Википедија

Зов дивљине

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Zov divljine (film).

Zov divljine (engl. The Call of the Wild) poznat i pod prevodom Glas divljine, avanturistički je kratki roman američkog književnika Džeka Londona. Glavni protagonist je pas Bak, koji živi udobnim životom kućnog ljubimca u Kaliforniji, sve dok ga ne ukradu krijumčari i odvedu u Jukon, na krajnji sever Kanade, gde služi kao pas tegljač za vreme Klondajške zlatne groznice. Služeći nekoliko gospodara, Bak sagledava surovost prirode i otkriva sopstvene urođene primitivne instikte. Roman je velikim delom nastao na osnovu piščevog iskustva, koje je stekao u Jukonu, gde je otišao da traži zlato 1897. godine. Prvi put je objavljen u vidu četiri nastavka u novinama Saterdej ivning post (The Saturday Evening Post) 1903, a iste godine je objavljen u formi knjige. Prvi tiraž od 10 000 primeraka brzo je raspodat, a roman je vremenom postao klasik američke književnosti. Zov divljine ne samo da je afirmisala Londona kao književnika, obezbedivši mu široku čitalačku publiku, već je do današnjih dana ostalo njegovo najpoznatije i najcenjenije književno ostvarenje. Deo je lektire u mnogim američkim školama i preveden je na 56 jezika. Knjiga uživa veliku popularnost i kod srpskih čitalaca, o čemu svedoči gotovo 80 različitih izdanja na srpskom jeziku.

Zov divljine
Originalno američko izdanje (1903)
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Call of the Wild
AutorDžek London
Zemlja SAD
Jezikenleski
Izdavanje
Datum1903.

Zov divljine se izdvojio, od drugih avanturističkih romana o Zlatnoj groznici tog vremena, svojim izbrušenim stilom, ubedljivim opisima surove prirode i filozofskim idejama, koje su romanu podarile dubinu, netipičnu za ovaj žanr. Između ostalih, knjiga je inspirisana idejama Fridriha Ničea, Karla Marksa, Čarlsa Darvina, Ipolita Tena, Emila Zole i drugih. London je ponesen uspehom 1906. objavio roman Beli očnjak, u kojem je ispripovedao sudbinu suprotnu Bakovoj, to jest, sudbinu divljeg psa koji vremenom postaje pitoma životinja. Na osnovu Zova divljine snimljeno je nekoliko, mahom neuspešnih, filmova.

Zaplet romana uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Glavni junak romana je Bak, veliki i moćni pas mešanac škotskog ovčara i bernardinca, koji živi srećno u toploj Kaliforniji kao kućni ljubimac sudije Milera. Pomoćnik vrtlara ga krade i prodaje krijumčarima pasa, ne bi li pokrio kockarske dugove. Zatvoren, izgladnjivan i tučen, Bak uči da se povinuje novim okolnostima. Uskoro je prodat francusko-kanadskim dispečerima, Fransoi i Perou, koji ga odvode u Jukon, najseverniju oblast Kanade, gde se prvi put susreće sa snegom i smrtonosnom hladnoćom. Tamo ga obučavaju za tovarnog psa za vuču sanki. Iako je odrastao u domaćinskim uslovima, Bak brzo uči strategije preživljavanja u negostoljubivoj prirodi sa surovim ljudima i krvoločnim psima. Ubrzo se razvija rivalitet između Baka i vođe čopora Špica. Bak pobeđuje Špica u borbi na smrt, i time postaje vođa.

Nakon uspešnog putovanja, Bak postaje pas poštanskih kola škotskog meleza. Naporno prelaženje kilometara puta bez odmora iscrpljuje pse, te pas Dev, koji je vukao kola sa Bakom, umire od iscrpljenosti. Bakovi sledeći vlasnici su Hal, Čarls i Mercedes (Čarsova žena, a Halova sestra), koji nemaju nikakvog iskustva o životu na severu. Oni ignorišu sve dobronamerne savete iskusnijih žitelja. U trenutku kada im ponestane pseće hrane počinju da izgladnjuju pse, te nekoliko pasa tegljača umire. Na putu susreću Džona Torntona, koji ih upozorava da ne prelaze reku, jer je led počeo da se topi. Oni ignorišu i ovaj savet, te Hal naređuje Baku da nastavi da vuče kola. Međutim, pas iscrpljen i gladan odbija da krene, što izaziva bes kod Hala, koji počinje nemilosrdno da ga tuče, sve dok Torton ne stane u njegovu zaštitu. Budalasti trio nastavlja bez Baka, ali ubrzo propadaju pod led reke.

