Ikonografija Gautame Bude u Laosu i Tajlandu

Ikonografija Gotama Bude u Laosu i Tajlandu nosi i naziv pang phraputtarup (tai: ปางพระพุทธรูป), gde reč pang znači poza, gest, a phraputtarup epizoda. Svaki od ovih gestova je opisan u epizodi koja govore o Budinim putovanjima i učenjima, u skladu sa ikonografijom i određenim pravilima-običajima; pogotovu onim koji se smatraju naročito povoljnim za one koji su rođeni u određenom danu u nedelji.

"Buda poziva zemlju da bude svedok njegovog probuđenja“, najčešći prikaz Bude. Ruke su u gestu dodirivanja zemlje (bhūmisparsa mudrā). (Ho Pre Kaeo hram, Viang Čan, Laos)

U drugim budističkim zemljama, u upotrebi je drugačija ali srodna ikonografija, kao što su mudre u indijskoj umetnosti.

Uvod

Buda je uvek predstavljen sa određenim telesnim obeležjima, u određenoj odeći i u određenoj pozi. Svaka poza, a naročito gestikulacija i položaj Budinih ruku, ima u budizmu određeno značenje.

Za budiste, pravilan prikaz Bude nije stvar anabolizma; budisti veruju da odgovarajuće prikazan Budin lik je otelotvorenje: stvarno duhovno pojavljivanje Bude, koji poseduje natprirodne osobine. Iako Buda nije bog, budisti pokušavaju da uspostave duhovnu vezu za natprirodnim svetom posredstvom prikaza Bude, pred kojima iskazuju poštovanje i ostavljaju darove.

Prikazi Bude nemaju svrhu da opišu kako je Gotama Buda stvarno izgledao. Ne postoje prikazi iz vremena kada je živeo, a najstariji prikaz Bude datira iz perioda od 500 do 600 godina posle njegove smrti. Budisti ipak veruju da Budin prikaz na idealan način predstavlja Budu, i da je svaki Budin prikaz jedan od mnogih koji vremenski sledi one prethodne koji su zamenili samog živog Budu.

U toku stvaranja Budinog lika, od umetnika se očekuje duhovno i mentalno stanje (samadhi) koje će mu omogućiti vizuelizaciju ove idealne stvarnosti. Umetnik ne samo da nije dužan da Budu prikaže sličnim nekom već postojećem prikazu, već postoji velika raznovrsnost u umetničkim stilovima i nacionalnim običajima u predstavljanju Bude. U tome postoje, ipak, i slede se određena pravila.

Gestovi i položaji u kojima se Buda prikazuje, evoluirali su tokom prvog milenijuma budističke ere (otprilike od 500. p. n. e do 500. godine nove ere), uglavnom u Indiji, kolevci budizma. U početnom periodu ovog razdoblja, Buda je uglavnom prikazivan kako daje blagoslov, sa desnom rukom podignutom do visine ramena sa dlanom okrenutim prema napred i prstima spojenim i blago savijenim. Već krajem Gupta carstva (oko 550. godine), pravilo prikazivanja je već doživelo izmene, a sedeća meditativna poza (dhjana mudra) je postala najčešća, naročito u Šri Lanki. Od 7. veka do danas, ovaj kanon je ostao uglavnom nepromenjen.

Statua Bude sa rukom podignutom u abhāya mudrā ili položaj zaštite. Odeven je u monašku odeću, sa otkrivenim desnim ramenom. (Phuttamonthon, Tajland)

Kako se budizam iz Indije širio u druge zemlje, tako se menjao i način prikazivanja Bude. Ovaj članak opisuje kanon o prikazivanju Bude u Laosu i Tajlandu. Ovaj kanon je formulisan tek u 19. veku, kao deo velikog projekta „modernizacije“ koji je usledio kao posledica sve češćih susreta budističkog sveta sa zapadnom civilizacijom. Ključna figura u ovom procesu bio je sijamski princ i budistički monah Paramanućit Ćinorot, sin kralja Rame I. 1814. je postavljen za upravnika Vat Po kraljevskog manastira u Bangkoku. Na zahtev kralja Rame III, Paramanućit je opisao i predstavio 40 različitih poza Bude, u ilustrovanom spisu pod nazivom Pathama Sambodhikatha. Neki od ovih, poput „Buda rukuje iglom," bile su nove, mada utemeljene u zapisanim događajima iz Budinog života. Paramanućitove ilustracije su kasnije prikazane u bronzanim minijaturama koje se danas mogu videti u Vat Pra Kju manastiru u Bankoku i služe kao obrazac savremenim umetnicima.

