Zamena uloga
Zamena uloga je psihoterapeutska tehnika koja se zasniva na prikazivanju međuljudskih konflikata protagoniste na sceni.[1] Ova tehnika je karakteristična za psihodramu i smatra se jednom od najvažnijih i najefektivnijih tehnika u okviru ovog psihoterapeutskog metoda.[2][3] Ova tehnika podrazumeva da se protagonista izmesti iz svoje pozicije i stavi se u poziciju druge osobe i preuzme tu ulogu. Na taj način druga osoba koja se u terminologiji psihodrame naziva i pomoćnik može da sagleda i razume kako se ta uloga može igrati. [4] Ova tehnika ima višestruku korist za sve koji učestvuju u zameni uloga jer omogućava protagonisti da bolje sagleda poziciju druge osobe, a sa druge strane omogućava pomoćniku i publici da nauče nešto više o datoj ulozi.
Teorija uredi
Psihodrama obuhvata tri važne tehnike: dublovanje, tehniku ogledala i tehniku zamene uloga. Svaka od ovih tehnika odražava jednu od tri faze razvoja deteta koje je definisao Džejkob Levi Moreno, fazu identiteta (dublovanje), fazu prepoznavanja selfa (tehnika ogledala) i fazu prepoznavanja drugih osoba.[4] Zamena uloga podrazumeva da je osoba u mogućnosti da pravi razlike kada su u pitanju vreme, mesta i druge osobe, kao i da je u mogućnosti da se izmesti iz svoje perspektive i zauzme perspektivu druge osobe kako bi mogla da preuzme njenu ulogu. Ova tehnika pomaže protagonisti da bolje istraži i razume različite informacije o značajnom drugom
Metod uredi
Zamena uloga podrazumeva promenu pozicija između protagoniste i značajnog drugog poput članova porodice, prijatelja, druga iz škole ili kolege sa posla. Protagonista ima zadatak da predstavi držanje, način govora, ponašanje, emocionalne reakcije stavove i druge informacije o njemu dragoj osobi.[5]
Funkcija uredi
Autor Luis Jablonski ističe četiri funkcije zamene uloga:
- Zamena uloga omogućava protagonisti da razume i saoseti sa pozicijom druge osobe i kako druga osoba reaguje sa svojom okolinom.
- Ova tehnika takođe omogućava drugoj osobi (pomoćniku) da opazi sebe u ogledalu, tj. sagleda svoje reakcije i stavove iz druge perspektive.
- Zamena uloga takođe omogućava protagonisti da u situaciji konflikta ne zauzme svoju odbrambenu poziciju.
- Zamena uloga takođe omogućava pomoćniku da razume kako drugi vide njegove reakcije u konkretnoj situaciji.[6]
Pored ovoga zamena uloga omogućava protagonisti da sagleda sukob sa dragom osobom objektivnije i da zaobiđe egocentrične reakcije. Zamena uloga dakle pomaže kako protagonisti, tako i pomoćniku, ali i svim drugim ljudima koji učestvuju u grupnoj terapiji.
Reference uredi
- ^ „Who Shall Survive? Foundations of Sociometry, Group Psychotherapy and Sociodrama”. JAMA: The Journal of the American Medical Association (na jeziku: engleski). 153 (14): 1326. 1953-12-05. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.1953.02940310094033.
- ^ Psychodrama : theory and therapy. Ira A. Greenberg. New York. 1974. ISBN 0-87705-110-0. OCLC 754570.
- ^ Psychodrama in the 21st century : clinical and educational applications. Jacob Gershoni. New York: Springer Pub. 2003. ISBN 978-0-8261-9739-9. OCLC 312536675.
- ^ a b Giacomucci, Scott (2021), Giacomucci, Scott, ur., Essentials of Psychodrama Practice (na jeziku: engleski), Springer, str. 253—275, ISBN 978-981-336-342-7, doi:10.1007/978-981-33-6342-7_13, Pristupljeno 2022-10-10
- ^ The handbook of psychodrama. Marcia Karp, Paul, September 16- Holmes, Kate Bradshaw Tauvon. London: Routledge. 1998. ISBN 0-415-14845-6. OCLC 38002677.
- ^ Yablonsky, Lewis (1992). Psychodrama : resolving emotional problems through role-playing. New York: Brunner/Mazel. ISBN 9780876306987. OCLC 27451954.