Википедија

Zdravstvena zaštita izbeglica u Kanadi

Zdravstvena zaštita izbeglica u Kanadi je jedan od oblika zdravstvenog istema Kanade koji se zasniva na pružanju organizovanih zdravstvenih usluga izbeglicama i podnosiocima zahteva za status izbeglice. Tokom 2009. godine, zdravstveni istraživači u Kanadi identifikovali su posebne medicinske potrebe i zdravstvenu ranjivosti među populacijama izbeglica.[1] U poređenju sa drugim imigrantima u Kanadi, oni prijavljuju mnogo više fizičkih, emocionalnih i stomatoloških problema,[2] u poređenju sa onima rođenim u Kanadi, i imaju veću stopu infekcija i hroničnih bolesti koje se mogu lečiti i/ili sprečiti.[3]

Prema zakonskim propisima usvojenim 1957. godine Kanada savezna vlada je odgovorna za pružanje zdravstvene zaštite izbeglicama, koja je usklađena prema međunarodnom pravu, po kome je Kanads u skladu sa ljudskim pravima dužna da prizna pravo na zdravlje za sve grupe stanovništva na njenoj teritoriji, uključujući izbeglice. Pravo na zdravlje

Međunarodno pravo uredi

Koncept „prava na zdravlje“ je prepoznat u brojnim međunarodnim instrumentima o pravima čiji je Kanada potpisnica.[4] Prvi put je artikulisano u Ustavu Svetske zdravstvene organizacije iz 1946. godine kao
„pravo na uživanje najvišeg dostižnog standarda fizičkog i mentalnog zdravlja.“[5]

Član 25. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine takođe pominje pravo na zdravlje kao deo prava na adekvatan životni standard.[6]

Neki međunarodni instrumenti o ljudskim pravima priznaju pravo na zdravlje, kroz opšte propise, a drugi kroz zaštitu prava specifičnih grupa kao što su žene ili deca.

Godine 1966. godine, pravo na zdravlje priznato je kao ljudsko pravo u članu 12 Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR), koji nameće obavezu državama potpisnicama Pakta da stvore „uslove koji bi osigurali sve medicinske usluge i medicinsku pomoć u slučaju bolesti“.[7]

Kanadsko pravo uredi

 
Kanadska potrošnja na zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika po starosnim grupama u 2007.

Kanadska povelja o pravima i slobodama ne uključuje nikakvu izričitu zaštitu prava na zdravlje. Kanadska vlada je često na sudu tvrdila da su socijalna i ekonomska prava — uključujući pravo na zdravlje — samo „ciljevi politike“ koji ne podležu sudskoj intervenciji.[8]

Komitet ICESCR je izrazio zabrinutost zbog nepoštovanja ovih međunarodnih obaveza Kanade. On tvrdi da su takvi podnesci nekompatibilni sa obavezama Kanade da obezbedi pravne lekove za kršenje prava iz Pakta u domaćem zakonu.[9]

Nejednakost u zbrinjavanju izbeglica uredi

Izbeglice u Kanadi suočavaju se sa brojnim preprekama za zdravstvenu zaštitu, kao što su praznine u znanju o potrebama zdravstvene zaštite, koje inicijative i politike javnog zdravlja ne mogu uvek uzeti u obzir.[10][11] Imigranti i izbeglice su među grupama koje su najviše izložene riziku od negativnih zdravstvenih efekata koji su rezultat stalnih zdravstvenih dispariteta ; razlike u rasi, socioekonomskom statusu, prihodima, statusu državljanstva i drugim društvenim faktorima dodatno pogoršavaju nejednakosti u zdravstvenoj zaštiti. U poređenju sa imigrantima, izbeglicama je često potrebna dodatna zdravstvena zaštita zbog prethodnih uslova u zemljama porekla.[12]

