Žigmund Batori
Žigmund Batori ili Sigismund Batori (mađarski: Báthory Zsigmond; 1573—27. mart 1613) je bio knez Transilvanije (Erdelja) u više navrata, između 1586. godine i 1602. godine.
| Žigmund Batori | |
|---|---|
 Žigmund Batori | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1573. |
| Mesto rođenja | Veliki Varadin, Kneževina Transilvanija |
| Datum smrti | 27. mart 1613. (39/40 god.) |
| Mesto smrti | Libohovice, Češka |
| Grob | Katedrala Svetog Vida |
| Porodica | |
| Supružnik | Marija Kristina Habzburška |
| Roditelji | Kristofer Batori Elizabeta Bočkaj |
| Dinastija | Batori |
| knez Transilvanije | |
| Period | 1598-1602 |
| Prethodnik | Andrija Batori |
| Naslednik | Mojsije Sekelj |
 | |
Biografija uredi
Žigmund je bio sin Kristofera, transilvanijskog kneza, i Elizabete Bočkaj. Nećak je Stefana Batorija. Izabran je za transilvanijskog kneza još tokom očevog života. Kako je u trenutku očeve smrti (1581) bio maloletan, državom je upravljalo namesništvo. Preuzeo je vlast 1588. godine. Po savetu svog miljenika, Alfonsa Karila, udaljio se od dotadašnje tradicionalne politike transilvanijskih kneževa oslanjanja na Portu kao protivteža habzburškom uticaju. Ušao je u savez hrišćanskih vladara protiv Turaka. Uspešno se borio protiv Turaka. Nasledio je vojničke veštine svoga strica, a njegove pobede oduševile su hrišćansku Evropu. Godine 1595. pokorio je Valakiju i uništio vojsku Sinan-paše u bici kod Đurđa (vođena u sklopu Dugog rata). Presudni događaj u njegovoj karijeri jeste razvod od austrijske nadvojvotkinje Marije Kristine Austrijske (1599), nakon čega je prisiljen na abdikaciju. Tom prilikom ponudio je svoj presto svetorimskom caru Rudolfu u zamenu za vojvodstvo Opeln. Sledeće godine je na čelu poljsko-kozačke vojske pokušao da povrati svoj presto, ali je poražen od strane velikog moldavskog kneza Mihaja Hrabrog u bici kod Gorožloa. Umro je u Pragu 1613. godine, gde se sklonio nakon novog poraza od Mihaja.
