Ikone zaštitnice Rusije

Kod ruskog naroda se učvrstilo verovanje da je padom Konstantinopolja 1453. godine, Bogorodica ostala bez svog duhovnog poseda i da je upravo ruska zemlja postala njena nova Domovina. Tom uverenju je doprinelo i to da su tri ikone Bogorodice (Smolenska, Vladimirska i Tihvinska), za koje se smatra da ih je naslikao jevanđelista Luka, još u drevna vremena stigle u Rusiju i da ni jedna od njih nije ni od koga oteta, niti doneta kao kakav ratni plen, nego su se na čudesan način našle na ruskoj zemlji. Mnogi verujući Rusi svoju Otadžbinu zovu “Domom Presvete Bogorodice”. I zaista, Majka nad majkama, Prva sluškinja Crkve Hristove na zemlji i Carica Nebeska na nebesima, čitavu istoriju hrišćanske Rusije bila je stub vere Pravoslavne. U tom “Domu Presvete Bogorodice” – vekovima ne prestaju molitve pravednika upućene Prečistoj majci.

Ikone zaštitnice Rusije
Ikona Bogorodica Vladimirska (detalj) iz Hram Svяtitelя Nikolaя v Tolmačah

Tokom hiljadugodišnje hrišćanske istorije, u Rusiji je projavljeno mnoštvo čudotvornih ikona Majke Božije nad kojima su se dešavala i još se dešavaju čuda Gospodnja. Među tolikim mnoštvom čudotvornih ikona, izdvajaju se 4 ikone, ne samo po čudesima koja su tvorena njihovim zastupništvom, nego i svojim krstoobraznim rasporedom predstavljaju svojevrstan krst koji zastupništvom Majke Božije štiti zemlje ruske. Sa severa Vladimirska - ka Donskoj na jugu i sa zapada Smolenska - ka Kazanskoj na istoku, ove 4 ikone u svojevrsnom krstoobraziju vekovima štite Pravoverje u Rusiji.

Vladimirskoй ikonы Božieй Materi

Glavni članak: Bogorodica Vladimirska

Ikona Bogorodica Vladimirska

Vladimirska ikona Majke Božije (3. jun /21. maj, 6. jul /23. jun i 8. septembar /26. avgust)

Vladimirska ikona Presvete Bogorodice ima najblagočestivije moguće predanje, od svog nastanka, preko svojih putovanja, do neizbrojnih čudesa. Ruski istoričar Ključevski pronašao je u Sinodalnoj biblioteci zbornike Mineja znamenitog Miljutina i među njima i “Priče o čudesima Vladimirske ikone Majke Božije”, koje je štampao kao posebnu knjigu u Petrogradu 1878. godine. Zadivljujuća poetika tog drevnog spisa u kome se put koji je prešla ikona Vladimirske Majke Božije poredi sa putanjom koju prolazi sunčeva svetlost po zemlji, zaslužuje bar kratak citat: “Kada je Bog stvorio Sunce, nije ga ostavio da neprekidno na jednom mestu sija, nego da obilazi svu Vaseljenu obasjavajući je svojim zracima. Tako i ova ikona Presvete Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije nije na jednom mestu… nego, obilazeći sve zemlje, čitav svet obasjava”.

Po pravoslavnom predanju, ovu ikonu je naslikao sveti apostol i jevanđelista Luka na dasci od stola za kojim su ručavali pravedni Josif Zaručnik, Spasitelj Hristos i Prečista Majka Božija. Kada je Majka Božija videla oslikanu ikonu, rekla je: “Od sada će Me proslavljati svi rodovi. Blagodat Rođenog od Mene i Moja blagodat neka bude sa ovom ikonom”. Prvo putovanje iz Jerusalima događa se u Vveku kada Teodosije Mlađi prenosi ikonu u Konstantinopolj. Sedam vekova kasnije, Patrijarh Konstantinovog grada Luka Hrizoverh, šalje 1131. godine ovu svetinju u Rusiju na poklon knezu Juriju Dolgorukom. Njeno prvo prebivalište u ruskim zemljama, uz projavu nebrojenih čudesa, bilo je u gradu Višgorodu nedaleko od Kijeva. Dvadesetak godina kasnije, sin Jurija Dolgorukog, sveti blagoverni knez Andrej Bogoljubski, preneo je ikonu na tadašnji ruski sever, u grad Vladimir, u svoju zadužbinu – velelepni i znameniti Vladimirski Uspenjski hram.

Od tada, pa do danas, ta ikona je poznata kao Vladimirska ikona Presvete Bogorodice. Ni požar u Uspenjskom hramu iz 1185. godine, ni razaranje Vladimira od strane Batija 1237. godine, nisu oštetili ovu svetinju. Ikona je prvi put prenesena u Moskvi 1395. godine u vreme Tamerlanove najezde na Rusiju, takođe u Uspenjski sabor, ali Moskovskoga Kremlja. Nebrojeno je mnoštvo projavljenih čudesa u ruskim zemljama pred likom Vladimirske ikone Majke Božije i trebalo bi puno enciklopedijskog prostora da se samo pobroje, a ne i opišu, sva čudesa satvorena pred ovom čudotvornom ikonom. Zbog toga ćemo ovde pomenuti samo tri čudesna spasenja Rusije, zbog kojih je, za svaki od tih događaja, u RPC ustanovljeno crkveno praznovanje Vladimirske ikone Majke Božije. Ta tri događaja navedena su u pravilnom hronološkom, a ne kalendarskom poretku.

26.avg./8.sep. - Sretenje Vladimirske ikone Majke Božije ili prenos čudotvorne ikone Prečiste Bogomajke iz Vladimira u Moskvu (1395. god.)

