Википедија

Живот Персија Биша Шелија

Život Persija Biša Šelija (engl. The Life of Percy Bysshe Shelley) nezavršena je posthumna biografija romantičarskog pesnika Persija Biša Šelija koju je napisao njegov prijatelj i kolega Tomas Džeferson Hog. Prva dva od četiri planiranih tomova izašla su 1858. godine i stekli prilično negativne kritike. Iako je Šelijevih par prijatelja uživalo u knjizi, mnogi kritičari napali su knjigu zbog slabog revidiranja i zbog toga što je Hog Šelija portretisao na ne baš najpozitivniji način. Iako je bilo planirano još tomova biografije, oni nikada nisu objavljeni zbog primedbi Šelijeve porodice na Hogovo postupanje.

Život Persija Biša Šelija
Naslovna strana drugog toma biografije
Nastanak
Orig. naslovThe Life of Percy Bysshe Shelley
AutorTomas Džeferson Hog
Zemlja Engleska
Jezikengleski
Sadržaj
Žanr / vrsta delabiografija
Temaživot Persija Biša Šelija
Izdavanje
Izdavanje1858. (Edward Moxon)

Nastanak uredi

Hog je ranije objavio Šelija na Oksfordu (engl. Shelley at Oxford) u Novom mesečnom časopisu. Ovo je bio dobro primljen odlomak Šelijevog života iz vremena koje su zajedno proveli na Univerzitetskom koledžu, Oksford.[1] Nakon što je napisao ovo delo, Meri Šeli mu je predložila da napiše celokupnu biografiju njenog supruga.[2] Hog nije počeo da radi na biografiji godinama, a Meri je, međutim, umrla pre nego što je ona bila gotova. On je konačno počeo da radi na ovom projektu nakon što je Persijev sin Persi Florens Šeli takođe zamolio Hoga da napiše celokupnu biografiju života njegovog oca. Hog je sa radom na projektu započeo 1855. godine.[3]

Za razliku od prethodnog članka koji je Hog napisao, knjiga je pokrivala period Šelijevog života za koji je Hog detalje dobijao iz druge ruke.[4] Šelijevi su mu pomogli obezbedivši mu Šelijeve dokumente koje bi koristio tokom istraživanja. Šelijeve sestre Helen i Margaret takođe su doprinele knjizi pošto su se prisetile pojedinih događaja iz njihovog detinjstva koji su obuhvatali njihovog brata.[3] Hog je bio poznat po snazi i jasnoći svog pamćenja, pa je mogao da se priseti i najmanjih detalja iz vremena koje je proveo sa Šelijem.[5] Prvobitni plan bio je da se objavi delo u četiri toma, a prva dva toma knjige objavljena su 1858. godine od strane izdavača Edvarda Moksona.[6] Članak Šeli na Oksfordu bio je ubačen kao sastavni deo knjige i činio otprilike jednu šestinu finalnog dokumenta.[4]

Teme uredi

Knjiga na početku govori o zajedničkim aktivnostima Hoga i Šelija i sadrži njihovu prepisku, tačnije 44 pisma koje su Hog i Šeli razmenili tokom 1810. i 1811. godine. Hog je mnoga pisma izmenio pre objavljivanja knjige. Većinu promena načinio je kako bi prikrio svoj mladalački radikalizam i svoje romantično gonjenje Persijeve sestre Elizabete. Originalni tekstovi mnogih od pisama pokazuju da je Hog često bio nestabilan i oslanjao se na Šelija.[7] Promene koje je Hog načinio često su buduće biografe navodile na pogrešne tragove, iako je Hog sačuvao originale svih pisama.[8]

Hog nije izrazio puno poštovanje prema Šelijevoj poeziji u knjizi. Mnogi čitaoci zaključili su iz njegovog opisa Šelija da je Hog gledao na njega kao na ženskaroša koji je često bio neodgovoran. Još jedna stvar koja je mnoge iritirala bila je ta da je Hog stalno hvalio sebe u knjizi.[9][10] On je pokušao da sebe predstavi kao trezvenog i ozbiljnog prijatelja često glupavog Šelija. Knjiga sadrži mnoge opise Šelijevog probijanja rokova, pozajmljivanja novca koji nije mogao da vrati, a tu su i neke potpuno izmišljene čudne priče.[11] Hog uopšte nije govorio o ateističkim stavovima koje je delio sa Šelijem, strahujući da će ta informacija možda negativno uticati na njegov ugled.[12] On je u knjizi otišao u širinu kako bi sebe opisao kao konzervativnog čoveka odanog tradiciji Engleske.[11]

