Zilt (ostrvo)
Zilt je najveće Severno-Frizijsko ostrvo. Proteže se u pravcu sever-jug od šlezvig-holštajnske i danske obale Severnog mora. Najsevernije nemačko ostrvo poznato je pre svega po svojim lečilištima Vesterland, Kampen i Veningštet, po rasprostranjenom nudističkom kupanju i po otprilike 40 kilometara dugačkoj zapadnoj plaži.
 | |
| Geografija | |
|---|---|
| Arhipelag | Frizijska ostrva |
| Administracija | |
Nemačka | |
| Glavni grad | Vesterland |
| Demografija | |
| Stanovništvo | 18.118 (2019) |
| Gustina st. | 183 stanovnika/km² stan./km2 |
Geografija
urediGeografski položaj
urediSa 99,14 kvadratnih kilometara, Zilt je četvrto po veličini ostrvo u Nemačkoj posle Rigena, Uzedoma i Femarna i najveće nemačko ostrvo u Severnom moru. Zilt se nalazi između 9 i 16 kilometara od kopna, sa kojim je od 1927. godine povezano preko 11 kilometara dugačkom branom Hindenburg. Jugoistočno od Zilta su ostrva Amrum i Fohr, a na severu je dansko ostrvo Rømø. Ostrvo Utorn se nalazi blizu severnog vrha Zilta.
Klimatski uslovi
urediZilt ima pomorsku klimu na koju utiče Golfska struja. Zimski meseci su obično nešto blaži nego na susednom kopnu, sa prosečnom temperaturom od oko 2°C, dok su letnji meseci nešto svežiji sa prosečno 17°C, uprkos dužim sunčanim periodima. U proseku, Zilt ima 4,6 sunčanih sati svakog dana. [1]
Srednja godišnja temperatura iznosi 8,7°C. Prosečan godišnji vetar duva brzinom od 6,7 m/s pretežno zapadnih pravaca. Godišnja količina padavina je oko 7,34 mm[2] i 747 mm.[3]
Privreda
urediDanas Zilt ima preko 60 000 kreveta za goste i 870 000 gostiju godišnje sa 6,51 miliona noćenja, donosno prosečno 7,50 noćenja po gostu (od 2014. godine).[4] Leti je na ostrvu svakog dana oko 150 000 ljudi.[5] U periodu između januara i marta i između oktobra i decembra registrovano je 29 odsto ukupnih noćenja.
Ono što je značajno na Ziltu je velika gustina restorana sa vrhunskom gastronomskom ponudom. Tri restorana imaju Mišelin zvezdice.
Nedostaci turizma na Ziltu su sve veće zatvaranje područja zbog novih zgrada, veliki obim saobraćaja zbog velikom broja automobila dovezenih na ostrvo i poremećaji u prirodi i utočištima za ptice. Istovremeno, prihodi od turizma pomažu u finansiranju mera zaštite prirode.
Saobraćaj
urediPutevi za Zilt
uredi
Do ostrva se sa nemačkog kopna može doći samo vozom. Železničke stanice ostrva (od istoka ka zapadu): Morzum, Kejtum i Vesterland.
Postoji veza između susednog danskog ostrva Rømø i luke u Listu, koja se uspostavlja trajektima. Oni voze do šesnaest puta dnevno.
Do Zilta se može doći preko aerodroma Zilt putem redovnih i čarter veza, koje su postale značajno važnije od kasnih devedesetih godina dvadesetog veka. Tokom letnje sezone postoje direktni letovi za i iz većih nemačkih gradova i metropolitanskih područja nekoliko puta dnevno.
Saobraćaj na Ziltu
urediNa Ziltu, kao i na susednim severnofrizijskim ostrvima, dozvoljen je privatni motorizovani prevoz. Ostrvo ima dobro razvijenu putnu mrežu i velika parking mesta u blizini plaže, od kojih se neka plaćaju.
Lokalni javni prevoz na ostrvu obavljaju redovni i čarter autobusi. Oko 30 autobusa putuje do svih ostrvskih gradova na pet ruta sa relativno kratkim ciklusom.
Biciklisti se mogu osloniti na živopisnu i dobro razvijenu mrežu biciklističkih staza ukupne dužine od oko 200 kilometara[6], koja opslužuje sve ostrvske zajednice. Teško da postoji mesto do kojeg se ne može doći biciklom.
Zilt ima ukupno četiri luke, od kojih su najsevernija u Listu i najjužnija u Hernumu javne.
Reference
uredi- ^ „Klima List / Sylt, Deutschland - Klimadiagramm, Klimatabelle - WetterKontor”. www.wetterkontor.de. Pristupljeno 2023-12-06.
- ^ „Das Klima in List auf Sylt”. www.klimadiagramme.de. Pristupljeno 2023-12-06.
- ^ „Klima List / Sylt, Deutschland - Klimadiagramm, Klimatabelle - WetterKontor”. www.wetterkontor.de. Pristupljeno 2023-12-06.
- ^ Lund, Julia (2015-03-24). „Gästestatistik 2014: Es geht aufwärts | SHZ”. shz.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2023-12-08.
- ^ „Teuer und tot”. www.fr.de (na jeziku: nemački). 2019-01-20. Pristupljeno 2023-12-06.
- ^ „Radfahren auf Sylt I Die schönsten Fahrradtouren an der Nordsee”. web.archive.org. 2019-05-12. Arhivirano iz originala 12. 05. 2019. g. Pristupljeno 2023-12-08.