Sretenje Vladimirske ikone

Na prvom mestu treba pomenuti čudo zbog koga je ustanovljen praznik proslavljanja “Sretenja Vladimirske ikone Majke Božije” u Moskvi (8. septembar po Gregorijanskom ili 26. avgust po Julijanskom kalendaru). Tataro-Mongolski vođa Tamerlan se te 1395. godine, petnaest godina posle strašnog poraza Zlatne Orde u čuvenoj Kulikovskoj bici (1380), već bio primakao Moskvi, uništivši Rjazanj i praktično ušavši sa vojskom u Moskovsku oblast. Tada su knez Vasilije Dmitrijevič i Mitropolit Moskovski Kiprijan odlučili da čudotvornu ikonu Prečiste Bogomajke prenesu iz Vladimira u Moskvu, a narodu odredili vanredni post i molitvu. Nebrojeno mnoštvo pravoslavnih Rusa klečalo je čitavom dužinom sa obe strane puta kojom je ikona Prečiste nošena od Vladimira ka Moskvi, usrdno proiznoseći molitvu: “Majko Božija, spasi zemlju Rusku!” U tim trenucima Tamerlan je imao viđenje u kome se sa visokih planinskih vrhova spuštaju svetitelji sa zlatnim žezlima, iznad kojih se u nezemaljskom sjaju javila Veličanstvena Žena. Kada su Tamerlanu njegovi znalci podrobno objasnili da sijajuća Žena predstavlja Majku Božiju, veliku zaštitnicu pravoslavnih hrišćana, Tamerlan je izdao naređenje vojsci da odstupi. Na mestu gde su Mitropolit Kiprijan i Knez Vasilij sreli ikonu Prečiste podignut je hram, a kasnije je oko tog mesta nastao čuveni Sretenjski manastir.

23. jun/6. jul - “Stajanje na Ugri” ili izbavljenje od razaranja Zlatne Orde (1480. god.)

Drugo praznovanje Vladimirske ikone Majke Božije obeležava se 23. juna (6. jula) u znak sećanja na “Stajanje na Ugri”, događaj iz 1480. godine, kada je Presveta Bogorodica po drugi put spasila Rusiju od razaranja Zlatne Orde. Veliki Knez Moskovski Ivan III odbio je da plaća godišnji porez Zlatnoj Ordi i na njega je sa velikom vojskom krenuo Ahmet-kan, tadašnji zapovednik Tataro-Mongola. Treba reći da je Ahmet-kan sklopio savez sa papistima, pa je ruska vojska morala da brani i zapadne granice (od Tevtonaca i Poljsko-Litvanskog kralja Kazimira IV). Lažni hrišćani sproveli su bez ikakvih ometanja vojsku Ahmet-kana do teritorije Rusije, koja je spalila mnogobrojna ruska naselja u gornjem toku reke Oke u dužini od 100 km. Na reci Ugri on se spremao da sa silnom vojskom krene u prodor ka Moskvi. Rusko vojinstvo je bilo raspoređeno na više mesta, sam knjaz se sa vojskom nalazio u Kolomni, njegov brat Andrej u Tarusu, a sin Ivan mlađi u Serpuhovu i tek kad je knjaz saznao da se velika tatarska vojska sjatila na reci Ugri, tamo je hitno uputio brata i sina. Ivan Mlađi uspeo je da spreči Tatarsko forsiranje Ugre. Ahmet-kan je prikupio veliku vojsu na drugoj strani reke pripremajući se za napad, ali kada je stigla i u prve redove ruske vojske istaknuta čudotvorna ikona Majke Božije Vladimirske, dogodilo se čudo Božije – Ahmetovi pukovi su se nagnali u bekstvo. Ahmet-kan je ubijen od Tjumenskog kana Izbeka 1481. godine, što je samo ubrzalo potpuni raspad Zlatne Orde. “Stajanje na Ugri” praktično predstavlja kraj Tataro-Mongolskog ropstva na severu i severo-istoku ruskih zemalja.

Ikona Bogorodica Vladimirska (U Galeriji Tretjakov)

21. maj/3. jun - Izbavljenje Moskve od razaranja u vreme naleta Kazanskog hana Mahmet-Gireja (1521. god)

Treće praznovanje Vladimirske ikone Majke Božije obeležava se 21. maja (3. juna) u znak sećanja na izbavljenje Moskve od razaranja u vreme naleta Kazanskog hana Mahmet-Gireja. On je 1521. godine sa velikom vojskom zašao u Moskovsku oblast paleći okolna naselja. Knez Vasilije, otac prvog ruskog cara Ivana Groznog skupljao je vojsku za otpor Tatima. Mitropolit Makarije pripoveda da je prilikom “naleta varvara na Pravoslavlje”, sav narod ruski ustao na molitvu posle Krsnog hoda (Litije) sa Vladimirskom ikonom Majke Božije koju je predvodio Mitropolit sve Rusije Varlam. Bezbrojna nebeska vojska se Tatarima prikazala kao ruska vojska i Mahmet-Girej je neočekivano, sa vojskom odstupio od prestonice Rusije, ne nanevši joj nikakvu štetu. Kao svojevrstan spomenik izbavljenja Moskve od naleta Mahmet-Gireja, sagrađen je velelepni kameni hram Preobraženja Gospodnjeg u selu Ostrov, koji se zbog svoje savršene lepote smatra istinskim remek-delom ruske arhitekture. Uoči bitke Rusa sa Povološkim Bugarima (1164. godine), sveti blagoverni knez Andrej Bogoljubski rekao je čuvene reči pred ovom ikonom: “Ko se u Tebe pouzdava, Vladičice, neće poginuti”. Od tada, pa do danas, Vladimirska ikona je postala i ostala istinska nacionalna svetinja celokupnog roda Ruskog i uteha svim pravoslavnim koji joj sa verom pribegavaju. U Rusiji ovakav tip ikona sa izraženom uzajamnom bliskošću i nežnošću Majke i Sina, nazivaju “Umiljenje”, a pogled na ikonu sa spojenim obrazima Bogomladenca i Majke Božije i nežnom Sinovskom zagrljaju, izaziva umiljenje u srcu svakog pravoslavnog čoveka. Vladimirska ikona Bogomatere se nalazi u Moskovskom Uspenskom Saboru, na levoj strani carskog vrta, u napravljenom kivotu u visinu 1 aršin i 7 verškov, u širinu s nepunih 15 verškov. Riza je na ikoni od čistog zlata. Drevni grčki rad sa dragocenim kamenjem. Procenjen na oko 60 000 rubalja u srebru.  