Zakon o imigracionom sistemu o zaštiti Kanade iz 2012. formirao je višestepeni sistem koji je klasifikovao izbeglice i razdvojio brigu na osnovu ovih klasifikacija.  Različiti nivoi nege su bili obezbeđeni izbeglicama na osnovu matične zemlje svake izbeglice i drugih faktora.[13][14]  Zakon je takođe smanjio pokrivenost zdravstvenom zaštitom za izbeglice koju obezbeđuje Privremeni savezni zdravstveni program (IFHP).[15]  Promene u programima zdravstvene zaštite izbeglica nastale su porastom broja hitnih službi(ER) posete zbog nedostatka zdravstvene zaštite za izbeglice. Ovo je izazvalo zabrinutost među građanima Kanade da će ukupni troškovi zdravstvene zaštite porasti. Prema jednoj studiji, smanjenje IFHP-a je takođe učinilo neizvesnim finansiranje programa koji su pomogli u plaćanju troškova hitne pomoći.[16]

U julu 2014, kanadski savezni sud je presudio da je uskraćivanje zdravstvenih usluga tražiocima azila „okrutan i neobičan tretman“ i stoga neustavan.[17][18][19][20]

Jedna studija je predložila otvoreni dijalog između kreatora politike, kliničara i istraživača i rad sa programima naselja kako bi se efikasno odgovorilo na izazove sa kojima se zdravstveni sistem suočava u vezi sa izbeglicama.[21]  Studija napominje da će podrška primarnoj zaštiti i fokusiranje na obuku o društvenoj odgovornosti u medicinskim školama pomoći da se osigura održivost odgovora zdravstvenog sistema na izbeglice.[22]

Pravo na zdravstvene zahteve uredi

Pravo na zdravstvene zahteve prema odredbi o jednakosti u članu 15 Povelje imalo je ograničen uspeh. U predmetu Eldridge protiv Britanske Kolumbije, u kontekstu obezbeđivanja znakovnog jezika, Vrhovni sud je utvrdio da vlada treba da obezbedi da članovi društva u nepovoljnom položaju imaju jednak pristup beneficijama. Sud je primetio da bi svaki suprotan zaključak rezultovao „mršavim i osiromašenim pogledom... jednakosti“.[23] U kasnijem slučaju o pružanju usluga autizma, Auton protiv Britanske Kolumbije, Sud je suzio Eldridge pristup zahtevajući da zaštićene beneficije budu „obezbeđene zakonom“.[24]

Iako je suštinski pristup jednakosti u odeljku 15 imao ograničen uspeh u otklanjanju povreda zdravstvenih i drugih socijalnih i ekonomskih prava ugroženih grupa, Colleen Flood, jedan od vodećih kanadskih profesora zdravstvenog prava, tvrdi da neuspeli zahtevi mogu doprineti unapređenju jednakosti rasvetljavanjem problema. i generisanje političke podrške za njeno rešavanje.[25]

Zdravstveno osiguranje za izbeglice uredi

Privremeni savezni zdravstveni program (IFHP) uredi

U Kanadi, Privremeni savezni zdravstveni program (IFHP) je onaj koji reguliše pružanje osnovne medicinske nege izbeglicama i onima koji traže priznavanje navedenog statusa pre nego što uživaju pokrajinsku ili teritorijalnu zdravstvenu zaštitu. Privremeni savezni zdravstveni program je uveden naredbom Saveta savezne vlade 1957. godine[26]  i regulisan je od strane Odeljenja za imigraciju, izbeglice i državljanstvo Kanade iz 1995. godine.

Pre juna 2012. godine, Privremeni savezni zdravstveni program je izbeglicama i tražiocima azila obezbeđivao minimalnu medicinsku negu, kao i kao dodatna pokrivenost koja je uključivala pristup lekovima, stomatologiji i nezi očiju. Po ovom programu oni kojima je odbijen status izbeglice zadržavali su zdravstvenu zaštitu sve do onog momenta dok nisu morali da napuste zemlju zbog deportacije.[26]

Reforma iz 2012. uredi

Kanadska vlada je uvela niz izmena u aprilu 2012. koje su stupile na snagu 30. juna 2012. godine. Novi Privremeni savezni zdravstveni program razdvaja one kojima je potreban azil u tri kategorije sa različitim nivoima zdravstvene pokrivenosti, u zavisnosti od zemlje porekla osobe. Danas postoje tri vrste usluga:

  • ona koja nudi veću pokrivenost zdravstvenom zaštitom,
  • ona koja pokriva zdravstvenu zaštitu i
  • ona koja pokriva javno zdravlje ili zdravstveno osiguranje.

