Zeolit (poljoprivreda)
Zeolit je prirodni mineral koji se koristi u poljoprivredi kako za obogaćivanje zemljišta , tako i u stočarstvu kao dodatak hrani ili kao posip u stajama(za neutralisanje neprijatnih mirisa).
Opšti deo uredi
Zeolit spada u prirodne minerale, a nastao je mešanjem vulkanske lave podzemnim vodama alkalnog porekla. Njegova struktura je rešetkasta, a kristali zeolita sadrže mikroelemente poput natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i kalijuma koji su veoma dobri za zdravlje.
Do sada su poznate 194 vrste prirodnih zeolita i svi oni imaju rešetkastu kristalnu strukturu koja zapravo podseća na pčelinje saće, koji predstavljaju molekularno sito. Ovi kristali zeolita prave lavirint kanala i pora različitog profila od čega zapravo i zavisi koje je vrste zeolit. Njegova sposobnost je ta da u svoju nano (milionski deo milimetra) poroznu molekularnu strukturu privlači kao magnet i upija (odnosno razmenjuje) pozitivno naelektrisane katjone i negativne anjone. Na taj način zeolit zapravo apsorbuje specifične molekule vode i gasa, razmenjuje sopstvene katjone na bazi jonske selektivnosti. Ovim se uspostavlja osnovni proces aktiviranja sposobnosti zeolita. Zato ne treba da čudi što zeolit zapravno predstavlja prirodan ekološki lek protiv svih zagađivača na planeti.[1]
Rasprostranjenost uredi
Najveća nalazišta zeolita nalaze se u Kini, Južnoj Koreji, Japanu, Jordanu, Turskoj i Slovačkoj, ali je važno reći da se značajna nalazišta zeolita nalaze i u našoj zemlji. U Srbiji je zastupljen zeolit tipa klinoptilolit koji svoju osnovnu primenu pronalazi u poljoprivredi, stočarstvu, ribarstvu itd. Međutim, i pored značajnih nalazišta kvalitetnih zeolita u Srbiji, on se veoma malo eksploatiše, a još manje koristi. Poslednjih nekoliko godina se o zeolitu intenzivnije govori, a intezivira se i njegova primena u poljoprivredi, stočarstvu, ribarstvu, industriji, tretmanu otpadnih voda itd.
Uticaj na zemljište uredi
Koliko je zeolit dobar za ljudski organizam, isto tako je moćan kada je reč o bogaćenju zemljišta u poljoprivredne svrhe. Zeolit na zemljište utiče kao meliorant, odličan je kada se koristi za popravak strukture zemljišta, kod povećanja prinosa i kvaliteta gajenih poljoprivrednih useva. Zeolit u zemljištu zapravo predstavlja rezervoar vode i hranljivih materija osnosno sprečava ispiranje hranljivih materija u dublje slojeve zemljišta, reguliše kiselost zemljišta i poboljšava ph vrednost. Takođe poboljšava ishranu biljaka, razvija korenov sistem, upotrebom zeolita intenzivira se rast i plodnost, a smanjuju se bolesti biljaka. Ukoliko obogatite zemljište zeolitom, na taj način jača se i imunitet biljaka. Zeolit sadrži neophodne elemente za razvoj: magnezijum, kalijum i kalcijum.[2]
Upotreba u stočarstvu uredi
Pored navedenih pozitivnih efekata zeolita na zemljište i useve, on se takođe koristi i u stočarstvu kao dodatak hrani ili kao posip u stajama (za neutralisanje neprijatnih mirisa). Stočnoj hrani se može dodavati preventivno, u manjim dozama, a u zavisnosti od stepena plesnivosti krmnog bilja doza se u izvesnoj meri može povećati. Pozitivni efekti zeolita u stočarstvu ogledaju se pre svega u povećanju prirasta, smanjenju mogućnosti pojavljivanja kontaminiranih stočnih proizvoda, smanjenju mortaliteta stoke itd.[3]
Reference uredi
- ^ „Evo zašto bi trebalo da koristite zeolit u poljoprivredi”. Agroklub. Pristupljeno 15. 11. 2019.
- ^ „Zeolit u poljoprivredi”. Bolja zemlja. Pristupljeno 15. 11. 2019.
- ^ „Primena zeolita u voćarstvu”. Poljoprivredne i savetodavne i stručne službe Srbije. Pristupljeno 15. 11. 2019.[mrtva veza]