Donskoй ikonы Božieй Materi

Donska ikona Majke Božje

Donska ikona Majke Božje (19. avgust / 01. septembar)

Donska ikona Majke Božije - vekovna zastupnica južnoruskih zemalja. Prema predanju, Donsku ikonu je oslikao učitelj velikog Rubljova, Teofan Grk, premda ima mišljenja da je Donsku ikonu oslikao neki Rus iz njegovog ikonopisačkog kruga.

Istorijat i čudesa.

Ovu ikonu sa sobom su doneli čuveni Donski kozaci na još čuvenije Kulikovo polje i ona je tokom bitke bila među ruskom vojskom (ono što predstavlja još jedan Promisliteljski detalj, čuvena Kulikovska bitka odigrala se 8/21. septembra 1380. godine, upravo na praznik Roždestva Presvete Bogorodice). Od Kulikovske bitke do danas, Donska ikona Majke Božije duboko je poštovana među pravoslavnim Rusima. Ikona se pre čuvene bitke nalazila u Blagoveštenjskom hramu u gradu Sirotinu, a posle pobede u Kulikovskoj bici, kozaci su je poklonili svetom blagovernom Velikom Knezu Dimitriju Donskom. Po jednoj verziji Knez je ikonu doneo u Moskvu i prvobitno je stavio u Uspenjski sabor Moskovskog Kremlja, ali je odmah po izgradnji Blagoveštenjskog hrama Moskovskog Kremlja ova svetinja tamo prenesena. U znak sećanja na veliku pobedu na obalama Dona, ikona je nazvana Donskom. Po drugoj verziji Knez Dimitrije je ikonu smestio u Uspenjski sabor u selu Kolomensko i pred njom se Car Ivan Grozni usrdno molio 1558. godine pred zauzimanje Kazanja. Posle uspešnog zauzimanja Kazanja, Car je naredio da se ikona prenese u Blagoveštenjski sabor Moskovskog Kremlja.

Nastanak čuvenog Donskog manastira u Moskvi vezan je za čudesno zastupništvo Majke Božije tokom iznenadnog upada Krimskih Tatara 1591. godine. Dok je dobar deo ruske vojske odbijao napad Šveđana na severu Rusije, Nuradin i njegov brat Mahmut-Girej sa velikom vojskom prodrli su do same Moskve, ulogorivši se na Vrapčijim gorama. Moskovljani sa Carem Fjodorom Ivanovičem krenuli su u Krsni hod oko Moskve sa Donskom ikonom Presvete Bogorodice. Uoči bitke ikona je postavljena u vojnu crkvu, posred vojske koja se spremala za okršaj. Cele noći Car se molio pred Zastupnicom za pobedu nad neprijateljem i ona mu je obećala pomoć. Teški boj trajao je celi dan i noć i Rusi su uspeli da odole Tatarskim jurišima i nagnaju ih u bekstvo. U znak blagodarnosti zbog milosti Presvete Bogorodice, iste godine je osnovan Donski manastir u koji je stavljena kopija čudotvorne ikone Donske Majke Božije i ta ikona se i danas nalazi u Donskom manastiru. A originalna ikona iz Blagoveštenjskog hrama u kome se nalazila do Oktobarske revolucije, danas se nalazi u državnoj Tretjakovskoj galeriji. Jednom godišnje, uoči praznovanja Donske ikone Majke Božije (19. avgusta po crkvenom, 1. septembra po građanskom kalendaru), ikona se iz Tretjakovske galerije donosi u Donski manastir, gde postaje dostupna vernicima za poklonjenje. Druga dva događaja zbog kojih se praznuje Donska ikona Majke Božije, su već pomenuta Kulikovska bitka i pohod Ivana Groznog na Kazanjski hanat.

Pored tih datuma koji se obeležavaju crkvenim praznovanjem svetinje, Donska ikona je povezana sa još mnogim važnim događajima ruske istorije. Tako je Donska ikona učestvovala i u pohodu Ivana Groznog na Polock 1563. godine, a u periodu od XVII-XIXveka ikona je poštovana kao istinska zastupnica prilikom napada inovernih i inoplemenih neprijatelja. Još jedno našestvije Krimskih Tatara na južnoruske zemlje (1646. godine u vreme Cara Alekseja Mihailoviča) zaustavljeno je zastupništvom Donske ikone Majke Božije. Njeno zastupništvo zabeleženo je i prilikom Čigirinskih pohoda protiv Turaka 1677–1678. godine, kao i prilikom Krimskog pohoda Kneza Golicina 1687.1689 godine. Zauzimanjem Azova od strane Petra I(1696. godine) Donska ikona stiče večnu slavu zaštitnice južnih ruskih zemalja. Sačuvan je ogroman broj i drugih istorijskih povesti o Donskoj ikoni Majke Božije od 16 veka do danas, sa mnogobrojnim pohvalnim rečima, povestima, molitvama, opisima čudesa i opisima istorijskih događaja sa njom povezanih, koje se u ovakvom tekstu ne mogu ni pobrojati, a kamoli opisati.

Istorijski okov.

Ikona je u XVIIveku bila smeštena u veličanstven zlatni okov sa vencima dragog kamenja ukrašenim smaragdima, safirima i almadinima. Na izlaznim ivicama bile su ugravirane safirne minđušice, na zlatnim trakama bile su ugravirane mnogobrojne ikone. Na glatkoj srebrnoj površini okova koja je predstavljala svojevrsnu rizu Prečiste i Bogomladenca, bilo je pričvršćeno 5 zlatnih naprsnih krstova sa dragim kamenjem i biserima i 13 panagija. U jednoj panagiji nalazio se delić Životvornog Časnog Krsta Gospodnjeg a u drugim krstovima i panagijama nalazile su se čestice svetih moštiju. Po količini čestica moštiju svetiteljskih, okov Donske ikone Majke Božije nije imao analogiju. U tom okovu bila je smeštena svojevrsna ikonografija koja je izobražavala Carske Dveri na ikonostasu, a sama ikona sa likom Bogomajke je najverovatnije predstavljala Presto Gospodnji, jer je ona u sebe smestila Ovaploćeno Slovo. Na prelazu XVII u XVIIIvek Donska ikona je izvađena iz tog okova radi sahrane Carice Natalije Aleksejevne, a posle je ikona stavljena u drugi ram. Drago kamenje koje je bilo stavljeno u istorijski okov Donske ikone opljačkale su 1812. godine divlje horde tadašnje Evropske unije ujedinjene pod Napoleonom Bonapartom. Sto godina kasnije ponovo su divlje horde, ovaj put pod rukovodstvom Lenjina i Trockog, dokrajčile impozantni okov opljačkavši i srebrnu rizu sa okova Donske ikone Majke Božije. Do danas je od tog okova sačuvano samo nekoliko predmeta, od kojih je najznačajnija pozlaćena naprsna duborezna ikona “Silazak u ad”, sa dragim kamenjem s početka XVveka.