Ipak, Hog je bio oprezan kako ne bi otkrio potencijalno neprijatne informacije o Šelijevim živim prijateljima.[9][10] On je takođe propustio da pomene svoju strast prema Harijet Šeli, Persijevoj prvoj ženi. Harijet je u knjizi predstavljena veoma povoljno, iako je Hog diskutovao i o njenoj preokupiranosti samoubistvom.[13][14] Persijev otac, Timoti Šeli, bio je prikazan veoma negativno, a Šeli je više puta bio okarakterisan kao ohol prema svojim roditeljima.[15]

Prijem uredi

 
Crtež Tomasa Džefersona Hoga iz 1857. godine

Ubrzo nakon što je bila objavljena, knjiga je dobila porazne kritike. Jedan od najčešće pominjanih problema bio je nedostatak redigovanja koje je Hog prethodni članak o Šeliju prošao.[2] Kritičari su za knjigu smatrali da ima previše digresija, a neki su se žalili da je Hog previše stranica ispisao opisujući obroke koje su njih dvojica jeli.[6] Drugi su pak istakli da knjiga ne sadrži uvide u Šelijeve knjige i pesme, koje je članak sadržao.[2] Šelijevi su bili iznenađeni kada su pročitali ovakvu predstavu mladog Šelija i neki od opisa su ih u velikoj meri uznemirili.[16]

Nekoliko Merinih prijatelja i rođaka verovalo je da pozitivan opis Harijet Vestrbruk uzrokovao da se stekne utisak da je Meri bila loša i da Persi nije bio blizak s njom.[13] Li Hant je bio posebno kritičan prema knjizi, ali neki veruju da je to možda zbog načina na koji je on opisan u knjizi.[17] Edvard Džon Triloni je pak govorio veoma pozitivno o knjizi;[13] Tomas Lav Pikok uživao je čitajući je, ali je smatrao da bi knjigu pre trebalo opisati kao Hogovu autobiografiju nego kao Šelijevu biografiju.[18] Neki drugi komentatori napomenuli su da knjiga prikazuje Šelija kao veoma dopadljivu ličnost.[13]

Nakon što su pročitali prva dva toma knjige, Šelijevi su zahtevali od Hoga da im pošalje sledeće tomove pre nego da ih objave. Hog je to odbio, pa su oni zatražili da im vrati dokumente koje su mu poslali koje je on koristio za istraživanje Šelijevog života.[2] Iako je Hog već počeo da piše sledeći tom biografije, veruje se da nikada nije završio to delo.[19] Neki naučnici spekulišu da su poslednja dva toma biografije bila završena, ali da nikada nisu otkrivena.[20]

Reference uredi

  1. ^ Scott 1951, str. 180
  2. ^ a b v g Garnett 1891, str. 105
  3. ^ a b Rees 1985, str. 173
  4. ^ a b Salt 1889, str. 10
  5. ^ Ainsworth 1858, str. 338
  6. ^ a b Ainsworth 1858, str. 337
  7. ^ Cameron 1961, str. 668–69
  8. ^ Cameron 1961, str. 670
  9. ^ a b Rees 1985, str. 176
  10. ^ a b Scott 1951, str. 262
  11. ^ a b Ainsworth 1858, str. 340
  12. ^ Scott 1951, str. 263
  13. ^ a b v g Scott 1951, str. 265
  14. ^ Ainsworth 1858, str. 343
  15. ^ Ainsworth 1858, str. 341
  16. ^ Scott 1951, str. 268
  17. ^ Norman 1934, str. xxix
  18. ^ Scott 1951, str. 260
  19. ^ Norman 1934, str. xxxiii
  20. ^ Salt 1889, str. 11

Literatura uredi

  • Cameron, Kenneth Neill (1961), „Hogg's Censorship of Shelley's Letters”, Shelley and His Circle, 2, London: Oxford University Press, str. 1020 
  •   Garnett, Richard (1891). „Hogg, Thomas Jefferson”. Ur.: Lee, Sidney. Rečnik nacionalne biografije. 27. London: Smith, Elder & Co. str. 104. 
  • Ainsworth, William Harrison, ur. (1858), „Hogg's Life of Shelley”, The New Monthly Magazine, 113, London: Chapman and Hall, str. 500 
  • Salt, Henry Stephens (1889), An examination of Hogg's "Life of Shelley", London: Richard Clay and Sons, str. 24 
  • Norman, Sylva (1934), Norman, Sylva, ur., After Shelley: The Letters of Thomas Jefferson Hogg to Jane Williams, London: Oxford University Press 
  • Rees, Joan (1985), Shelley's Jane Williams, London: William Kimber, str. 226, ISBN 978-0-7183-0549-9 
  • Scott, Winifred (1951), Jefferson Hogg: Shelley's Biographer, London: Jonathan Cape, str. 286 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Живот_Персија_Биша_Шелија&oldid=26881941”