Žuti lokvanj
Žuti lokvanj (Nuphar) je rod višegodišnjih vodenih biljaka iz familije lokvanja (Nymphaeaceae), sa debelim, mesnatim rizomima položenim na dnu, u mulju. Biljka ima dva tipa listova, podvodno (tanko i prozračno) i plivajuće (veliko, čvrsto, smešteno na dugačkim drškama). Cvetovi su izrazito žuti, krupni i mirišljavi. Plod je u obliku boce. Cveta od aprila do septembra. Zovu ga još i žuti lopoč i žuti plutnjak. Sreće se na površini stajaćih voda. Srednje termofilna biljka koja se razvija na punoj svetlosti. Žuti lokvanj je strogo zaštićen u flori Srbije.
| Žuti lokvanj | |
|---|---|
| |
| Nuphar lutea | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Red: | Nymphaeales |
| Porodica: | Nymphaeaceae |
| Rod: | Nuphar |
| Vrste | |
|
Postoji oko 10-15 vrsta: | |
Opis žutog lokvanja uredi
Biljka sa debelim, mesnatim rizomom položenim na dnu, u mulju. Podvodni listovi su na kratkim peteljkama, a plivajući na dugim trouglastim peteljkama i vrlo krupni. Cvetovi su žuti, krupni (3-6 cm u prečnku), mirišljavi. Čašičnih listića ima 5, sa gornje strane su tamnožute boje, a sa donje strane su zeleni, široko jajasti ili okrugli,jako ispupčeni i zvonasto sakupljeni. Krunični listići su mnogobrojni, žute boje i okrugli. Poseduju mednu jamicu na spoljašnjoj strani, kraći su od čašičnih listića. Prašnika je puno, linearni su i smešteni na cvetnoj loži ispod plodnika. Plodnik i plod su flašastog oblika. Semena su mnogobrojna, krupna i glatka. Cevta od aprila do septembra.[1]
Lekovita svojstva biljke uredi
U celoj biljci ima alkaloida, heterozoida, tanina, skroba i smole. Zbog obilja tanina, lokvanj se koristi kao antidijaroik. Zbog sadržaja alkaloida ima primenu u ginekologiji za lečenje akutnih i hroničnih trihomonalnih ingekcija i kao kontraceptivno sredstvo. Međutim, zbog svog otrovnog dejstva, lokvanj je skoro izbačen iz terapijske upotrebe. U narodnoj medicini se koristio i cvet lokvanja. Čaj, tinkture ili ekstrakt ovih droga se se upotrebljavali protiv nesanice, nervoze i polne prenadraženosti. Plod sadrži oko 20% skroba. Jede se kuvan ili pečen, jer je u sirovom stanju otrovan zbog alkaloida. Seme se takođe može jesti prženo ili poslužiti kao zamena za kafu. Rizom predstavlja prirodnu hranu za mnoge divlje životinje, naročito one koje su značajne zbog svog krzna.[2]
Galerija slika uredi