Ikonografska tipografija.

Po ikonografskoj tipografiji Donska ikona pripada nizu ikona koje zovemo “Umiljenje”, koje karakteriše sedenje Bogomladenca na desnoj ruci Bogomajke i “umilna” bliskost i pripijenost obraza Bogomladenca i Njegove Prečiste Matere. Posebnu karakteristiku ove ikone predstavljaju u kolenima savijene bose nogice Bogomladenca Hrista na levoj ruci Presvete Bogorodice, kojom dotiče nabore odežde Sina. Motiv savijene desne ruke kojom steže svileni ogrtač, preuzeta je iz Vizantijske tradicije, kao i blagosiljanje desnom rukom i držanje plavog svitka u levoj ruci Bogomladenca. Na rukavu ogrtača Prisnodjeve zlatnim grčkim slovima je ispisan stih iz Psaltira: “Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena” (Psalm 44:13). Očito je korišćenje mnogih poznatih motiva i vizantijske i novgorodske ikonografije, međutim Donska ikona Majke Božije predstavlja samostalno umetničko delo vrhunskog kvaliteta, sa osobenostima koje je odvajaju od pomenutih škola ikonopisanja. Pogotovo je unikalno naslikano lice Prečiste, na kome se uz brižan izraz zbog budućeg stradanja Bogomladenca, očitava nesvakidašnja unutrašnja prosvetljenost Bogomajke. Lice Prečiste na ovoj ikoni je unikalno, pa otud i tvrdnje da je Donsku ikonu odslikao Rus iz ikonopisačkog kruga Teofana Grka. To se potkrepljuje činjenicom da su se u to vreme majstori iz Konstantinopolja strogo pridržavali formi klasičnih ikonografskih kanona, a izražena emocionalnost na licu Prečiste na Donskoj ikoni zaista odskače od klasičnih vizantijskih formi. Interesantno je da je na originalnoj ikoni sa njene druge strane izobražen lik Uspenja Presvete Bogorodice.

Još pet kopija Donske ikone Majke Božije smatraju se čudotvornim. To su ikone u Svetotrojičko-Sergijevskoj lavri, Donskom manastiru u Moskvi, Uspenjskom manastiru u Kolomni, ikona u hramu u Starodubu i ikona u skitu sv. Jovana Preteče u Molčensko-Sofronijevskoj pustinji. O, Svemilostiva Vladičice Bogorodice, ruske zemlje čudesna Zastupnice, utočište ucveljenih, spasenje grešnih! Rusku Otadžbinu od neprijatelja zaštiti, svu vaseljenu mirom blagoslovi, veru pravoslavnu ukrepi, pomozi nam da sa uzdanjem ponesemo krst stradanja, u ljubavi i slozi sve nas sačuvaj i da uđu u radost Gospoda udostoj one koji Mu pevaju: Aliluja!

Kazanskoй ikonы Božieй Materi

Glavni članak: Bogorodica Kazanjska

Kazanska ikona Majke Božje

Kazanska(21./8. jul; 04.nov./22.okt.)

Praznovanje ikone poznate pod nazivom Bogorodica Kazanska (rus: Kazanskaя), uspostavljeno je u znak zahvalnosti za spasenje Moskve u sve Rusije od invazije Poljaka 1612. godine. Ustanovljeno je 1649. godine, i sve do danas, ta ikona je u naročitom poštovanju u cekolikoj Pravoslavnoj Rusiji. Sveti Dimitrije Rostovski, u svojoj besedi poznatoj pod naslovom „Beseda na dan javljanja ikone Majke Božije Kazanske“ kaže da Majka Božija Kazanska izbavlja od velikih muka i zla, ne samo prevednike, nego i grešnike.

Prvo javljanje Presvete Bogorodice u gradu Kazanu

Dana 1. oktobra 1552. godine, na navečerje praznika Pokrova Presvete Bogorodice, car ruski Jovan IV, pripremajući rusku vojsku za odlučujući i sveopšti napad na tatarski Kazan, iznenada je čuo blagoslovenu zvonjavu moskovskih crkvenih zvona. Bilo mu je jasno da je to znak milosti Božije, koja je pristigla po njegovim molitvama, i da je Gospod odlučio da obrati ka sebi narod kazanski. Pokoravanjem Kazana na Pokrov Presvete Bogorodice, bio je završen plan započet 1164. godine pod Svetim knezom Andrejem Bogoljubinskim (†1174). Volga, glavni vodeni put države, postala je u celosti ruska reka. Iz tatarskog ropstva je oslobođeno 60,000 ljudi, i počelo je propovedanje Svetog Jevanđelja tatarima. Novoosnovana Kazanska Eparhija ušla je u sastav Ruske Pravoslavne crkve, i uskoro se proslavila svojim Arhiepiskopima: Svetim Gurijem (†1563) i Svetim Germanom (†1567).

Presveta Bogorodica

08. jul

Ono što je posebno doprinelo uspehu pokrštavanja naroda u predelu Volge, bilo je javljanje čudotvorne ikone u samom gradu Kazanu 8. jula 1579. godine. Propovedanje Jevanđelja među okorelim neznabošcima i muhamedancima, išlo je teško. Pokroviteljka propovednika Reči Božije, Presveta Bogorodica, koja je još za svoga zemaljskog života, krepila i blagosiljala napore Svetih Apostola, pobrinula se i za ruske misionare, poslavši im nebesku pomoć, preko javljanja Svoje čudotvorne ikone.