Ako izbeglica koja zatraži zdravstvenu zaštitu dolazi iz određene zemlje porekla, dobiće „veoma ograničeno” zdravstveno osiguranje.[27] ​ Neke od provincija su čak donele odluku da pokriju usluge i lekove koje Privremeni savezni zdravstveni program više ne pruža.[28]

Suprotstavljeni stavovi uredi

Razlozi Vlade uredi

Vlada je obrazložila zakonske izmene ukazujući da su donete kako bi se obezbedila ravnopravnost izbeglica i Kanađana; ni da ni u kom slučaju ovi drugi ne bi mogli da uživaju manje zdravstvene pokriće od prvih. Tadašnji ministar za državljanstvo i imigraciju Džejson Keni istakao je velikodušnost Kanade i kvalitet prihvatne infrastrukture u zemlji i izjavio da Vlada „ne želi da Kanađani plaćaju beneficije podnosiocima zahteva za izbeglice koji imaju više prava od samih državljana Kanade“. Iznoseći slične argumente, državni tužilac Nel Tusen upozorila je pred Vrhovnim sudom Kanade da bi proširenjem zdravstvene zaštite za građane bez diskriminacije između imigranata i državljana, zemlja „mogla postati utočište zdravstvene zaštite“.[17]

Vlada je takođe bila za reformu zakonodavstva zarad budžetske kontrole. Procenjeno je da bi se time uštedelo oko 100 miliona evra tokom pet godina i tvrdilo se da bi smanjenje obeshrabrilo podnosioce zahteva koje je Kanada privukla zbog plađene medicinske nege.[29]

Javno mnjenje uredi

Kanadska medicinska asocijacija izjasnila se protiv reforme iz 2012. godine.  Isto tako, predsednici osam glavnih strukovnih udruženja medicinskih sestara, socijalnih radnika i lekara napisali su pismo u kojem se protive rezovima i zahtevaju ukidanje reforme.  Kritičari tvrde da je različit tretman izbeglica i tražilaca azila prema zemlji porekla diskriminatorski. Ministarka zdravlja Ontarija Deb Metjuz pozvala je na poništavanje uvedenih promena, navodeći da će nove mere rezultovati zdravstvenom zaštitom orijentisanom na određenu klasu.[30]

Međunarodna federacija zdravstvenog osiguranja uredi

Načelo ustavnog prava: Član 15 Načela jednakosti uredi

Kanadska povelja o pravima i slobodama ne uključuje izričito pravo na adekvatno zdravlje, ali su ga kanadski sudovi indirektno zaštitili prema članu 15. Povelje o jednakim pravima.  U prvom odeljku ovog člana propisano je da su „svi jednaki pred zakonom i da se zakon podjednako odnosi na sve i svako ima pravo na istu zaštitu i istu korist od zakona, bez obzira na bilo kakvu diskriminaciju, a posebno diskriminaciju po osnovu rase, nacionalnom ili etničkom poreklu, boji kože, veri, polu, starosti ili mentalnim ili fizičkim hendikepima“.[22]

Trenutni pravni kriterijum za tumačenje pojma jednakosti prema članu 15 Povelje potiče od Pravnog društva Britanske Kolumbije. Ovaj kriterijum zahteva da sud ispuni dva uslova: da zakon stvara razliku zasnovanu na analognim ili nabrojanim osnovama i da ova razlika proizvodi nedostatke održavanjem predrasuda ili stereotipa.[31]

