Zdravstveno vaspitanje
Zdravstveno vaspitanje je interdisiplinarna (multidisciplinarna) nauka koja se bavi izučavanjem zdrastvenih potreba, zdravstvene kulture i ponašanje pojedinca u cilju sveukupnog unapreljenja zdravlja čitave populacije.
Istorijski razvoj zdravstvenog vaspitanja uredi
Korene zdravstvenog vaspitanja možemo naći tamo gde su koreni medicine. Zato se i kaže da je zdravstveno vaspitanje pretežno medicinski pojam. Zdravstveno vaspitanje ima dugu istoriju, ali ga svako vreme inovira pod uticajem mnogih faktora koji pozitivno ili negativno utiču na zdravlje. Ova nauka ima uporište u higijeni, pa time zauzima značajno mesto u javnom zdravstvu. Zato se slobodno može reći da zdravstveno vaspitanje počinje sa samim počecima ljudskog roda, kao što su govorili Platon i Aristotel. Oni su i promovisali potrebu za zdravstvenim radnicima u gradovima.[1]
Činjenica je da je zdravstveno vaspitanje pratilo razvoj svakog društva, pa tako razvijeno društvo zdravstveno vaspitni rad koristi u sprečavanju bolesti, a manje razvijeno društvo u načinu lečenja zdrastvenih problema i sprečavanju komplikacija.
Začetak pojedinih mera zdravstvenog vaspitanja javlja se još u prvobitnim zajednicama. U to vreme, shodno tadašnjim znanjima, cilj vaspitanja se odnosio na očuvanje sposobnosti ljudi za lov, obradu zemlje i borbu sa neprijateljima. Znači, u prvom planu je bila borba za opstanak zajednice u najširem smislu reči. Suštinski, zaštita se u tom periodu svodila na staranje osnovnih uslova za održanje života.
Istorija beleži brojne primere čovekovog svesnog ili instiktivnog preventivnog delovanja u cilju zaštite zdravlja i poboljšanja kvaliteta života. Preventiva se ogleda u individualnom radu na očuvanju sopstvenog zdravlja, ali istovremeno i u aktivnostima zajednice koja brine o svojim članovima.[2]