Dana 28. juna 1579. godine, veliki požar je izbio oko hrama Svetog Nikolaja Tulskog, saževši deo grada i pretvorivši u pepeo polovinu Kazanskog kremlja. Tom zlu su se radovali neznabošci, misleći da se Bog razgnevio na Hrišćane. „Vera Hristova“, pisao je letopisac, „postala je predmetom ismevanja i poruge“. Međutim, požar u Kazanu je zapravo bio predznak pada muhamedanstva i utvrđivanja Pravoslavlja u celom tom okrugu, koji se protezao na istoku Rusije. Grad je ubrzo počeo ponovo da niče iz ruševina. Zajedno sa drugim stradalnicima, nedaleko od mesta gde je započeo požar, svoj dom je sagradio strelac Danilo Onučin. Njegovoj kćeri Matroni, javila se u snu Majka Božija, otkrivši joj mesto gde je u zemlji zakopana Njena ikona, koju su na tom mestu sakrili potajni Hrišćani još u vreme vladavine muhamedanaca. Međutim, na devojčine reči niko nije obratio pažnju. Tri puta se Majka Božija javljala otkrivajući mesto gde je ikona zakopana. Na kraju je Matrona zajedno sa svojom majkom iskopala ikonu upravo na mestu iz snoviđenja. Na mesto pronađene ikone, došao je Arhiepiskop Jeremija, i preneo sveti lik u obližnji hram, posvećen Svetom Nikolaju. Posle molebana, prenesena je litijom u hram Blagovesti – prvi Pravoslavni hram grada Kazana, koji je podigao Ivan Grozni. Ubrzo su počela da se dešavaju mnogobrojna čuda, među kojima su bila i čudesna iscelenja dvojice slepih – Josifa i Nikite. Spisak čuda zajedno sa svedočanstvima onih koji su učestvovali u pronalaženje ikone, poslati su 1579. godine u Moskvu, caru Ivanu Groznom, koji je naredio da se na mestu javljanja podigne hram u čast ikone Bogordice Kazanske. Po izgradnji hrama, ikona je preneta u njega, i tu je osnovan i ženski manastir. Matrona i njena majka koje su najzaslužnije za pronalaženje ikone, primile su monaški postrig u toj novoosnovanoj obitelji. U hramu Svetog Nikolaja, u kome je obavljen prvi moleban pred ikonom Bogorodice Kazanske, u to vreme je službovao sveštenik, a potonji Patrijarh Jermogen, svetitelj moskovski. Nakon petnaest godina, 1594. godine, kada je već bio Mitropolit Kazanski, sakupio je i zapisao čudesa ikone, koja su poznata pod nazivom: „Priče i čuda Prečiste Bogorodice, časnog i slavnog Njenog lika u Kazanu“. Sa mnogo detalja opisani su mnogobrojni slučajevi iscelenja pred čudotvornom ikonom.

Nevelika ikona koju je pronašla devojka Matrona u tek prisajedinjenoj pokrajini Ruskog carstva, postala je svenarodna svetinja i znamenje nebeske zaštite Majke Božije, projavljena celoj Ruskoj crkvi. Mnogo puta je „Majka Kazanska“ ukazivala na put pobede ruske Pravoslavne vojske na ispunjenju svetog poslušanja pred Bogom i otadžbinom. U godini javljanja ikone u Kazanu, započeo je i poznati pohod „za Kazan“ blaženog Germana i kozačkog atamana Ermaka Timofaeviča Povoskog (†1584), okončavši se prisajedinjenjem Sibira ruskom carstvu. Blagodat koju je čudotvorni lik Bogomajke izlio, bila je tolika da su za nekoliko decenija, ruski misionari stigli skroz na istok, do mesta izlaska sunca, prešavši mnogo hiljada kilometara, i na praznik Pokrova 1639. godine započeli prvu plovidbu po Tihom okeanu, noseći blagovest spasenja tamošnjim narodima.

Mesto ikone

Dok su Pravoslavni misionari išli na istok, izdajnici su stigli sa zapada. Početkom XVII veka, Rusiju su pokušali da preplave jezuiti. Kraj XVI i početak XVII veka su u istoriji Rusije poznati pod nazivom „smutna vremena“. Zemlja je trpela od napada poljske vojske, koji su se naročito okomili na Pravoslavnu veru: rušili su i spaljivali hramove, gradove i sela. Putem prevare, uspeli su da ovladaju čak i Moskvom. Na poziv ruskog Patrijarha Jermogena, ruski narod je ustao u zaštitu otadžbine. Po poruci koju je odaslao knez Dimitrij Mihailovič Požarski, iz grada Kazana, donesena je čudotvorna ikona Presvete Bogorodice. Znajući da je Gospod pustio zlo na narod zbog greha njihovih, određen je trodnevni post, tokom kog se ceo narod molio Gospodu i Njegovoj Prečistoj Majci za pomoć. I molitva im bi uslišena. Stigla je vest od Svetog Arsenija Jeladskog (kasnije Suzdaljskog, †1626), koji se nalazio u poljskom zarobljeništvu, da mu je u viđenju otkriveno da je sud Božiji okrenut na milost, po zastupništvu Presvete Djeve. Te noći se njegova zatvorska ćelija osvetlila neobičnom svetlošću, i on je video Svetog Sergija Radonješkog, koji mu je rekao: „Arsenije, uslšene su vaše molitve. Zastupništvom Bogorodice, sud Božiji otadžbini je pretvoren u milost. Sutra će Moskva biti u rukama oslobodilaca i Rusija će biti spasena.“ Kao potvrdu istinitosti proročanstva, Arhiepiskop, koji je inače bio jako bolestan, bio je u potpunosti isceljen.