Trenutni prigovor pred sudovima uredi

U decembru 2013. godine, kanadski lekari za zbrinjavanje izbeglica (CDRC ) i Kanadsko udruženje advokata za izbeglice (CARL ) podneli su prigovor Federalnom sudu za izbeglice u Kanadi tvrdeći da je vladino smanjenje obima zdravstvenog osiguranja za izbeglice neustavno.[22]  Kanadsko udruženje advokata za izbeglice je to obrazložilo stavom da su i „zemlja porekla“ i „imigrantski status“ uzroci diskriminacije, prema odeljku 1 člana 15 Kanadske povelje o pravima i slobodama.[22] ​

Drugi sukobi sa Kanadskom poveljom o pravima i slobodama uredi

Pravo na zdravlje je bilo predmet sudskog spora i po drugim članovima Kanadske povelje o pravima i slobodama. Trenutni prigovor CDRC- a i CARL -a na reforme Privremenog saveznog zdravstvenog programa zasniva se na dve dodatne odredbe Povelje:

  • pravu na život i bezbednost osobe, prema članu 7;
  • pravo da neka osoba ne bude podvrgnut okrutnom i neobičnom postupanju, prema članu 12.

Kvalitet zdravstvene zaštite uredi

Zdravlje žena uredi

Nedavne studije su identifikovale značajne nedostatke u pokrivenosti zdravstvenom zaštitom žena izbeglica, posebno u oblastima trudnoće i zaštite mentalnog zdravlja. Konkretno, pokazalo se da se prepreke za pristup zdravstvenoj zaštiti takve finansijske poteškoće ukrštaju sa drugim postmigracionim poteškoćama sa kojima se suočavaju žene sa migrantskim statusom, kao što su loša socijalna mobilnost, loš pristup optimalnoj ishrani i ograničene društvene mreže.[32] Štaviše, žene sa statusom migranta su podložnije odbijanju nege na osnovu statusa osiguranja, oslanjajući se na neformalne mreže volontera i određenih lekara, stomatologa i apoteka.[33]

Dispariteti su dalje identifikovani u oblasti perinatalne nege, gde se pokazalo da neosigurane žene migrantice dobijaju manju ukupnu pokrivenost od drugih osiguranih kolega, i pored toga što plaćaju dijagnostičke, lekarske i bolničke takse, što dovodi do manje od optimalnih ishoda tertmana.[34]

Nakon ispitivanja problema mentalnog zdravlja sirijskih izbeglica, posebno slučajeva majčinske depresije,[35] ustanovljeno je da su uzroci ovih problema mentalnog zdravlja različiti i uključuju nedostatak socijalne podrške, pored kulturnih i socioekonomskih faktora.[35]

Takođe utvrđeno je da žene migrantice i izbeglice imaju veću verovatnoću da podlegnu postporođajnoj depresiji zbog dodatnih stresora migracionog iskustva.[36]

Jezičke barijere uredi

Pristup zdravstvenoj zaštiti za izbeglice i drugu migrantsku populaciju pored ostalih kulturnih faktor ograničen je i zbog jezičkih barijera. Studija iz 2012. godine pokazala je da otprilike 60% izbeglica nije znalo engleski ili francuski jezik, što je delovalo kao prepreka pristupu odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti.[37]

Privatnost uredi

Zabrinutost oko privatnosti je takođe značajna, pošto su neke žene izrazile nespremnost da koriste prevodioce unutar iste, male etničke zajednice.[35] Međutim, odgovarajuća obuka tumača može pomoći da se premosti jaz između pacijenata i zdravstvenih radnika, kao što je to slučaj u Britanskoj Kolumbiji gde je Pokrajinska zdravstvena uprava obučila trideset prevodilaca u očekivanju dolaska 3.500 sirijskih izbeglica 2016. godine.[38]