Budina obeležja

th:ปางปรินิพพาน

Digha nikaja, pali tekst iz 1. veka p. n. e, daje spisak od 32 telesnih obeležja Bude. Neki od ovih su poetski i laskavi ("noge kao u antilope," „članci kao zaobljene školjke"), dok su drugi mnogo specifičniji: stopala sa ravnim tabanima, isturene pete, dugi i vitki prsti na nogama i rukama, spojene obrve. Iako se na prikazima Bude ne moraju videti ova telesna obeležja, mnoga od njih dobila su kanonski priznat status.

Zanimljivo, za Budu je rečeno da je imao izbočenje na temenu glave (usnisa). Ovo je u nekim slučajevima prikazivano kao šiljak, a nekada kao mala čvoruga. Budin izraz je uvek bezbrižan sa blagim osmehom. U prikazu Bude nisu retke ni izdužene ušne rese koje simbolizuju mudrost a takve su postale, veruje se, zbog teških minđuša koje je nosio kao princ.

Poza i odeća

Buda može biti prikazan u jednom od ova četiri položaja:

• Sedeći: Ako sedi, Buda može biti prikazan u jednoj od ove tri poze

U „herojskoj pozi“ (virasana), sa nogama savijenim jedna preko druge

U „nesalomivoj pozi“ (vađrasana), sa nogama prekrštenim tako da tabani stopala budu okrenuti prema gore

U pozi osobe koja sedi na stolici (pralambanasana)

• Stojeći: Ako stoji, Buda može biti prikazan sa sastavljenim stopalima, ili sa jednom nogom napred
• Hodajući
• Ležeći: Ovaj položaj može prikazivati Budu kako spava ili se odmara, ali češće predstavlja mahaparinibbanu ili konačno utrnuće, to jest trenutak smrti.

Savremena gigantska verzija ležećeg Bude u Bunlea Sulilat Buda parku.

Buda je skoro uvek prikazan u monaškoj odeći koja je i danas u upotrebi. U nekim slučajevima ogrtač na Budi pokriva oba ramena dok u drugim desno rame i desni deo torza ostaju otkriveni. Ogrtač je simbol Budine poniznosti. (Gotama je isprva bio princ koji se odrekao sveta u potrazi za prosvetljenjem, a njegov stvarni ogrtač bio je od tkanine mrtvačkog pokrova.) Ogrtač je prikazan kao tanak i providan, ili neobično talasast zbog duhovne energije kojom Buda zrači. Budine skulpture su često ogrnute stvarnim ogrtačem koji se periodično zamenjuje, uoči ili prilikom većih festivala. Može se sresti prikaz Bude u kraljevskoj nošnji, ali veoma retko.

Ručni gestovi

Najvažniji aspekt ove ikonografije je izražen pokretima, odnosno položajem Budinih ruku (mudra). Gestovi rukama imaju značenja koja su poznata u budističkom svetu, i u celini sa jednom od četiri poze u kojima se Buda prikazuje, zaokružuju sliku koja asocira ili opisuje određeni događaj iz Budinog života.

