Википедија

Izmišljena tradicija

Izmišljene tradicije su kulturne prakse koje su predstavljene ili percipirane kao tradicionalne, nastale u dalekoj prošlosti, ali koje su zaprafvo relativno novije i često čak i svesno izmišljene od strane istorijskih ličnosti. Koncept je istaknut u knjizi The Invention of Tradition iz 1983. godine, koju su uredili Erik Hobsbom i Terens Rendžer.[1] Hobsbaumov uvod tvrdi da su mnoge „tradicije“ koje se „izgledaju ili tvrde da su stare često prilično skorašnjeg porekla i ponekad izmišljene“.[2] Ovaj „pronalazak“ se razlikuje od „započinjanja“ ili „pokretanja“ tradicije koja tada ne tvrdi da je stara. Fenomen je posebno jasan u savremenom razvoju nacije i nacionalizma, stvaranju nacionalnog identiteta koji promoviše nacionalno jedinstvo, i legitimizuje određene institucije ili kulturne prakse.[3]

„Drevni“ škotski klanski tartani su primer izmišljene tradicije nastale u 19. veku.

Primena pojma i paradoks uredi

Koncept je primenjen na kulturne fenomene kao što su „ mit o brdima“ (Highland myth) u Škotskoj,[4][5] tradicije velikih religija,[6][7] neke korejske borilačke veštine kao što su tekvondo[8] i neke japanske borilačke veštine, kao što je džudo.[9] Uticao je na srodne koncepte kao što su zamišljene zajednice Benedikta Andersona i efekat pice.[10]

Zaista, oštra razlika između „tradicije“ i „modernosti“ često je sama izmišljena. Koncept je „veoma relevantan za tu relativno skoriju istorijsku inovaciju, 'naciju', sa povezanim fenomenima: nacionalizam, nacionalna država, nacionalni simboli, istorije i ostalo. Hobsbom i Rendžer primećuju „čudan, ali razumljiv paradoks: moderne nacije i sve njihove smetnje generalno tvrde da su suprotne od romana, naime ukorenjene u najdaljoj antici, i suprotno konstruisanim, naime ljudskim zajednicama koje su toliko „prirodne” da ne zahtevaju ništa. definicija osim samopotvrđivanja“.[11] Koncept autentičnosti je takođe često upitan.

Pseudo-folklor uredi

Pseudo-folklor ili fejklor je neautentičan, proizveden folklor predstavljen kao da je istinski tradicionalan. Termin se može odnositi na nove priče ili izmišljene pesme, ili na folklor koji je prerađen i modifikovan za savremeni ukus. Element lažnog predstavljanja je centralni; umetnici koji se oslanjaju na tradicionalne priče u svom radu ne proizvode fakelore osim ako tvrde da su njihove kreacije pravi folklor.[12] Tokom poslednjih nekoliko decenija ovaj termin je generalno pao u nemilost u proučavanju folklora jer stavlja naglasak na poreklo umesto na stalnu praksu utvrđivanja autentičnosti.

Termin fejklor skovao je 1950. američki folklorista Ričard M. Dorson[12] u svom članku „Folklore i lažna znanja“ objavljenom u The American Mercury. Dorsonovi primeri uključuju izmišljenog kauboja Pekosa Bila, koji je predstavljen kao narodni heroj američkog Zapada, ali ga je zapravo izmislio pisac Edvard S. O'Rajli 1923. godine. Dorson je takođe smatrao folk heroja Pola Banjana za izmišljenog. Iako je Bunjan nastao kao lik u tradicionalnim pričama koje su pričali drvoseči u regionu Velikih jezera u Severnoj Americi, Vilijam B. Lafhed (1882–1958), pisac oglasa koji je radi za kompaniju Red River Lumber Company, izmislio je mnoge priče o njemu koje su danas su poznati. Prema Dorsonu, oglašivači i popularizatori pretvorili su Banijana u „pseudo narodnog heroja masovne kulture dvadesetog veka“ koji je malo ličio na original.[13]

Folklorizam takođe označava pronalazak ili adaptaciju folklora. Za razliku od fakelora, međutim, folklorizam nije nužno obmanjujući; uključuje svaku upotrebu tradicije izvan kulturnog konteksta u kome je nastala. Pojam su prvi put upotrebili početkom 1960-ih nemački naučnici, koji su prvenstveno bili zainteresovani za upotrebu folklora u turističkoj industriji. Međutim, profesionalna umetnost zasnovana na folkloru, TV reklame sa likovima iz bajki, pa čak i akademske studije folklora, sve su to oblici folklorizma.[14][15]