Mentalno zdravlje uredi

Zapaženo je da se stabilizacija opadanja zdravlja migranata dešava u roku od nekoliko godina od dolaska u Kanadu, što je fenomen poznat kao „efekat zdravih imigranata“,[1] uglavnom zbog kanadske imigracione politike i medicinskih procena potencijalnih kandidata za imigraciju.[39]

U studiji o tamilskim i iranskim izbeglicama u Kanadi, primećeni su slučajevi mentalnih simptoma kao što su ponavljajuće noćne more, emocionalna odvojenost, nesanica i poteškoće u koncentraciji.[40] Takođe je primećeno da mladi koji su iskusili život kao izbeglice pokazuju viši nivo emocionalnih problema i agresivnog ponašanja usled trauma iz prošlosti.[41]

Primećeno je i da slučajevi traume nakon dolaska, u vidu diskriminacije na osnovu rase ili statusa izbeglice, imaju značajne negativne efekte na mentalne ishode mladih.[41]

Studija o političkom nasilju tražiocima azila pritvorenim u Kanadi takođe je otkrila da imigracioni status nakon migracije predviđa razvoj simptoma PTSP-a skoro jednako snažno kao silovanje ili seksualni napad. Finansijska i pravna nesigurnost takođe na sličan način povećava stopu simptoma PTSP-a.[42]