Oduševljena tom vešću, ruska vojska je 22. oktobra 1612. godine odnela veliku pobedu, zauzela grad Kitaj, a za dva dana i Kremlj, potpuno oslobodivši Moskvu od poljskih okupatora. 25. oktobra je održana litija na kojoj je nošena ikona, a koja je išla ka Kremlju. Toj litiji u susret je izašao Arhiepiskop Arsenije, noseći ikonu Bogorodice Vladimirske. Po oslobođenju Rusije, knez Dimitrije Požarski je postavio Kazansku ikonu u pridvorskoj crkvi Vavedenja u Moskvi. 1636. godine je preneta u novoizgrađeni Kazanski hram na Crvenom trgu. Danas se ona nalazi u patrijaršijskom bogojavljenskom hramu u Moskvi.

22. oktobar

U spomen oslobođenja Moskve od poljskih okupatora, ustanovljen je praznik ikone 22. oktobra. Ispočetka je to bio praznik samo Moskve, a od 1649. godine, postao je sveruski praznik. 1709. godine se pred ikonom molila sva ruska vojska na čelu sa Petrom Velikim, pred poznatu Poltavsku bitku. 1721. godine je Petar Veliki odneo kopiju ikone u Petrograd, gde je bila postavljena u Aleksandro-Nevskoj lavri, a 1737. godine u hram Rođenja Bogorodice. 1811. godine, pred rat je preneta u novoizgrađeni Kazanski hram. 1812. godine je lik Majke Božije osenio ruske vojnike, koji su zaustavili napredovanje Napoleonove vojske. Na praznik Kazanske ikone, 22. oktobra 1812. godine, ruska vojska je nanela prvi veliki poraz francuskoj vojsci. To je bio početak poraza osvajača cele Evrope.

Javljanja ikone tokom II svetskog rata

U zimu 1941. godine, situacija u Rusiji je bila beznadežna. Nemci su se približavali Moskvi, zemlja je bila na ivici propasti. Međutim, promislom Božijim, opet je spasenje Rusiji stiglo posredstvom molitava iz bratske crkve, ovaj put - Mitropolita Livanskih gora Ilije, iz Antiohijske Patrijaršije. Mitropolit se spustio u kameno podzemlje, gde je vladala potpuna tišina od spoljašnjeg sveta, imavši pred sobom samo ikonu Majke Božije i kandilo. Nije ni jeo ni pio, ni spavao, nego se neprestano kolenopreklono molio pred ikonom Majke Božije. Svakog jutra su mu donosili izveštaj sa frontova o broju poginulih i o tome dokle je napredovao neprijatelj. Nakon tri dana molitve i bdenija, javila mu se u ognjenom stubu Majka Božija, objavivši mu zapovest za celu Rusiju.

Spasenje Rusije zavisilo je od ispunjenja te zapovesti. Zapovest je glasila: "U celoj zemlji moraju biti otvorene crkve, manastiri, duhovne akademije i bogoslovije. Sveštenici moraju biti vraćeni sa frontova i iz zatvora, treba da počnu da služe. Sada se pripremaju da predaju Lenjingrad; on se ne sme predati. Neka iznesu čudotvornu ikonu Bogorodice Kazanske i neka je pronesu u litiji oko grada, i tada neprijatelj neće stupiti na njegovu svetu zemlju. To je izabrani grad. Ispred Kazanske ikone treba otslužiti moleban u Moskvi; zatim ona treba da bude u Staljingradu, koji se ne sme predati neprijatelju. Kazanska ikona treba da ide sa vojskom do granica Rusije. Kad se rat završi, Mitropolit Ilija treba da dođe u Rusiju i da ispriča o tome kako je ona bila spasena".

Blagočestivi Mitropolit je preneo predstavnicima Ruske crkve i sovjetske vlade zapovest koju je dobio od Bogomajke. Pisma i telegrami koje je Mitropolit slao i danas se nalaze u arhivama. Staljin je pozvao Mitropolita Lenjingrada Aleksija Simanskog, čuvara patrijaršijskog prestola Mitropolita Sergija Starogorodskog, i obećao da će ispuniti sve što je preneo Mitropolit Ilija. Sve se dogodilo onako kako je bilo i prorečeno. Iz Vladimirske saborne crkve izneli su Kazansku ikonu Majke Božije i obišli sa njom u litiji oko Lenjingrada - grad je bio spasen. Nevernicima je i do dan danas neshvatljivo kako se održao Lenjingrad, jer mu zemaljske pomoći nije bilo. Opsada Lenjingrada je prestala na dan praznovanja Svete ravnoapostolne Nine, prosvetiteljke Gruzije. Posle Lenjingrada Kazanska ikona je počela svoj pohod po Rusiji. Poraz Nemaca kod Moskve, to istinsko čudo, javljeno je molitvama i zauzimanjem Majke Božije. Nemci su panično bežali, gonjeni užasom, putem su ostavljali tehniku i niko od nemačkih i ruskih generala nije mogao da shvati zašto se to dogodilo. Volokolamski put je bio nebranjen i ništa vidljivo nije sprečavalo Nemce da uđu u Moskvu. Zatim su Kazansku ikonu prevezli u Staljingrad. Tamo su pred ikonom držane neprestane službe - molebani i pomeni poginulim vojnicima. Ikona je stajala usred ruske vojske, na desnoj obali Volge, i Nemci nisu mogli da pređu reku kakve god napore ulagali. Bilo je trenutaka kada su branioci grada ostajali na samo malom komadu zemlje uz Volgu, ali Nemci nisu mogli da ih satru, jer se tamo nalazila Kazanska ikona Majke Božije. Staljingradska bitka počela je molebanom ispred ikone i tek posle toga bio je dat signal za napad. Ikonu su dovozili na najteže delove fronta, tamo gde su bile kritične situacije, na mesta gde su bile pripremane ofanzive. Sveštenstvo je služilo molebane, vojnike su škropili svetom vodicom. I Majka Božija je njihovim molitvama terala neprijatelje.

