Zapaljenje mrežnjače
Zapaljenje mrežnjače ili retinitis je samostalno redak inflamatorni procese oka, koje može trajno oštetiti mrežnjaču i dovesti do slepila. Obično mu prethodi zapaljenje sudovnjače (chorioiditis), tako da je u ovom procesu mrežnjača sekundarno a ne primarno zahvaćena, pa se zapravo radi o horioretinitisu (chorioretinitis).[1]
| Zapaljenje mrežnjače | |
|---|---|
| Sinonimi | Retinitis |
 | |
| Zapaljenje mrežnjače uzrokovano citomegalovirusom (fotografija fundusa) | |
Retinitis može biti uzrokovan nizom različitih infektivnih agenasa, uključujući toksoplazmozu,[2] citomegalovirus i kandidu.[3] Citomegalovirusni retinitis je važan uzrok slepila kod pacijenata sa AIDS-om.[3] Širenje kandide na mrežnjaču iz krvotoka obično dovodi do stvaranja nekoliko retinalnih apscesa.
Najčešći oblik zapaljenje mrežnjače, koji se zove retinitis pigmentosa, ima prevalenciju od jednog slučaja na svakih 2.500—7.000 ljudi. Ovo stanje je jedan od vodećih uzroka koji dovodi do slepila kod pacijenata u uzrastu od 20-60 godina..[4]
Etiologija uredi
Zapaljenje mrežnjače je genotipsko oboljenje koje podrazumeva ozbiljnu fenotipsku zastupljenost. Njegove vrste se trenutno smatraju najsloženijim oblicima bolesti mrežnjače. Takva složenost bolesti i neizlečivosti proizilaze iz njenog složenog mehanizma. Retinitis kontroliše jedan gen koji se može naslediti preko autozomno dominantnog, autozomno recesivnog ili H-vezanog gena. U mnogim slučajevima, osobe sa retinitisom imaju roditelje ili druge rođake koji nisu pogođeni bolešću.
Cela vaskularna membrana, uključujući i mrežnjaču, može na isti način reagovati na različite etiološke faktore. Mogući su brojni etiološki faktori:
- reumatizam,
- žarišne infekcije,
- virusi,
- tuberkuloza,
- lues,
- infektivne i virusne bolesti,
- toksoplazmoza, leptospiroza i druge
Klinička slika uredi
Od subjektivnih simptoma najvažnije je smanjenje vida u slučajevima kada je proces lokalizovan u predelu žute mrlje.
Ako su promene dalje od makule, oštećenje vida je manje izraženo.
Postoje i slučajevi kada je proces spontano zacelio i pacijent nije primetio subjektivne probleme u pogledu oštrine vida i nije imao bolove.
Objektivno ispitivanje ne otkriva nikakve znakove spolja. Nema čak ni crvenila oka.
Dijagnoza uredi
Postavlja se oftalmološkim pregledom, tokom oftalmoskopije postoje zapaljenski fokusi ili ožiljci na fundusu. Prilikom pregleda vidnog polja javljaju se defekti u vidnom polju — skotomi — koji odgovaraju zahvaćenim delovima horoide i mrežnjače.
Vrste uredi
Postoje dve vrste bolesti izazvane zapaljenjem mrežnjače:
- citomegalovirusni (CMV) retinitis, koji nastaje kao posledica virusne infekcije,
- retinitis pigmentoza (RP), koji se od CMV razlikuje po tome što je genetski problem nasleđen od jednog ili oba roditelja.[5]
Oba stanja dovode do otoka i oštećenja mrežnjače.
Dijagnoza retinitisa pigmentoza je dugotrajna. Za dijagnozu je važan ERG, elektroretinogram, kojim se snimaju električne aktivnosti receptorskih ćelija retine. Za dijagnosu ze neophodna dokumentaciju gubljenje vida u fotoreceptorskoj funkciji. Vrsta nasleđa se određuje iz porodične istorije. Najmanje 35 različitih gena stvara nesindromski RP.
Indikacije RP mutacionog tipa se mogu utvrditi DNK testiranjem, koje je klinički dostupno za:
- RLBP1 (autosomalno recesivan, Botnija tip RP)
- RP1 (autosomalno dominantan, RP1)
- RHO (autosomalno dominantan, RP4)
- RDS (autosomalno dominantan, RP7)
- PRPF8 (autosomalno dominantan, RP13)
- PRPF3 (autosomalno dominantan, RP18)
- CRB1 (autosomalno recesivan, RP12)
- ABCA4 (autosomalno recesivan, RP19)
- RPE65 (autosomalno recesivan, RP20)
Terapija uredi
U terapija zapaljenja mrežnjače koriste se se midriatična sredstva, pre svega atropin, koji se primenjuje u obliku rastvora ili masti. Ako je njegovo delovanje nedovoljno, onda se daje zajedno sa adrenalinom.
Kortizon se daje lokalno u obliku kapi, masti ili injekcija, a opšti tretman se obično zasniva na tabletama pronizona.
Etiološko lečenje se sprovodi kada se postavi etiološka dijagnoza, pa se tako, kod:
- tuberkuloznog horioretinitisa primenjuje specifično lečenje tuberkulostaticima (streptomicin, para-amino-salicilna kiselina i rifadin),
- lutealnog reumatizma primenjuje penicilin,
- reumatizma, odgovarajuće antireumatska terapija.
Prevencija uredi
Istraživanja pokazuju da neki suplementi, posebno vitamin A, lutein i omega-3 masne kiseline, mogu usporiti napredovanje bolesti i privremeno ublažiti simptome.
Izvori uredi
- ^ Stuart, Annie. „Retinitis”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-21.
- ^ Goldman, Lee (2011). Goldman-Cecil Medicine (24th ed.). Philadelphia: Elsevier Saunders. p. 2195. ISBN 978-1437727883.
- ^ a b Kumar, Vinay (2007). „Retina and Vitreous, Other Retinal Degenerations, Retinitis”. Robbins basic pathology (8th ed.). Philadelphia: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1416029731.
- ^ „Understanding Retinitis Pigmentosa” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 03. 2017. g. Pristupljeno 02. 01. 2017.
- ^ Farrar, G.J. (1. 3. 2002). „NEW EMBO MEMBER'S REVIEW: On the genetics of retinitis pigmentosa and on mutation-independent approaches to therapeutic intervention”. The EMBO Journal. 21 (5): 857—864. PMC 125887
. PMID 11867514. doi:10.1093/emboj/21.5.857.
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija |
|---|
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