Veza sa folklorom uredi

Termin fejklor često koriste oni koji nastoje da razotkriju ili razotkriju moderne prerade folklora, uključujući i samog Dorsona, koji je govorio o „borbi protiv fejkelora“.[16] Dorson se žalio da su popularizatori sentimentalizovali folklor, stereotipizujući ljude koji su ga stvorili kao čudne i hirovite[12] – dok je prava stvar često bila „ponovljiva, nespretna, besmislena i opscena“.[17]

Drugi su tvrdili da profesionalno stvorena umetnost i folklor stalno utiču jedni na druge i da taj međusobni uticaj treba proučavati, a ne osuđivati.[18] Na primer, Džon Olson, profesor antropologije, izvestio je da je dok je odrastao čuo priče o Polu Banjanu koje su nastale kao oglašavanje drvne kompanije.[19] Dorson je video uticaj štampanih izvora na usmeno prenete priče Pola Banijana kao oblik unakrsne kontaminacije koja je „beznadežno zamutila znanje“.[13] Za Olsona, međutim, „poenta je u tome što sam ja lično bio izložen Polu Banjanu u žanru žive usmene tradicije, ne drvoseče (od kojih je dragoceno malo preostalo), već sadašnjih ljudi u tom području.[19] Ono što je fakelore ponovo je postalo folklor.

Odgovarajući na argument svojih protivnika da pisci imaju istu tvrdnju kao i izvorni narodni pripovedači, Dorson piše da se razlika svodi na razliku između tradicionalne kulture i masovne kulture.[12]

Kritika uredi

Ističući da „invencija podrazumeva sklapanje, dopunjavanje i preuređenje kulturnih praksi tako da se u stvari tradicije mogu sačuvati, izmisliti i rekonstruisati“, Gaj Bajner je predložio da bi tačniji termin bio „ponovno izmišljanje tradicije“, što označava „kreativni proces koji uključuje obnavljanje, reinterpretaciju i reviziju“.[20]

Primeri američkog fejklora uredi

Pored Pola Banijana i Pekosa Bila, Dorson je kao lažne tradicije identifikovao američkog narodnog heroja Džoa Magaraca.[13] Magarac, izmišljeni radnik u čeličani, prvi put se pojavio 1931. godine u priči objavljenoj u Scribner's Magazine pisca Ovena Frensisa. Predstavljen je kao bukvalno čelični čovek koji je golim rukama pravio šine od rastopljenog metala; odbio je priliku da se oženi da bi se posvetio radu 24 sata dnevno, toliko je radio da je čeličamna morala da prestane sa radom, i na kraju, u očajanju zbog prisilne besposlice, istopio je samog sebe u peći kako bi poboljšao kvalitet čelika. Frensis je rekao da je ovu priču čuo od hrvatskih imigrantskih radnika čelika u Pitsburgu, Pensilvanija; kazao je da su mu rekli da je reč magarac kompliment, a zatim su se smejali i razgovarali jedni s drugima na svom jeziku, koji on nije govorio. Pošto nije otkriven nijedan trag o postojanju priča o Džou Magaracu pre 1931. godine, Fransisovi informanti su možda izmislili taj lik kao šalu na njegov račun.[21]

Drugi američki narodni heroji koji su nazvani fakelorom su Old Stormalong, Febold Feboldson,[13] Big Mouz, Toni Biver, Bovleg Bil, Viski Džek, Annie Christmas, Cordvood Pete, Antonine Barada i Kemp Morgan.[22] Maršal Fišvik opisuje ove uglavnom književne likokve kao imitacije Pola Banijana.[23] Pored toga, naučnik Majkl I. Niman opisuje Legendu o ratnicima duge – verovanje da će „novo pleme“ naslediti Indijanace i spasiti planetu – kao primer fejklora.

