Zapadnoukrajinska Narodna Republika

Zapadnoukrajinska Narodna Republika (ZUNR; ukr. Західноукраїнська Народна Республіка, rsn. Западноукраинска людова република) je bila kratkotrajna država, koja je nastala u procesu raspada Austrougarske monarhije. Postojala je od jeseni 1918. godine do leta 1919. godine. Obuhvatala je istočni deo dotadašnje austrijske pokrajine Galicije, a pretendovala je i na neke susedne oblasti (deo Bukovine i Zakarpatja). Glavni grad je bio Lavov. U januaru 1919. godine, proglašeno je ujedinjenje ZUNR sa susednom Ukrajinskom NR, ali ta odluka nije bila sprovedena u praksi, tako da je ZUNR nastavila da deluje, sve do jula 1919. godine, kada su njenu teritoriju zaposele poljske trupe. Odlukom velikih sila, teritorija na koju je pretendovala ZUNR podeljena je između susednih država (Poljska, Čehoslovačka, Rumunija). Danas se najveći deo tog prostora nalazi u sastavu Ukrajine.

Zapadnoukrajinska Narodna Republika u pretendovanim granicama, koje nisu bile ostvarene u praksi

Istorija

Rusko zaposedanje Galicije (1914)

Za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918), severoistočne austrougarske oblasti u kojima je živelo istočnoslovensko stanovništvo teško su postradale usled ratnih dejstava na galičkom i karpatskom bojištu. Iako je carska Rusija na početku rata uspela da oslobodi veći deo Galicije i Bukovine, ruska vojska je kasnije bila potisnuta iz tih oblasti.

U cilju suzbijanja ruskog uticaja, austrougarske vlasti su povele antirusku kampanju, koja je bila usmerena protiv upotrebe ćiriličnog pisma i narodnih etnonima izvedenih iz ruskog imena (Rusini, Malorusi, Belorusi). Aktivnu ulogu u sprovođenju takve politike imalo je grkokatoličko sveštenstvo. U sklopu kampanje, ugarske vlasti su pokrenule novi talas mađarizacije. Već tokom, 1915. godine, grupa grkokatoličkih sveštenika je predložila zvaničnu zabranu upotrebe rusinskog narodnog imena, na šta se nadovezao i zahtev pojedinih grkokatoličkih biskupa da se rusinska ćirilica zabrani i zameni latinicom, što je potom i sprovedeno.

Jevgen Petruševič, prvi predsednik UNV (1918), a potom predsednik ZUNR

Tokom ratnih godina, među istočnoslovenskim političkim prvacima u Austrougarskoj monarhiji pojavile su se težnje ka stvaranju samoupravnih ili nezavisnih političkih jedinica. Početkom 1918. godine, austrougarske vlasti su podržale stvaranje nezavisne ukrajinske države na susednim područjima koja su do tada bila u sastavu Ruskog carstva, ali uskoro se ispostavilo da je ukrajinska državna ideja postala privlačna i za deo političkih prvaka u austrijskoj Galiciji.

Nakon vladarskog manifesta od 16. oktobra 1918. godine, kojim je nagoveštena federalizacija države, u Lavovu je 18. oktobra stvoreno Ukrajinsko narodno veće (UNV), sastavljeno od političara sa područja Galicije. Ovo telo je narednog dana odlučilo da započne rad na stvaranju ukrajinske države, koja bi obuhvatala ne samo Galiciju, već i delove Bukovine i Zakarpatja. Međutim, na Galiciju su pretendovali i Poljaci, dok su na Bukovinu pretendovali Rumuni. Pošto nisu učestvovali u stvaranju i radu UNV, narodni prvaci iz Zakarpatja su poveli pregovore sa ugarskim vlastima u cilju dobijanja oblasne autonomije.

U cilju preuzimanja pune političke vlasti, predstavnici UNV su 1. novembra primorali poslednjeg carskog guvernera Galicije da im prepusti pokrajinsku upravu. Istoga dana, UNV je proglasilo nezavisnost u odnosu na carsku vlast. Pošto se car i kralj Karlo I Habzburški povukao iz aktivnog učešća u vođenju državnih poslova (11. novembra), UNV se 13. novembra 1918. godine odlučilo za republikanski oblik vladavine, proglasivši stvaranje Zapadnoukrajinske Narodne Republike (ZUNR).

