Ivan Gržetić
Ivan Gržetić – Flajšer (Karlovac, 1896 – Moskva, 3. oktobar 1937) je bio jugoslovenski komunista i predstavnik KPJ u Kominterni.
| ivan gržetić | |
|---|---|
 Ivan Gržetić | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1896. |
| Mesto rođenja | Karlovac, Austrougarska |
| Datum smrti | 3. oktobar 1937. (40/41 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Sovjetski Savez |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1920. |
Biografija
urediRođen je 1896. godine u Karlovcu. Radio je kao drvoseča. Tokom rada u Zagrebu pridružio se sindikalnom pokretu i Komunističkoj partiji Jugoslavije.[1]
Član KP Jugoslavije postao je 1920. godine.[2] Radio je u rukovodstvu jugoslovenskih sindikata.[3] Organizovao je prvu partijsku organizaciju u Gospiću oko 1922. godine.[4] Na izborima 1927. godine izabran je za člana gradskog veća u Zagrebu.[1]
Nakon zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. godine, Gržetić je napustio Jugoslaviju i otišao u emigraciju u SSSR. Kada je 1930. završio Moskovsku lenjinsku školu, bio je imenovan za instruktora zemaljskog komiteta KPJ za Dalmaciju u Splitu. Koristio je pseudonim Flajšer. Godine 1932. je ušao u partijsko vođstvo KPJ, kao član Centralnog komiteta.[1]
Godine 1935. bio je imenovan za predstavnika KPJ u štabu Kominterne u Moskvi. Radio je kao predstavnik KPJ u Kominterni kada je već bila u jeku Staljinova čistka u SSSR. On je prisustvovao svim isključenjima partijskih drugova i osuđivao ih.[5]
Dana 14. avgusta 1937, Ivan Gržetić Flajšer je uhapšen u Moskvi. Na montiranom sudskom procesu, organizovanom 3. oktobra iste godine, osuđen je na smrt i istog dana streljan.
Dana 19. marta 1939. godine na prvom sastanku privremenog rukovodstva KPJ, održanom u Bohinjskoj Bistrici, Josip Broz Tito je Gržetića posmrtno isključio iz partije.
Petnaestak godina kasnije, 1957. godine u Sovjetskom Savezu posle Staljinove smrti Gržetić je proglašen nevinom žrtvom i rehabilitovan, zajedno sa još nekima od streljanih Jugoslovena.[1] U Jugoslaviji, Izvršni komitet Centralnog komiteta SKJ je 20. septembra 1968. zaključio da „ne treba ići na rehabilitaciju ovih ličnosti, jer ih naša Partija nije ni osuđivala, ni kažnjavala“.
Reference
uredi- ^ a b v g Drachkovitch 1986, str. 157
- ^ Gregorić, Pavle; Zdunić, Dragutin (1979). Tito--partija. Spektar.
- ^ Mišljenje kao - presuda! | Ostali članci | Novosti.rs[mrtva veza]
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 28. 07. 2014. g. Pristupljeno 07. 10. 2014.
- ^ Staljinski obračun s jugoslavenskim partijskim vodstvom u SSSR-u
Literatura
uredi- Gregorić, Pavle; Zdunić, Dragutin (1979). Tito--partija. Spektar.
- Drachkovitch, Milorad M. (1986). Biographical Dictionary of the Comintern. Hoover Press. str. 157—. ISBN 978-0-8179-8401-4.