i suočavanje, skupa, u radosnom smislu

U čemu je bila tajna dugovečnosti „Živeo život Tola Manojlović“? U Toli je nešto sasvim ljudski, njegov stav prema životu, trajanje, opstanak i suočavanje, skupa, u radosnom smislu

Ko je zapravo, on - moj Tola, pitao se pisac ovog komada Moma Dimić, stvarajući delo koje će obeležiti karijeru Petra Kralja. Da li je on sav u tome što se saželo na stotinak stranica te prve knjižice sa njegovim imenom i prezimenom na zelenkastim koricama? Ili je to ikap miloglasi razgovordžija sa pozorišnih dasaka? Ili, opet zaludnik i spadalo što se jednako karta po bolnicama i britvom reže dugorepe i nekakve glavate ugojene ptičurine od drveta ili pravi „cveće“ od žica i konca!

A ko zna, možda je pravi lik njegov u onom žustrom seoskom kovaču i potkivaču, kakvog se sećam iz svojih prvih letnjih raspusta, provedenih „kod babe i dede“ u Nemenikućama, pod Kosmajem. Ili je to bolnik uvoštena lica što se netremica drmusa u kanatama rasušenih seljačkih kola, sa klipsajućim upregnutim krava, sve uzbrdicom od Sopota prema selu zavučeno između skoro već, za mene, mitoloških jaruga i kosmajskih brežuljaka.

Onda, iznenada, kao neki nerealni eho oglasi se nalaze imena metropola kao što su London, Pariz, Montreal, Meksiko Sitiju i Berlinu, na kojoj je njegov monolog provalili, hvala još jednom "davaoci forme", glumci kao što su Peter King ili Tuta Lemkov. .. Zar nije desilo da samo ovog trenutka, Engleza, došao posle Londonskog premijeri monodrame jednog njegovog zemljaka i ozbiljno ga pitao: "video sam nastup večeras, perfectli've igrao, ali mi rešimo jedan dilemu - da li ste, u stvari, , da Tola Manojlović? "

Takođe govorio sam o Toli bezbroj književnih večeri i on bi uvek zrači pažnju poseban, živahan publike. Ovo će se desiti, često, da zaista golica čak svoju pažnju, da ponovo zatražila njegovo zagonetku reše. Najprijatnije, možda je moje sećanje na književnoj večeri u Mirijevu. Završio čitanje dva do tri odlomke iz Tole, i devojčicu sa pletenicama, svojih šest ili sedam godina, samo malo istezanje, ne porumeni, i diže ruku: "Čiko, pročitajte nam priču ujutru."

Sažeto o Toli je da je rođen 1905. godine u selu Nemenikuće, koja je u Kosmaju, u Šumadiji, gde je i umro 2. aprila 1969. Svetozara, od sapuna po imenu Tola Manojlović šesti i najmlađe dijete svodništva Milenije i otac Stevan . U svom veku više od trideset puta obučen bolnica pidžame i bolesnih, kao što je napisano, jer ona mogu da se setim. Rani gubitak sluha, a desno oko jasan, pištolj povredio levu nogu (ne zaboravite u isto vreme i jednom rukom) i njegovu kosu pre braka sedlo, ali je zbog toga, i svi ostali problemi javljaju, kao što još uvek bili u "cvetu mladosti", je otpisana svi oni, samo odmahivao rukom, "Mani, ovo je samo ono što se ne nedostaje!" Pa, oživljavaju i Tola, svakako, veoma brz.

Pansion je dobio 33 godina kao nevažeći-kamenorezac, kao Maidan u Ropocevo, kao Spomenik neznanom junaku na Avali. On je podigao njegovi sinovi Aleksandar i Arhanđele, podigla četvoro unučadi. Znao je više kovanja, i radila zemlju.

Da li je sve to dovoljno za "ličnu kartu" Ova Manojlović, junaka moje prve knjige?

Sumnjam je napisao Moma Dimić pisca predstave "Živeo život Tola Manojlović".

Petar Kralj o njegovoj ulozi Ovo često govorio.

Tolu sam skoro igrao svaki dan. Gde god da idem igrati najmanje dva puta dnevno. Ne uvek, naravno, ceo šou. Ali sigurno više od hiljadu nastupa.

Meni nije važno smejati, ali onaj koji gleda. To je priča u kojoj su uključeni i da ovu priču. Tako da nije monodrama u klasičnom smislu. Kada neko tugovao, a ponekad obrađuju neko čije su oči sam tamo vidim u toj sobi. Tola je umro 3. aprila 1969, i imao sam emisiju sledeće noći. Sve vreme sam bila u grlu paušalno. Po završetku, zaustavio sam aplauz i rekao: "Juče je sahranjen u Nemenikuce Tola Manojlović". U tišini, jedna žena u prvom redu bacio ozbiljno: "Slava mu!"

Emisija je jedna životna priča, a Tola je sasvim normalno žica. On je lukav u odnosu na život. On je lukav u odnosu na bolest. To je lukav u odnosu na ono što ga dodirne. Stoga, ova predstava ne postoji bez amandmana. Niko ko dopunjuje tu da pomogne ovo Čiči da izraze.

Negde posle moj vojni rok u 1968. performansama bio u krizi. To je posle desetak ljudi. Bukvalno umire. A onda su odjednom počeli da se mladi. Bilo je oko dvadesetak koji su tekst znao napamet. Upoznala sam jednog koji je rekao: ". Sada si došao pogledaj me, već sam 52 puta da igraju sa mnom na koledžu" On je sedeo na istom mestu na strani. Nakon što sam ne znam da "Ovo" u redu, ja sam rukovao sa jednim momkom koji je igrao košarku u "Čukarički", kao i stalno dolazi u emisiju i imao svoje mesto. Naučio ceo tekst samo gleda.

Ja ne znam tačno koji od komponenti da stupi u kontakt sa publikom. Možda je primećuje crni humor, filozofski zaključak da čovek, bez obzira što ga zadesi u životu uvek gospodar situacije. I na neki način ovo je slika našeg mentaliteta. Tola je neuhvatljiv, ne prihvata ne pobedi se ne pobedi. On je otišao, ali duh živi u sadašnjosti - dok je publika želi da ga pogledam.

Uloge

Glumac	Uloga
Petar Kralj	Tola Manojlović

Spoljašnje veze

• Živeo život Tola Manojlović na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Živeo život Tola Manojlović - Atelje 212