Izvori uredi

  1. ^ a b Newbold, Bruce (2009). „The short-term health of Canada's new immigrant arrivals: Evidence from LSIC”. Ethnicity & Health. 14 (3): 315—336. PMID 19263262. S2CID 31358307. doi:10.1080/13557850802609956. 
  2. ^ McKeary, M.; Newbold, B. (2010). „Barriers to Care: The Challenges for Canadian Refugees and their Health Care Providers”. Journal of Refugee Studies. 23 (4): 523—545. S2CID 7833199. doi:10.1093/jrs/feq038. 
  3. ^ Pottie, K.; Greenaway, C.; Feightner, J.; Welch, V.; Swinkels, H.; Rashid, M.; Narasiah, L.; Kirmayer, L. J.; Ueffing, E.; MacDonald, N. E.; Hassan, G.; McNally, M.; Khan, K.; Buhrmann, R.; Dunn, S.; Dominic, A.; McCarthy, A. E.; Gagnon, A. J.; Rousseau, C.; Tugwell, P.; coauthors of the Canadian Collaboration for Immigrant and Refugee Health (2011). „Evidence-based clinical guidelines for immigrants and refugees”. Canadian Medical Association Journal. 183 (12): E824—E925. PMC 3168666  . PMID 20530168. doi:10.1503/cmaj.090313. 
  4. ^ International Human Rights instruments that acknowledge a “right to health” to which Canada is a party include: The 1966 International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights: art. 12, the 1965 International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination: art. 5 (e) (iv), the 1979 Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women: arts. 11 (1) (f), 12 and 14 (2) (b), the 1989 Convention on the Rights of the Child: art. 24, and the 2006 Convention on the Rights of Persons with Disabilities: art. 25.
  5. ^ Constitution of the World Health Organization (Official Records of the World Health Organization, no. 2, p. 100) and entered into force on 7 April 1948, art. 12.
  6. ^ Universal Declaration of Human Rights, G.A. res. 217A (III), U.N. Doc A/810 at 71 (1948).
  7. ^ International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights GA res. 2200A (XXI), 21 UN GAOR Supp. (No. 16) at 49, UN Doc. A/6316 (1966); 993 UNTS 3; 6 ILM 368 (1967), art. 12.
  8. ^ Porter, Bruce (1 January 2000). "Judging Poverty: Using International Human Rights Law to Refine the Scope of Charter Rights". Journal of Law and Social Policy. 15 (1): 117–162.
  9. ^ United Nations Committee on Economic, Social and Cultural Rights, Concluding Observations on Canada, E/C12/1993 (10 June 1993), para 15.
  10. ^ McKeary, Marie (2010). „Barriers to Care: The Challenges for Canadian Refugees and their Health Care Providers”. Journal of Refugee Studies. 23 (4): 523—545. doi:10.1093/jrs/feq038. 
  11. ^ Lane, Ginny; Farag, Marwa; White, Judy; Nisbet, Christine; Vatanparast, Hassan (oktobar 2018). „Chronic health disparities among refugee and immigrant children in Canada”. Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism. 43 (10): 1043—1058. ISSN 1715-5320. PMID 29726691. doi:10.1139/apnm-2017-0407  . 
  12. ^ „Promoting the health of refugees and migrants” (PDF). World Health Organization. januar 2017. 
  13. ^ „Federal Court rules against government's cuts to refugee health program”. Toronto Sun. 4. 7. 2014. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  14. ^ Levitz, Stephanie (26. 1. 2015). „Current refugee health care system still violates court decision: advocates”. CTV News. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  15. ^ Harris, Helen (2015). „Harming Refugee and Canadian Health: the Negative Consequences of Recent Reforms to Canada's Interim Federal Health Program”. Journal of International Migration and Integration. 16 (4): 1041—1055. S2CID 154626821. doi:10.1007/s12134-014-0385-x. 
  16. ^ Evans, A.; Caudarella, A.; Ratnapalan, S.; Chan, K. (maj 2014). „The Cost and Impact of the Interim Federal Health Program Cuts on Child Refugees in Canada” (PDF). PLOS ONE. 9 (5): e96902. Bibcode:2014PLoSO...996902E. PMC 4014561  . PMID 24809676. doi:10.1371/journal.pone.0096902  . 
  17. ^ a b Canada, Supreme Court of (2001-01-01). „Supreme Court of Canada - SCC Case Information - Search”. scc-csc.lexum.com. Pristupljeno 2022-06-25. 
  18. ^ „Canada: Events of 2015”. World Report 2016: Rights Trends in Canada. Human Rights Watch. 6. 1. 2016. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  19. ^ Ranalli, Audra (18. 8. 2014). „Cuts to Refugee Health Care Found Unconstitutional: Canadian Doctors for Refugee Care v Canada”. TheCourt.ca. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  20. ^ Fine, Sean (4. 7. 2014). „Ottawa's refugee health-care cuts 'cruel and unusual,' court rules”. The Globe and Mail. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  21. ^ Pottie, Kevin; Gruner, Doug; Magwood, Olivia (15. 3. 2018). „Canada's response to refugees at the primary health care level”. Public Health Research & Practice. 28 (1). PMID 29582036. doi:10.17061/phrp2811803  . 