Priče o čudesnim slučajevima čule su se i od mnogih boraca na frontu, čak i onih koji do tada nisu verovali u Boga. Jedan slučaj se dogodio za vreme napada na Kaliningrad 1944. godine: "Naša vojska je već bila potpuno premorena, a Nemci su još uvek bili jaki, gubici su bili ogromni i tasovi na vagi su se kolebali, mogli smo tamo da doživimo strašan poraz. Najednom vidimo: došao je komandant fronta, sa njim mnogo oficira, a sa njima sveštenici sa ikonom. Mnogi su počeli da se šale: Evo dovezoše popove, sad će oni da nam pomognu. Ali komandant je brzo prekinuo sve šale, naredio je svima da se postroje i da skinu kape. Sveštenici su odslužili moleban i pošli sa ikonom na liniju fronta. Mi smo sa nedoumicom gledali: kuda oni idu ovako? Sve će ih pobiti! Nemci su tako strašno pucali da je to bio pravi vatreni zid! Ali oni su spokojno išli u vatru. I najednom je pucnjava sa nemačke strane u jednom trenutku prekinuta. Tada je bio dat signal - i naša vojska je počela opšti napad sa kopna i sa mora. Dogodilo se nešto neverovatno: hiljade Nemaca je ginulo, a hiljade njih se predavalo! Kako su zatim svi zarobljenici pričali: pred sam ruski napad - 'na nebu se pojavila Madona' (Bogorodica), koju je videla cela nemačka armija, i svima je oružje potpuno otkazalo poslušnost - nisu mogli da ispale nijedan metak. Onda je naša vojska, probivši žičane prepreke, lako slomila otpor i zauzela grad koji je do tada bio nepristupačan, a mi trpeli velike gubitke. Za vreme ovog javljanja, Nemci su padali na kolena jer su mnogi shvatili o čemu se radi i ko pomaže Rusima".

Kijev je oslobođen 22. oktobra, na dan praznovanja Kazanske ikone Majke Božije. Dvadeset hiljada hramova Ruske Pravoslavne crkve je bilo otvoreno u to vreme. Tada se za spas molila sva Rusija. Oktobra meseca 1947. godine, Staljin je pozvao Mitropolita Iliju da poseti Rusiju. Bojao se da ne ispuni i poslednji deo zapovesti Bogorodice, jer se sve pre toga zbilo onako kao što je Ona i prorekla. Po dolasku u Moskvu, priređen mu je veličanstven doček. Sa sobom je doneo novčani prilog za ratnu siročad Rusije, a odbio je da primi poklone koji su mu bili pripremljeni, rekavši da bogatstvo ne priliči monasima. Posle Moskve, Mitropolit Ilija je posetio i Lenjingrad. Tamo je u Vladimirskom sabornom hramu održana veličanstvena služba na kojoj su svi prisutni plakali. Posle govora Mitropolita, svi su zapevali tropar: "Zastupnice usrdna.." Pesma se prenela i na trg i okolne ulice. Deset hiljada ljudi je pevalo istinskoj Spasiteljki Rusije. Kazanska ikona Majke Božije se neizmerno poštuje u Rusiji. Upravo ovom ikonom obično blagosiljaju mladence pred brak, upravo nju postavljaju iznad dečijih krevetića, kako bi krotki lik Bogorodice s ljubavlju gledao na mlade hrišćane.

Smolenskoй ikonы Božieй Materi

Smolenska ikona Majke Božje

Smolenska ikona Majke Božje (10.avg/28. jul; 18./5.okt; 20./7.dec)

Po crkvenom predanju, “zapadna tvrđava” Rusije, Smolenska ikona Presvete Bogorodice (takav lik ikone poznat je pod nazivom Odigitrija ili u prevodu Putevoditeljica) naslikana je rukom svetog Jevanđeliste Luke za vreme njegovog zemnog života. Sveti Dimitrije Rostovski u svojim “Žitijima Svetih” pretpostavlja da je ikona naslikana na molbu Antiohijskog vladara Teofila. Imponzantan je put koji je prošla ova ikona, iz jedne carevine u drugu. Iz Antiohije u Jerusalim, potom u Konstantinopolj, gde se duže vreme zadržala u čuvenom Vlaherskom hramu, a potom je stigla i u kneževinu Rusiju, kasniju pravoslavnu carevinu. Dva velika pravoslavna vladara, vizantijski car Konstantin IX Monomah i ruski knez Jaroslav Mudri su se orodili 1046. godine i kao bračni poklon Konstantinovoj kćeri Ani i Jaroslavljevom sinu Vsevolodu, car Konstantin je poklonio čudotvornu ikonu Odigitriju. Tako veličanstven bračni blagoslov doneo je i veličanstven porod. Iz toga braka rodio se veliki ruski knez Vladimir Monomah, Veliki knez Kijevski od 1113 do 1125. godine, uistinu veliki državnik, vojskovođa i književnik koji se čitav život zalagao za jedinstvo kneževstvima razjedinjenih ruskih zemalja (nadimak Monomah dobio po majci, kćeri Vizantijskog Cara Konstantina Monomaha). Početkom XIIveka Vladimir Monomah je preneo ikonu u Smolensku sabornu crkvu posvećenu Uspeniju Presvete Bogorodice. Od tada se ova ikona zove Smolenska ikona Majke Božije.

Smolenska ikona se u RPC praznuje 3 puta godišnje. Prvo praznovanje je 28. jula u čast povratka Smolenska u okrilje ruske države (1525). Drugo praznovanje je 5. oktobra, u znak sećanja na proterivanje neprijatelja iz Rusije i njen povratak u Smolensk koji je naredio glavnokomandujući ruske armije i pobednik nad Bonapartom, maršal M.I. Kutuzov. Treće praznovanje je 7. decembra po građanskom kalendaru, u čast zastupništva Bogorodice u bici sa Batijem i ovaj događaj ćemo opisati podrobnije.