Poljsko zaposedanje Galicije u leto 1919. godine

Iako je pretendovala na sve istočnoslovenske oblasti u okviru granica dotadašnje Austrougarske monarhije, ZUNR je uspela da uspostavi svoju vlast samo u istočnom delu Galicije, nemajući stvarnog uticaja na zbivanja u Bukovini, koju je zaposela Rumunija, niti na zbivanja u Zakarpatju, gde je stvorena autonomna Rusinska Krajina u sastavu Mađarske Narodne Republike. ZUNR je uskoro izgubila čak i Lavov, koji je zaposela Poljska. Pošto je sukob sa Poljacima eskalirao u otvoreni rat, ZUNR je početkom 1919. godine odlučila da se ujedini sa susednom Ukrajinskom Narodnom Republikom (UNR). Ujedinjenje je proglašeno 22. januara 1919. godine. Prema prvobitnom dogovoru, ZUNR je trebalo transformisati u takozvanu Zapadnu oblast UNR, ali to nije bilo sprovedeno u praksi.

Tokom proleća 1919. godine, ZUNR je doživela niz poraza na vojnom i diplomatskom planu. Sukob sa Poljskom se završio potpunim vojnim slomom, što je u julu iste godine dovelo do poljskog zaposedanja Galicije i begstva rukovodstva ZUNR u susednu UNR. U isto vreme, poljski interesi su preovladali i među predstavnicima velikih sila na Pariskoj mirovnoj konferenciji, usled čega je borba za opstanak ZUNR pretrpela potpuni neuspeh. Iako su predstavnici ZUNR (pod okriljem UNR) nastavili da se zalažu za obnoovu svoje države, uskoro se ispostavilo da su vlasti UNR u cilju sklapanja saveza sa Poljskom spremne da se odreknu Galicije. To je dovelo do potpunog sloma u odnosima između rukovodstva ZUNR i vlasti UNR, nakon čega je rukovodstvo ZUNR emigriralo u Beč, odakle je nastavilo diplomatsku borbu za obnovu ZUNR. Ta borba je trajala sve do 1923. godine, kada je poljska vlast nad Galicijom dobila konačnu međunarodnu potvrdu, nakon čega je rukovodstvo ZUNR donelo odluku o samoraspuštanju.

Vidi još

• Raspad Austrougarske
• Poljsko-ukrajinski rat
• Istorija Ukrajine
• Istorija Poljske

Literatura

• Magocsi, Paul R. (1975). „The Ruthenian Decision to Unite with Czechoslovakia” (PDF). Slavic Review. 34 (2): 360—381. Arhivirano iz originala 28. 04. 2019. g. Pristupljeno 12. 05. 2021. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• Magocsi, Paul R. (1983). Galicia: A Historical Survey and Bibliographic Guide. Toronto: University of Toronto Press. 
• Magocsi, Paul R. (1996). A History of Ukraine (1. izd.). Toronto: University of Toronto Press. 
• Magocsi, Paul R. (2002). The Roots of Ukrainian Nationalism: Galicia as Ukraine's Piedmont. Toronto: University of Toronto Press. 
• Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press. 
• Ševčenko, Kirill (2019). „Pervaя mirovaя voйna 1914-1918 g. i Karpatskie Rusinы: Naciestroitelьsto vopreki identičnosti”. Politička istorija Slovena između mita i stvarnosti. Beograd: Institut za političke studije. str. 364—378. 

• Zahіdno-Ukraїnsьka Narodna Respublіka 1918–1923. Enciklopedія. T. 1: A–Ž (PDF). Іvano-Frankіvsьk: Manuskript-Lьvіv. 2018. ISBN 978-966-2067-44-6. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 2. 2023. g. 

• Zahіdno-Ukraїnsьka Narodna Respublіka 1918–1923. Enciklopedія. T. 2: Z–O (PDF). Іvano-Frankіvsьk: Manuskript-Lьvіv. 2019. ISBN 978-966-2067-61-3. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 2. 2023. g. 

• Zahіdno-Ukraїnsьka Narodna Respublіka 1918–1923. Enciklopedія. T. 3: P–S (PDF). Іvano-Frankіvsьk: Manuskript-Lьvіv. 2020. ISBN 978-966-2067-65-1. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 2. 2023. g. 

• Zahіdno-Ukraїnsьka Narodna Respublіka 1918–1923. Enciklopedія. T. 4: T-Я (PDF). Іvano-Frankіvsьk: Manuskript-Lьvіv. 2021. ISBN 978-966-2067-72-9. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 2. 2023. g.