  22. ^ a b v g Cousins, Mel (2010). „Health Care and Human Rights after Auton and Chaoulli”. Mcgill Law Journal. 54 (4): 717—738. doi:10.7202/039650ar. .
  23. ^ Eldridge v. British Columbia (Attorney General) [1997] 2 S.C.R. 624, para 13.
  24. ^ Auton (Guardian ad litem of) v. British Columbia (Attorney General), [2004] 3 S.C.R. 657, 2004 SCC 78, para 27.
  25. ^ Flood, C. M.; Chen, Y. Y. (2010). „Charter rights & health care funding: A typology of Canadian health rights litigation”. Annals of Health Law. 19 (3): 479—526, 2 p preceding i. PMID 21456397. 
  26. ^ a b Order in Council PC 157-11/848, June 20, 1957.
  27. ^ Government of Canada, Citizenship and Immigration Canada, IFHP Info Sheet: http://www.cic.gc.ca/english/refugees/outside/ifhp-info-sheet.asp.
  28. ^ Refugee Health-care Cuts by Ottawa before the Courts." CBC News: Politics [Toronto] 30 Jan. 2014.
  29. ^ Government of Canada, Citizenship and Immigration Canada, News Release, 2012: http://www.cic.gc.ca/english/department/media/releases/2012/2012-04-25.asp.
  30. ^ Padmos, Andrew, Sandy Buchman, Jeff Poston, John Haggie, Robert Sutherland, Fred Phelps, and Lillian Linton. Letter to Hon. Jason Kenney. 18 May 2012. MS. Ottawa, Ontario
  31. ^ Canadian Charter of Rights and Freedoms, Part I of the Constitution Act, 1982, being Schedule B to The Canada Act 1982 (U.K.), 1982, c.11, art. 15(1).
  32. ^ Khanlou, N.; Haque, N.; Skinner, A.; Mantini, A.; Kurtz Landy, C. (2017). „Scoping Review on Maternal Health among Immigrant and Refugee Women in Canada: Prenatal, Intrapartum, and Postnatal Care”. Journal of Pregnancy. 2017: 1—14. PMC 5292182  . PMID 28210508. doi:10.1155/2017/8783294  . .
  33. ^ Newbold, K. Bruce; Cho, Jenny; McKeary, Marie (October 2013). "Access to Health Care: The Experiences of Refugee and Refugee Claimant Women in Hamilton, Ontario". Journal of Immigrant & Refugee Studies. 11 (4): 431–449.
  34. ^ Wilson-Mitchell, Karline; Rummens, Joanna (2013). „Perinatal Outcomes of Uninsured Immigrant, Refugee and Migrant Mothers and Newborns Living in Toronto, Canada”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 10 (6): 2198—2213. PMC 3717732  . PMID 23727901. doi:10.3390/ijerph10062198  . .
  35. ^ a b v Ahmed, Asma; Bowen, Angela; Feng, Cindy Xin (2017). „Maternal depression in Syrian refugee women recently moved to Canada: A preliminary study”. BMC Pregnancy and Childbirth. 17 (1): 240. PMC 5525250  . PMID 28738869. doi:10.1186/s12884-017-1433-2  . .
  36. ^ o'Mahony, Joyce Maureen; Donnelly, Tam Truong; Raffin Bouchal, Shelley; Este, David (2013). „Cultural Background and Socioeconomic Influence of Immigrant and Refugee Women Coping with Postpartum Depression”. Journal of Immigrant and Minority Health. 15 (2): 300—314. PMID 22711219. S2CID 27132727. doi:10.1007/s10903-012-9663-x. 
  37. ^ Arya, Neil; McMurray, Josephine; Rashid, Meb (2012). „Enter at your own risk: Government changes to comprehensive care for newly arrived Canadian refugees”. Canadian Medical Association Journal. 184 (17): 1875—1876. PMC 3503898  . PMID 22927516. doi:10.1503/cmaj.120938. .
  38. ^ Lake, Stephanie (Spring 2016). "Not so Universal Health Care: The Neglect of Immigrant and Refugee Health in Canada". UBC Medical Journal. 7 (2): 38–39.
  39. ^ Kirkbride, James B.; Hollander, Anna-Clara (2015). „Migration and risk of psychosis in the Canadian context”. Canadian Medical Association Journal. 187 (9): 637—638. PMC 4467922  . PMID 25964389. doi:10.1503/cmaj.150494. .
  40. ^ Guruge, Sepali; Roche, Brenda; Catallo, Cristina (2012). "Violence against Women: An Exploration of the Physical and Mental Health Trends among Immigrant and Refugee Women in Canada". Nursing Research and Practice. 2012: 43459
  41. ^ a b Beiser, Morton; Hou, Feng (2016). „Mental Health Effects of Premigration Trauma and Postmigration Discrimination on Refugee Youth in Canada”. Journal of Nervous & Mental Disease. 204 (6): 464—470. PMID 27101023. S2CID 37354274. doi:10.1097/NMD.0000000000000516. 
  42. ^ Chu, Tracy; Keller, Allen S.; Rasmussen, Andrew (2013). „Effects of Post-migration Factors on PTSD Outcomes Among Immigrant Survivors of Political Violence”. Journal of Immigrant and Minority Health. 15 (5): 890—897. PMID 22976794. S2CID 7457672. doi:10.1007/s10903-012-9696-1. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравствена_заштита_избеглица_у_Канади&oldid=27442381”