Smolenskaя ikona Božieй Materi. Moskva, 1456 god

Prilikom našestvija Tataro-Mongolskih Batijevih hordi na Rusiju 1239. godine, deo neprijateljske vojske se uputio ka Smolensku. Pouzdano se zna da su se zaustavili da prenoće u selu Dolgomostije, samo 12 km od Smolenska. Batijeve horde su pre toga sravnile sa zemljom sve velike gradove u Rusiji i neverujući istoričari nemaju nikakvo objašnjenje njihovog iznenadnog i neobjašnjivog okretanja i odlaska u suprotnom smeru. Međutim, ono što nauka ne zna da objasni, objasnilo je crkveno-narodno predanje. Stanovnici grada su se pred pogibijom koja se nadvila nad njima,okupili pred čudotvornom ikonom usrdno moleći Prečistu za zastupništvo. Bogomajka je uslišila njihovu molitvu i javila se jednom crkvenjaku koji se noću molio za spasenje grada pred čudotvornom Odigitrijom Smolenskom, sa naređenjem da nađe blagočestivog vojnika Merkurija koji će spasiti grad. Vojnik je došao u sabor i sam začuo glas Prečiste Deve kako ga šalje u boj i obećava Nebesku pomoć. Merkurije je bio kneževskog roda, veoma verujući vojnik koji je tajno vodio istinski podvižnički život, bio je postnik i devstvenik, koji se takođe tada usrdno molio za svoj grad, želeći da postrada i dušu svoju položi za veru Hristovu. Odmah se noću uputio u Batijev štab gde se prvo sukobio sa predvodnikom Tatarske vojske, istinskim džinom, do tada nepobedivim vojnikom. Ubivši džina, ovaj sveti vojnik je prizivao ime Gospodnje i Prečiste Bogorodice i sam se počeo obračunavati sa neprijateljima ubijajući ih sa zadivljujućom snagom. Užasnuti Tatari videći da svetom vojniku pomaže angelska vojska u vidu munjevitih muževa i svetlonosna Žena i da se ne mogu odbraniti od jednog vojnika Hristovog, nagnali su se u bekstvo. Ostavši bez vojske, sin poginulog tatarskog džina uspeo je da ubije svetog vojnika, nagnavši se potom i sam za svojom odbeglom vojskom. Žitelji Smolenska su sa velikom čašću pogrebli telo svetog vojnika-mučenika u hramu Uspenja Presvete Bogorodice. Ubrzo posle svoje končine, sveti Merkurije javio se u snu istom onom crkvenjaku i naredio mu da na njegov grob stave oružje, obećavajući žiteljima Smolenska da će biti njihov zaštitnik u svim nevoljama i bedama. U Smolenskom sabornom hramu do danas su sačuvane sandale svetog vojnika -mučenika Hristovog Merkurija Smolenskog. Krajem XVIveka pribrojan je liku svetitelja RPC, a stanovnici Smolenska još od 1509. godine svetog Merkurija zvanično smatraju svojim glavnim zaštitnikom.

U XIVveku Smolensk je pripadao Litvanskom kneževstvu i kćer Litvanskog kneza koja je bila udata za Velikog kneza Moskovskog Vasilija Dimitrijeviča, prenosi 1398. godine Smolensku ikonu Majke Božije u Moskvu, u Blagoveštenjski sabor u Kremlju. U Smolensk se na molbu žitelja i mesnog episkopa vraća 1456. godine gde je dočekana u velikoj svečanoj litiji, a njene dve verne kopije su ostale u Moskvi i danas krase Blagoveštenski i Novodevički manastir u Moskvi, odakle je prvoobraz ispraćen uz mnogo suza od strane Moskovljana. Godine 1602 urađena je verna kopija prvoobraza koja je prvobitno okačena iznad Dnjeprovskih vrata na Smolenskoj tvrđavi, pod specijalnom šatrom, a kasnije je na tom mestu nikla prvo drvena, a potom i kamena crkva. Kopije su brzo pokazale čudotvornu moć kao i prvoobraz, pa je 5. avgusta 1812. godine ruska vojska prilikom napuštanja Smolenska ponela sa sobom čudotvornu ikonu radi odbrane od neprijatelja. Uoči čuvene Borodinske bitke, ikona je nošena kroz ruski logor bodreći vojnike na veliki podvig i zaustavljanje Napoleona. Na sam dan Borodinske bitke, drevni obraz Smolenske ikone, zajedno sa Iverskom i Vladimirskom, obišao je u litiji Belij gorod, Kitaj gorod i zidine Kremlja, da bi pred napuštanje Moskve bila preneta u Jaroslavlj. Tek posle pobede nad Napoleonom i čudotvorna kopija i prvoobraz Smolenske ikone Majke Božije vraćeni su u Smolensk.

Istorija grada Smolenska i Smolenske ikone Majke Božije predstavlja jednu od nebrojenih projava svespasonosne svete vere Pravoslavne i uloge Promisli u očuvanju pravoverja u Rusiji. Kada uzmemo u obzir da je u istoriji pojedinih slovenskih rimokatoličkih naroda glavna “duševna” hrana dobrim delom bila mržnja prema pravoslavnim Rusima, postajemo svesni uloge Promisli Gospodnje u kreiranju istorije. Sama Promisao je na zapadne granice Rusije postavila ovu čudotvornu ikonu kao nepremostivu branu za prodor jeretičkog papskog krivoverja. U “Vreme smutnje”1611. godini rimokatolici Poljaci zauzeše Smolensk, razrušiše sabornu crkvu i na njenom mestu podigoše rimokatolički manastir. Tako se do danas ne zna šta su učinile sluge papine sa kivotom i svetim moštima sluge Hristovog svetog Merkurija Smolenskog, kao i sa njegovim oružjem koje je stajalo iznad groba. Čudesnija i viša od svih tvari, Carice Bogorodice, Majko Nebeskoga Cara Hrista Boga našega, Presveta Putevoditeljko Marijo! Kao što si uvek štitila pravoverje od najezde tuđinaca na zapadnim granicama Rusije, zaštiti i danas od najezde zapadnog evrosodoma grad u kome je Rusija krštena, kako bi Malorusija ostala Pravoslavna, a ne evrounijatska zemlja.

Preporučena literatura

• Nanić, Marko (2012), Tropari i Kondaci, Šid: cip .
• Kolundžić, Dušan (2014), Nedeljnj posnog i cvetnog trioda, NOvi Sad: Simbol 
• Kolundžić, Dušan (2015), Odgovaranje i objašnjenje, Novi Sad: Simbol