Википедија

Zoran Janjetović

српски историчар

Zoran Janjetović (Zagreb, 7. oktobar 1967) srpski je istoričar, doktor istorijskih nauka i predsednik Naučnog veća Instituta za noviju istoriju Srbije.[1]

dr Zoran Janjetović
Lični podaci
Datum rođenja(1967-10-07)7. oktobar 1967. (56 god.)
Mesto rođenjaZagreb, Socijalistička Republika Hrvatska SR Hrvatska,
 SFR Jugoslavija
ObrazovanjeFilozofski fakultet
Naučni rad
PoljeIstorija
InstitucijaUniverzitet u Beogradu

Biografija

uredi

Zoran Janjetović rođen je 7. oktobra 1967. godine u Zagrebu. Srednju školu, VI beogradsku gimnaziju, završio je 1986. godine. Studirao je istoriju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1987-1993). Pohađao je postdiplomske studije na istom fakultetu na grupi za opštu savremenu istoriju (1993-1997) i na Srednjeevropskom univerzitetu u Budimpešti (1994-1995). Magistarski rad na temu "Iseljavanje nemačke manjine iz Vojvodine 1944-1948" odbranio je na oba univerziteta. Doktorsku disertaciju "Nacionalne manjine u Kraljevini SHS/Jugoslaviji 1918-1941." odbranio je krajem 2004. godine na grupi za opštu savremenu istoriju kod profesora Andreja Mitrovića i Milana Ristovića. Od 1994. godine je zaposlen kao istraživač na Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu.

Do sada je objavio osam knjiga i preko 130 članaka na srpskom, engleskom, nemačkom, mađarskom, češkom, makedonskom, turskom i japanskom jeziku, u domaćim i stranim naučnim časopisima i zbornicima sa tematikom nacionalnih manjina u Jugoslaviji, jugoslovensko-nemačkih diplomatskih odnosa, popularne kulture u socijalističkoj Jugoslaviji i Drugog svetskog rata. Pored toga, uredio je četiri zbornika radova i priredio za štampu dnevničke zabeleške Koste Sofronijevića i preveo biografiju Johana Albrehta fon Rajsvica od Andreasa Rota. Učestvovao je na velikom broju međunarodnih naučnih skupova u Srbiji i inostranstvu, kao i na nekoliko međunarodnih projekata (Grenzen der Wiedergutmachtung. Die Entschädigung für die NS/Verfolgte in West/ und Osteuropa 2005/2006: Arbeitsverwaltungen und Artbeitskräftepolitik in deutschbesetzten Polen und Serbien 1939-1944, 2010-2011.) Krajem 20. i početkom 21. veka bio je redovan učesnik naučnih skupova sa hrvatskim istoričarima, koje je organizovala Fondacija Fridrih Nauman. Bio je jedan od organizatora međunarodnih naučnih skupova Vom „Verschwinden“ der deutschprachigen Minderheiten. Ein schwieriges Kapitel in der Geschichte Jugoslawiens 1941-1955 u Gornjoj Radgoni/Bad Radkersburgu, Austrija (2015) i Na rubu hrišćanske Evrope, Beograd (2019).[2][3]

Tokom studija boravio je u Nemačkoj tri puta (1997, 2000. i 2007) u značajnim ustanovama u Majncu (Leibniz-Institut für europäische Geschichte), Tibingenu (Institut für donauschwäbische Geschichte und Landeskunde) i Minhenu (Institut für Kultur und Geschichte der Deutschen Südosteuropas).

Trenutno ima zvanje naučnog savetnika i predsednik je Naučnog veća Instituta za noviju istoriju Srbije, član Naučnog saveta Centralnog podunavskošvapskog muzeja u Ulmu, član Istorijske komisije za Jugoistočnu Evropu fondacije Pro Oriente, član Komisije za istoriju i kulturu Nemaca Jugoistočne Evrope i član redakcije Godišnjaka za istraživanje genocida iz Beograda. Govori nemački i engleski, a služi se francuskim, italijanskim, makedonskim i slovenačkim jezikom.[4]

Reference

uredi
  1. ^ „Dr Zoran Janjetović - naučni savetnik”. Institut za noviju istoriju Srbije - inisbgd.co.rs. Pristupljeno 16. 4. 2023. 
  2. ^ „Dr Zoran Janjetović govorio o popularnoj kulturi u Jugoslaviji 1945-1991”. Vojvodina uživo. 15. 4. 2023. Pristupljeno 16. 4. 2023. 
  3. ^ „Zoran Janjetović biblography” (PDF). Pristupljeno 16. 4. 2023. 
  4. ^ „Zoran Janjetović entity”. Pristupljeno 16. 4. 2023. 

Bibliografija

uredi
  • Between Hitler and Tito: The Disappearance of the Vojvodina Germans, Beograd 2000 (2. izdanje 2005). (ISBN 86-906811-08)
  • Deca careva, pastorčar kraljeva. Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918-1941, Beograd (INIS) 2005. (ISBN 86-7005-043-9)
  • Od Aušvica do Brijuna. Pitanje odštete žrtvama nacizma u jugoslavensko-zapadnonjemačkim odnosima, Zagreb (Srednja Evropa) 2007. (ISBN 978-953-6979-41-7)
  • Nemci u Vojvodini, Beograd (INIS) 2009. (ISBN 978-86-7005-073-0)
  • Od »Internacionale« do komercijale. Popularna kultura u Jugoslaviji 1945-1991, Beograd (INIS) 2011. (ISBN 978-86-7005-094-5)
  • »U skladu sa nastalom potrebom...« Prinudni rad u okupiranoj Srbiji 1941-1944, Beograd (INIS) 2012. (ISBN 978-86-7005-105-8)
  • Florian Dierl, Zoran Janjetović, Karsten Linne, Pflicht, Zwang und Gewalt. Arbeitsverwaltungen und Arbeitskräftepolitik im deutschbesetzten Polen und Serbien 1939-1944, Esen (Klartext Verlag) 2013. (ISBN 978-3-8375-0808-6)
  • Zoran Janjetović (ur.), Istorijska tribina. Istraživanje mladih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd (INIS) 2013. (ISBN 978-86-7005-118-8) UDK 316.42(497.1)“19“(082)
  • Zoran Janjetović (ur.), Istorijska tribina. Istraživanje mladih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije, II, Beograd (INIS) 2016. (ISBN 978-86-7005-132-4)
  • Zoran Janjetović (ur.), 1945. Kraj ili novi početak? Tematski zbornik radova, Beograd (INIS) 2016. (ISBN 978-86-7005-133-1)
  • Arpad Hornjak, Zoran Janjetović, Laslo Biro (ur.), Mađari i Srbi sa dve strane promenljive granice 1941-1948. Tematski zbornik radova, Budimpešta (Mađarska akademija nauka, Filozofski istraživački centar, Istorijski institut) 2016. (ISBN 978-963-416-044-1)
  • Collaboration and Fascism under the Nedić Regime, Beograd (INIS) 2018. (ISBN 978-86-7007-150-8)
  • Zoran Janjetović (prir.), Kosta Sofronijević, Berlinski zapisi iz dva svetska rata, Beograd (INIS) 2020. (ISBN 978-86-7005-168-3)


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Јањетовић&oldid=26887020”