Bak je zavoleo Džona Tortona i postao mu je odan kao nikom do tada. Pas ga jednom prilikom spašava iz reke. a zatim mu omogućava da zaradi 1600 dolara, zahvaljujući opkladi da je Bak u stanju da povuče teret od 1000 funti (450 kilograma). Džon i njegovi prijatelji kupuju tim novcem pribor za kopanje zlata. Kreću u divljinu u potragu za plemenitim metalom. Pronalaze zlato, a za to vreme psi se odmaraju. Bak sve više otkriva sopstvene primitivne instikte, lovi divlje životinje i upoznaje se sa vukom. Jedne noći, kada se vratio iz lova, zatiče mrtve Tortona i njegovo društvo. Njih su ubili Jihati Indijanci. Bak besan ubija poglavicu i shvata da je lako ubiti čoveka i da je ljudska jedinka slabija od njega. On napušta zauvek ljude i pridružuje se vukovima. O njemu počinju da kruže različite legende, koje uteruju strah u kosti ljudima. Takođe, svake godine se vraća na mesto gde je Torton ubijen, gde urlicima oplakuje njegovu smrt.

Okolnosti nastanka i štampanje uredi

Džek London se odselio za Aljasku 1897, prateći talas emigranata povedenih Klondajškom zlatnom groznicom. Kasnije će to iskustvo opisati rečima: U Klondajku sam pronašao sebe.[1] Tokom boravka na severu čitao je knjige Poreklo vrsta Čarlsa Darvina i Izgubljeni raj Džona Miltona.[2] Upravo u ovim surovim predelima London će pronaći inspiraciju za roman Zov divljine.[1] Zbog velikih hladnoća u tim krajevima konji su bili nepraktični za vuču i transport, te su ljudi počeli da koriste krupne pse. Tokom boravaka pisac je susreo mnogo pasa tegljača,[3] ali mu je susret sa jednim bio sudbonosan. Naime, njegovi prijatelji Maršal Letam i Luis Vitford Bond imali su krupnog mešanca škotskog ovčara i bernardinca, koji će poslužiti kao prototip za Baka. London je to u pismu i potvrdio.[4] Na Univerzitetu Jejl danas se čuva fotografija Bondovog psa, načinjena tokom piščevog boravka. Opis ranča, gde je odrastao Bak, na početku knjige zasnovan je na Bondovom porodičnom imanju.[5] Na proleće 1898. London je napustio sever zaradivši skorbut, bolest čestu u tim delovima sveta zbog nedostatka svežeg voća i povrća. Zajedno sa nekoliko drugih putnika spustio se rekom Jukon kroz divlje predele 3200 kilometra do gradića Sent Majkl, odakle se uputio natrag u Kaliforniju.[6]

Nakon što se vratio u Kaliforniju, Džek London nije uspeo da pronađe stalno zaposlenje, te je zavisio od honorarnih poslova poput šišanja travnjaka. U pokušaju da zaradi ponudio je časopisu Bulentajn (Bulletin) iz San Franciska da napiše priču o sopstvenim avanturama na Aljasci, ali je urednik odbio ideju tvrdeći da je među čitaocima opalo interesovanje za ovu hladnu zemlju.[6] Svoja iskustva pretočiće nekoliko godina kasnije kada bude napisao priču o psu tegljaču po imenu Batard, koji na kraju priče ubija svog gospodara. Priču je prodao časopisu Kosmopolitan, u kome je odštampana 1902. pod imenom Đavo pas.[7] Neposredno nakon izlaska London je započeo rad na Zovu divljine, sa namerom da iskupi pseću vrstu i prikaže i plemenitiju stranu kučića tegljača. Iako je London prvobitno planirao da napiše kratku pripovetku, tokom pisanja je promenio odluku: Planirao sam da napišem parnjaka Batardu, mojoj drugoj priči o psu... ali je stvar izmakla kontroli, te se priča, pre nego što sam mogao da je završim, umesto na 4000, rasplinula na 32 000 reči.[8]

Zov divljine je prvi put objavljen u vidu četiri nastavka u novinama Saterdej ivning post (The Saturday Evening Post) 1903. London je za nju dobio 750 dolara.[9][10] Iste godine prodao je autorska prava izdavačkoj kući Makmilan (Macmillan) za 2000 dolara, koja je iste godine štampala Zov Divljine u obliku knjige. Knjiga nije povučena iz štampanja do današnjih dana.[10]

Teme uredi

E. L. Doktorov ističe da je tema romana zasnovana na darvinističkom konceptu prirodne selekcije, to jest, na isticanju ideje da u prirodi preživljavaju samo najsposobniji. Bak je u sukobu sa ljudima, drugim psima i ledenim okruženjem, tako da mora da pronađe način da sve savlada i preživi. On mora da se osloni na sopstveno atavističko nasleđe i da od pitome postane divlja životinja, ne bi li preživeo svet u kome vlada zakon toljage i pesnice.[11]

U romanu su podvučene ideje da je fasada civilizacije i kulture tanka, da je u suštini čovečanstva brutalnost, i da se u određenim uslovima čovek može vratititi u primitivno stanje. Londonovo interesovanje za marksizam se ogleda u ideji da je razvoj čovečanstva uvek motivisano materijalizmom. Takođe, oseća se uticaj Ničeanskih ideja, te je istoričarka književnosti Đankito, istakla da je Bak oblikovan po ugledu na koncept natčoveka (Übermensch).

Reference uredi

  1. ^ a b "Jack London" 1998, str. vi.
  2. ^ Courbier-Tavenier, str. 240–241.
  3. ^ "Comments and Questions", str. 301.
  4. ^ Courbier-Tavenier, str. 242.
  5. ^ Doon.
  6. ^ a b Labor & Reesman, str. 16–17.
  7. ^ Labor & Reesman, str. 39–40.
  8. ^ Labor & Reesman, str. 40.
  9. ^ Doctorow, str. xi.
  10. ^ a b Dyer, str. 61.
  11. ^ Doctorow, str. xv.

Literatura uredi

  • Benoit, Raymond (leto 1968). „Jack London's 'The Call of the Wild'”. American Quarterly. The Johns Hopkins University Press. 20 (2): 246—248. JSTOR 2711035. doi:10.2307/2711035. 
  • Courbier-Tavenier, Jacqueline (1999). „The Call of the Wild and The Jungle: Jack London and Upton Sinclair's Animal and Human Jungles”. Ur.: Pizer, Donald. Cambridge Companion to American Realism and Naturalism: Howells to London. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43876-6. 
  • Doctorow, E. L.; London, Jack (1998). „Introduction”. The Call of the Wild, White Fang & To Build a Fire. The Modern Library hundred best novels of the twentieth century. 88 (reprint izd.). Modern Library. ISBN 978-0-375-75251-3. OCLC 38884558. 
  • Doon, Ellen. „Marshall Bond Papers”. New Haven, Conn, USA: Yale University. Pristupljeno 19. 3. 2012. 
  • Dyer, Daniel (april 1988). „Answering the Call of the Wild”. The English Journal. National Council of Teachers of English. 77 (4): 57—62. JSTOR 819308. doi:10.2307/819308. 
  • Barnes & Noble (2003). „ 'Jack London' — Biographical Note”. The Call of the Wild and White Fang. Barnes and Noble Classics. Introduction by Tina Giantquitto (reprint izd.). Barnes & Noble. ISBN 978-1-59308-002-0. 
  • Barnes & Noble (2003). „ 'The World of Jack London'”. The Call of the Wild and White Fang. Barnes and Noble Classics. Introduction by Tina Giantquitto (reprint izd.). Barnes & Noble. ISBN 978-1-59308-002-0. 
  • Giantquitto, Tina (2003). „ 'Introduction'”. The Call of the Wild and White Fang. Barnes and Noble Classics. Introduction by Tina Giantquitto (reprint izd.). Barnes & Noble. ISBN 978-1-59308-002-0. 
  • Giantquitto, Tina (2003). „ 'Endnotes'”. The Call of the Wild and White Fang. Barnes and Noble Classics. Introduction by Tina Giantquitto (reprint izd.). Barnes & Noble. ISBN 978-1-59308-002-0. 
  • Barnes & Noble (2003). „ Inspired by 'The Call of the Wild' and 'White Fang'”. The Call of the Wild and White Fang. Barnes and Noble Classics. Introduction by Tina Giantquitto (reprint izd.). Barnes & Noble. ISBN 978-1-59308-002-0. 
  • Barnes & Noble (2003). „ 'Comments and Questions'”. The Call of the Wild and White Fang. Barnes and Noble Classics. Introduction by Tina Giantquitto (reprint izd.). Barnes & Noble. ISBN 978-1-59308-002-0. 
  • Lehan, Richard (1999). „The European Background”. Ur.: Pizer, Donald. Cambridge Companion to American Realism and Naturalism: Howells to London. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43876-6. 
  • „Jack London's 'The Call of the Wild' ”. Publishers Weekly. F. Leypoldt. 64 (1). 1. 8. 1903. Pristupljeno 28. 8. 2012. 
  • Labor, Earle; Reesman, Jeanne Campbell (1994). Jack London. Twayne's United States authors series. 230 (revised, illustrated izd.). New York: Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-4033-2. OCLC 485895575. 
  • London, Jack (1903). The Call of the Wild. Wikisource. 
  • London, Jack (1998). The Call of the Wild, White Fang & To Build a Fire. The Modern Library hundred best novels of the twentieth century. 88. Introduction by E. L. Doctorow (reprint izd.). Modern Library. ISBN 978-0-375-75251-3. OCLC 38884558. 
  • Library, Modern (1998). „ 'Jack London' — Biographical Note”. The Call of the Wild, White Fang & To Build a Fire. The Modern Library hundred best novels of the twentieth century. 88. Introduction by E. L. Doctorow (reprint izd.). Modern Library. ISBN 978-0-375-75251-3. OCLC 38884558. 
  • Pizer, Donald (1983). „Jack London: The Problem of Form”. Studies in the Literary Imagination. 16 (2): 107—115. 
  • Smith, Geoffrey D. (13. 8. 1997). American Fiction, 1901–1925: A Bibliography. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43469-0. Pristupljeno 28. 8. 2012. 

Spoljašnje veze uredi

 
Zov divljine na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зов_дивљине&oldid=27533770”