Ivan Srdanović

Ivan Srdanović (Beograd, 19. novembar 1959) srpski je pisac i fotograf. Sin je Vladislave Nanović Srdanović i Teodora Savova Srdanovića.

Ivan Srdanović
Ivan Srdanović
Lični podaci
Datum rođenja	(1959-11-19)19. novembar 1959.
Mesto rođenja	Beograd, FNRJ

Biografija

Posle osnovne i srednje škole studirao je na grupi za kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je član raznih, uglavnom marginalnih, političkih i subpolitičkih grupa koje su tokom devedesetih godina tražile načine da se suprotstave ratnoj stihiji nenasilnim putem.

Povremeno je objavljivao kratke priče u različitim novinama i nedeljnicima, a jedno vreme u fanzinu "Otvoreno" pisao "Neproverene vesti nepouzdanih izveštača" što je bio način da se naruga ratnom novinarstvu i podsmehom suprotstavi kreatorima društva straha i mržnje. Svoje mesto nalazi u neformalnim grupama poput Agencije za ideje i Fantoma slobode. Živi u Beogradu i Žabljaku.

Pored pisanja bavi se i fotografijom. Snima uglavnom crnogorske pejzaže, cveće i insekte. Priredio je dve samostalne izložbe fotografija sa motivima durmitorskih vrhova, reka i jezera u gradu Žabljaku. Objavio interaktivni DVD Krš i pijesak sa fotografijama Crne Gore.

Na osnovu rukopisa i feljtona koji je Teodor Savov Srdanović objavljivao u listu Pobjeda priredio je Legende i predanja Durmitoraca. Očev originalni dnevnik iz Drugog svetskog rata objavio je u knjizi Partizanski dnevnik Teja Kosorića. Zajedno sa Bratislavom Spasićem priredio je Izveštaje o doživljajima Simeona Stepanova Piščevića, po istoimenom delu Simeona Piščevića (1731- 1797).

Dela

U koautorstvu sa Dejanom Ajdačićem napisao je zbirku pripovedaka pod naslovom Izabrana dela. Oba autora nastoje da neuhvatljivu granicu između realizma i fantastike, figuracije i apstrakcije, malog i velikog, crnih rupa i velikog praska, boga i đavola prevaziđu humorom. U zbirci priča pod nazivom Čitanka za drugi razred brzog voza čudnovati ljudi na neobične i, ponekad, smešne načine pokušavaju da odgonetnu tajne vremena, smrti, svemira sve to u siromašnoj zemlji obuzetoj ratnom histerijom.

Zaplet romana sa naslovom Oko vrha nastaje baš kada se čini da je mukama čovečanstva došao kraj i da će dinamizatron biti pouzdan lek protiv starenja i smrti. Kratkotrajnu sreću i veselje pokvari vest da će, zbog novonastale situacije, Predsednik biti prinuđen da u pogon stavi mašinu koja će izazvati smak sveta. Mediji kritikuju inovatora zbog nepromišljenosti, a uspaničena javnost traži hitno uništenje leka protiv smrti. Kompromisno rešenje znači da sve ostaje po starom: inovator ostaje gladan i jadan, Predsednik mu velikodušno oprašta što je napravio izum, a narod je srećan što će i dalje umirati kad kome kucne sudnji čas i što vladar neće aktivirati aparat zvani smakosvet.

Roman Zumuru pripoveda o meteorološkoj apokalipsi. Za samo nekoliko sati severnu hemisferu zahvatilo je ledeno doba. Posle par nedelja tokom kojih se njegov stan preobražava u pećinu praljudi, junak romana rešava da napusti dom i pođe na jug. Automobili su smrznuti, vozova nema, te on kreće pešice put Afrike. Iz slučajnog susreta u planinama Crne Gore sa ženom koja je krenula sa Durmitora put mora rađa se ljubav a iz nje Zumuru.

Zbog nepravde koja ih tišti zapostavljeni demoni, koji u snovima vedre i oblače, pristaju uz silnog Boreja i čine strašni vetar. Roman Vetrogonci počinje tako što se glavni junak, i sam godinama ponižavan zbog svoje pospanosti, i sam uključuje u stihiju, a onda, videći kakvo ona zlo ljudima nanosi, iskače iz vrtloga koji ga je odneo čak do Kavkaza i vraća se kući mukotrpno noćima i danima sanjajući da je vetrić. Zaplet romana nastaje kada Prohor Piriverić, zajedno sa sinom Vihorom, odluči da u dubokim kanjonima područja Drobnjaka napravi zasedu silnim vetrovima. Koliko god bitka bila neravnopravna, pokazuje se da ima mnogo neodlučnih vetrova, da nisu svi uz Boreja, da je opijenost razaranjem kratkog daha, te se čini kao da su svi samo čekali pravu priliku da se razbeže.

Roman Vesele avanture kritičara izmišljenih knjiga se sastoji iz nekoliko pripovedaka ispisanih u formi prikaza većih dela. Zaplet nastaje kada službenik tajne policije loše obavi zadatak i junaku romana, kritičaru koji izmišlja knjige i piše njihove prikaze, uspeva da preživi pokušaj samoubistva. Kako je društvena zavera kompletna kritičar dospeva na odeljenje za beznadežne slučajeve na kome se zahvaljujući ljubavi događa čudo.

Roman Poljubac Sunca obrađuje katastrofičnu situaciju u kojoj oblak plazme sa Sunca dodirne više slojeve atmosfere. Nastaju oluje, a Zemljom počinju da besne veoma snažni vetrovi koji razaraju sve što je na njoj ljudska ruka podigla. Roman se bavi sudbinama ljudi koji su se u oluji zatekli na najrazličitijim mestima, od vidikovca na Kalemegdanu, pa do zgrade aerodroma na Kritu, kao i preživelima čiji se životi menjaju. Pokazuje se da je ono što je nalikovalo apokalipsi samo preobražaj civilizacije.

Roman Zar je to ljubav? (Beograd 2022) je sa humorom ispričana priča o potrazi za formulama ljubavi u okvirima izmišljene "kvantne psihofizike". Radnja se dešava u uslovno savremenom dobu i čudesnim onostranim prostorima u kojima prvu naučnu ekspediciju u smrt čeka nikada ranije ispitani veliki ljubavni sudarač.

U romanu Beogradski patrioti zaplet nastaje kada se nekome iz vlasti učini da dva momka i jedna devojka koji žele da ponude svoja rešenja za velegradske probleme mogu da budu jezgro opasne urbane grupe. Služba angažuje svog proverenog saradnika koji prati trojku, čita njihov roman u romanu u kome se duhovi drevnih Makišanaca, Vinčanaca povezuju są savremenim žiteljima prestonice i sam presuđuje članovima grupe.

Galerija

Ciklus Slovenska i srpska fantastika u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu 2019.

• 
  I. Srdanović.
• 
  Ivan Srdanović i Dejan Ajdačić u razgovoru o književnoj fantastici.
• 
  I. Srdanović (sedi, drugi zdesna) nakon razgovora o fantastici.

Spoljašnje veze

• „Izabrana dela“, Beograd, 1988.
• Kulturni krugovi: Ars sonora
• Najava Ciklusa Slovenske i srpske fantastike u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu