Izvanredna skupština u Kragujevcu
Izvanredna skupština 1825. godine
urediBuna Miloja Đaka, o kojoj je bilo govora i na skupštini koja je održana 5. maja 1825, koja je i dala povod za rešenje prethodne skupštine da se, po svim nahijama, održe nahijske skupštine na kojima je narod trebalo da se izjasni šta ga tišti i šta bi trebalo preduzeti da mu se položaj olakša, bila je predmet velike brige Kneza Miloša. Ugušivši bunu na svirep način, Knez Miloš je u isto vreme znao da je iskoristi i kod Rusije i kod Porte, prikazujući bunu kao revolt naroda radi neispunjenja VIII tačke Bukureškog ugovora o miru. To je bilo utoliko lakše što je Porta narodne deputate još uvek držala u zatvoru i nije htela da pristupi ispunjenju odredaba Bukureškog ugovora. Da bi umirilo Srbe, rusko ministarstvo poslalo je u Srbiju u specijalnoj misiji srpskog punomoćnika Mihaila Germana, sa pismima za Kneza Miloša i starešine koja je Knez Miloš hteo da, preko jedne izvanredie skupštine, obnaroduje. Radi toga je, za 27. maj 1825, zakazana „izvanredna" skupština koja je bila u Kragujevcu. Skupštini su, sem knezova i starešina, prisustvovali i pozvani kmetovi, sveštena lica i druge uglednije ličnosti.
Skupštinu je otvorio Knez Miloš, kritikom Đakove bune i iznošenjem svoga staranja da se održi red i mir. Istakao je da je njegova politika u skladu sa težnjama opšte evropske politike koja teži za tim da se održi mir. „Sveti Sojuz, ili društvo najveći hristijanski careva zakonom je sebi postavio, ni u kom carstvu narodnu bunu netrpeti." Ruski car, kad je čuo za zimušnju bunu u Srbiji, mnogo se zabrinuo pa preti opasnost da ne izgubimo milost kod hristijanskih careva. Ali kad je car čuo da je mir i red uspostavljen, mnogo se obradovao i naredio svome poslaniku u Carigradu da kod Porte energičio dejstvuje za brz i srećan ovršetak srpskih poslova.
Pročitaio je, zatim, pismo koje je Knezu Milošu uputio grof Neselrode preko Mihaila Germana, koje je na skupštinu ostavilo vrlo dubok utisak. Skupštinari su se međuoobno grlili kličući caru i gospodaru.
Na ovu besedu, skupština je sutradan, 28. maja, odgovorila adresom, upućenom Knezu Milošu, u kojoj mu toplo blagodari na njegovu radu i preduzimljivosti za minulih deset godina.
„No da bi izrečeniju ovomu našemu", kaže se pri kraju te adrese, — .,veću silu dali, zaklinjemo se pred oltarom Božjim da ćemo svakog onoga, koji se pokaže protivnik i neprijatelj vaš, za sviju nas obšteg i otečestvu neprijatelja smatrati, i da ćemo na svako pozivanije vaše svi gotovi biti i poitati na onog zlotvora, — ako i sijatelstvo vaše obeća se upotrebiti ovo najsposobnije vreme za izbavlenije naše i druge jednoverne i jednoplemeie braće."
Skupština u adresi smatra da se to može postići uz pomoć ruskog cara a u protivnom, ako Porta ne htedne, „neuzdajući se na lepa i prazdna obećanja Portina i lukavu njezinu politiku, da pristupite kao Gospodar i glava Naroda našego i vi s nama zajedio ka sojuzu boreći se za slobodu braće naše da se jedamput ot iga izbavimo nesnosnoga ili na polju časti svi da pomremo..."
Miloševa beseda i skupštinska adresa, sa potpisima svih prisutnih, poslana je grofu Neselrode sa izveštajem Miloševim o toku skupštine i sa zaključcima koji su doneseni.