Šest mudra koje se vezuju za lik Bude su:

• Dodirivanje zemlje (bhumisparsa mudra) th:ปางมารวิชัย pang maa-rá-wí-chai): desna ruka spuštena preko desne noge sa prstima koji pokazuju nadole i dodiruju tlo (ne uvek doslovno, kao što se vidi na fotografiji na vrhu stranice). Leva ruka ostaje u dhjana mudra položaju, u Budinom krilu. Ova mudra je poznata po imenu „pozivanje zemlje kao svedoka," ili pod tačnijim nazivom, „Buda pobeđuje Maru" (demona koji je iskušavao Budu pokušavajući da ga zavede vizijama lepih žena). Ovaj gest simboliše Budino odricanje od zemaljskih zadovoljstava, i s obzirom da je to centralno mesto u razumevanju budizma, ovo je i najčešće prikazivana mudra.
• Meditacija, (dhjana mudra th:ปางสมาธิ pang sà-măa-tí): ruke su spuštene u krilo sa dlanovima okrenutim prema gore. Ova mudra se viđa kod Bude u sedećem položaju. Ona prikazuje Budu koji mentalnom koncentracijom disciplinuje sopstveni um, što je neophodan korak ka prosvetljenju.
• Milosrđe,(varana mudra) th:ปางประทานพร pang bprà-taan pon): desna ruka je blago uzdignuta, sa otvorenim dlanom i ispruženim prstima. Ova mudra se vezuje za Budu u stojećem stavu. Značenje ovog gesta je da Buda odobrava ili prima ponuđene darove.
• Odsustvo straha (abhaja mudra) th:ปางประทานอภัย pang bprà-taan à-pai):[/b] jedna ili obe ruke su savijene u laktovima i šakama, sa dlanovima okrenutim prema napred i prstima okrenutim na gore. Ovim Buda suočen sa nevoljom pokazuje odsustvo straha, ili poučava druge da tako čine. Podignuta desna ruka se takođe naziva „smirivanje životinja“ th:ปางโปรดสัตว์ pang pròht sàt; a gest podignute obe ruke se još naziva „odbijanje rođaka“ th:ปางห้ามญาติ pang ham yat. Ove 'mudre se obično viđaju kod Bude u stojećem stavu, ali ponekad i u sedećem položaju.

• Rasuđivanje i izlaganje (vitarka mudra): ruka i šaka su u istom položaju kao kod abhaja mudre, osim što se palac i kažiprst dodiruju. Gest može biti učinjen desnom ili levom rukom (najčešće desnom), ali nikada obema rukama. Označava pozivanje na razum, ili davanje uputstva. A tumači se i kao apel za mir.
• Pokretanje točka učenja (dhammaćakra mudra): obe ruke su ispred grudi, u 'vitarka mudra položaju, s tim da su prsti leve ruke spušteni na dlan desne ruke. Ova mudra se ne viđa često jer se odnosi na jednu konkretnu epizodu iz Budinog života: prvu propoved, kada je „pokrenuo točak učenja“ koje je i njegovo životno delo. Ovaj gest se može videti kod prikaza Bude u stojećem i u sedećem položaju.

Tokom vekova, kombinacije i varijacije ovih šest mudra su evoluirale. Na primer, dvostruka abhaja mudra, sa obe ruke podignute u abhaja položaj, postala je česta u Tajlandu i Laosu u 16. veku, i danas je jedna od najčešćih u prikazima Bude u jugoistočnoj Aziji. A često se naziva „Buda podučava razumu“. Kako su umetnici želeli da prikažu scene iz Budinog života, nove, izvedene mudre su se pojavile, poput: „Buda drži prosjačku činiju“, „Buda prima mango“ i one u kojima Buda izvodi razna čudesa. Mnoge od ovih vode poreklo iz Burme, odakle se šire u druge zemlje budističkog sveta.

Izvori

• Gestures of the Buddha, K.I.Matics, Chulalongkorn University Press, Bangkok 2004
• Untitled booklet, Khochone Keomanivong et al., Ho Phra Kaeo Museum, Viang Chan, Laos (undated)

Spoljašnje veze

• The Life of the Buddha in 80 Scenes from the Ananda Temple,Bagan,Myanmar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2013)
• Images of Buddha - worldwide submitted photos
• Buddhist iconography in Thailand
• Thai Buddha Images for the Days of the Week