Vidi uredi

Reference uredi

  1. ^ Hobsbawm, Eric; Ranger, Terence, ur. (1983). The Invention of Tradition . Cambridge University Press. ISBN 978-0521246453. 
  2. ^ Hobsbawm & Ranger (1983), p. 1.
  3. ^ The articles in the volume include Hugh Trevor-Roper's "The invention of tradition: the Highland tradition of Scotland," Prys Morgan's "From a death to a view: the hunt for the Welsh past in the romantic period," David Cannadine's "The context, performance, and meaning of ritual: the British monarchy and the 'invention of tradition', c. 1820-1977," Bernard S. Cohen's "Representing authority in Victorian India," Terence Ranger's "The invention of tradition in colonial Africa," and Eric Hobsbawm's "Mass-producing traditions: Europe, 1870-1914."
  4. ^ Sievers, Marco (2007—2010). The Highland Myth as an Invented Tradition of 18th and 19th Century and Its Significance for the Image of Scotland (na jeziku: engleski). GRIN Verlag. ISBN 978-3-638-81651-9. 
  5. ^ Hutton, Ronald (3. 11. 2008). „Modern Pagan Festivals: A Study in the Nature of Tradition”. Folklore. Taylor Francis. 119 (3): 251—273. doi:10.1080/00155870802352178. 
  6. ^ Masuzawa, Tomoko (2005). The Invention of World Religions. Chicago University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-50989-1. 
  7. ^ Nur Masalha (2007). The Bible and Zionism: Invented Traditions, Archaeology and Post-Colonialism in Palestine-Israel. London; New York: Zed Books. LCCN 2006-31826. ISBN 978-1-84277-761-9.
  8. ^ Moenig, Udo; Kim, Minho (2016). „The Invention of Taekwondo Tradition, 1945–1972: When Mythology becomes 'History'”. Acta Koreana. 19 (2): 131—164. ISSN 2733-5348. doi:10.18399/acta.2016.19.2.006  . 
  9. ^ Inoue Shun, "The Invention of the Martial Arts: Kanō Jigorō and Kōdōkan Judo", pp. 163-173 in Stephen Vlastos (ed.). Mirror of Modernity: Invented Traditions of Modern Japan. Berkeley: University of California Press, 1998.
  10. ^ Anderson, Benedict. "The origins of national consciousness". Nationalism: Critical Concepts in Political Science 1 (2000): 316, p. 37.
  11. ^ Hobsbawm & Terence Ranger (1983), p. 13-14.
  12. ^ a b v g Dorson, Richard M. (1977). American Folklore . Chicago: University of Chicago Press. str. 4. ISBN 0-226-15859-4. 
  13. ^ a b v g Dorson (1977), 214–226.
  14. ^ Newall, Venetia J. (1987). „The Adaptation of Folklore and Tradition (Folklorismus)”. Folklore. 98 (2): 131—151. JSTOR 1259975. doi:10.1080/0015587x.1987.9716408. 
  15. ^ Kendirbaeva, Gulnar (1994). „Folklore and Folklorism in Kazakhstan”. Asian Folklore Studies. 53 (1): 97—123. JSTOR 1178561. doi:10.2307/1178561. 
  16. ^ Dorson, Richard M. (1973). „Is Folklore a Discipline?”. Folklore. 84 (3): 177—205. JSTOR 1259723. doi:10.1080/0015587x.1973.9716514. 
  17. ^ Dorson, Richard M. (1963). „Current Folklore Theories”. Current Anthropology. 4 (1): 101. JSTOR 2739820. doi:10.1086/200339. 
  18. ^ Olson, Jon (1976). „Film Reviews”. Western Folklore. 35 (3): 233—237. JSTOR 1498351. doi:10.2307/1498351.  According to Newall, 133, the German folklorist Hermann Bausinger expressed a similar view.
  19. ^ a b Olson, 235.
  20. ^ Beiner, Guy (2007). Remembering the Year of the French Irish Folk History and Social Memory. Madison, Wisconsin: University of Wisconsin Press. str. 272. ISBN 978-0-299-21824-9. 
  21. ^ Gilley, Jennifer; Stephen Burnett (novembar 1998). „Deconstructing and Reconstructing Pittsburgh's Man of Steel: Reading Joe Magarac against the Context of the 20th-Century Steel Industry”. The Journal of American Folklore. 111 (442): 392—408. JSTOR 541047. doi:10.2307/541047. 
  22. ^ American Folklore: An Encyclopedia, ed. Jan Harold Brunvand, Taylor & Francis, 1996, p. 1105
  23. ^ Fishwick, Marshall W. (1959). „Sons of Paul: Folklore or Fakelore?”. Western Folklore. 18 (4): 277—286. JSTOR 1497745. doi:10.2307/1497745. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Измишљена_традиција&oldid=27439067”