Inženjer
Inženjer je lice višeg ili visokog obrazovanja u jednoj ili više tehničkih i inženjerskih disciplina. Inženjer se bavi rešavanjem praktičnih problema pri čemu vodi računa da rešenja budu bezbedna i ekonomična. On koristi znanja koja počivaju na naučnim i matematičkim zakonima i veštine i iskustva (svoja i drugih) koje stiče tokom celog života.
Etimološki, reč „inženjer“ potiče od latinske reči „ingeniosus“ što u slobodnom prevodu znači nadaren, sposoban da pronađe nešto novo, neko novo rešenje (inventivan).[1]. U Srbiji se inženjer koristi kao sinonim za „diplomirani inženjer“ što je bila jedna od titula po završetku prirodnih i tehničkih fakulteta. Sa druge strane reč inženjer u engleskom jeziku nema potpuno isto značenje kao u Srbiji, pa tako na engleskom jeziku reč „engineer“ (engl. „машиниста“) odnosi se na lice sa završenim osnovnim obrazovanjem i obukom iz odgovarajuće inženjerske struke.
Delatnost-posao inženjera uredi
Inženjeri se bave rešavanjem različitih problema i/ili zadataka za različite potrebe. Inženjer koristi znanja koja počivaju na naučnim i matematičkim zakonima i veštine koje stiče tokom rada.
Nema velike razlike između inženjera 20-og i 21-og veka, osim što inženjer 21-og veka za svoj rad koristi nova znanja o materijalima i tehnologijama koje primenjuje u svom radu. Savremen inženjer u svom radu koristi sva sredstva na raspolaganju. Primena računara u poslovima projektovanja inženjerima omogućavaju ubrzavanje pojedinih aktivnosti, sagledavanje inženjerskih problema u trodimenzionalnom prostoru, razne vrste analiza po predefinisanim matematičkim računskim modelima i dr.
Kada rešenje problema nije očigledno, kreiranje (stvaranjem) odgovarajućeg modela problema inženjerima omogućava da ga analiziraju i isprobaju moguća rešenja.
Obično može postojati više prihvatljivih inženjerskih rešenja i ona se nazivaju „varijantna rešenja“. Varijantna rešenja se vrednuju u pogledu njihovih osobina i vrši odabir onih koja ispunjavaju najviše projektnih zahteva. U srži inženjerskog projektovanja su kompromisi, a najbolji projekat je onaj koji ispunjava najviše zahteva.
U odabiru varijantnih rešenja radi se i ekonomska analiza koja je jedan od kriterijuma odabira konačnog inženjerskog rešenja koje se naziva tehničko rešenje. Ekonomski opravdana rešenja moraju biti tehnički ispravna i bezbedna za korišćenje, odnosno, upotrebu.
Podela inženjera po vrsti posla koji obavljaju uredi
Pod terminom „inženjersko rešenje“ se podrazumeva rešenje problema koje je rešenje na postavljeni projektni zadatak, koje je bezbedno, i kvalitetom zadovoljava standarde i pravila struke. Inženjeri koji se bave ovime nazivaju se projektanti.
Pored inženjera projektanata, postoje inženjeri koji se bave izvođenjem, inženjeri koji se bave nadzorom nad izvođenjem ili proizvodnjom, inženjeri šefovi projekata i dr. Ova podela je vezana za konkretne poslove ili projekte pri čemu inženjeri dobijaju određene dodatne zadatke u cilju što bolje koordinacije, kontrole i postizanja kvaliteta i dr.
Inženjersko obrazovanje uredi
Ranije je na pojedinim fakultetima postojala organizovana nastava u vidu četiri semestra. Osoba koja bi položila sve ispite koji su predviđeni programom ta četiri semestra, stekla bi titulu „pogonski inženjer“ ili inženjer prvog stepena. Kasnije su fakulteti prestali da daju ove vrste diploma, a titulu inženjer dobijali su oni koji su završili tehničke Više škole. Uz ime i prezime lica sa obrazovanjem inženjera su dodavali/dodaju skraćenicu titule inž.
U istom periodu, za sticanje zvanja drugog stepena, na prirodnim i tehničkim fakultetima u Srbiji nastava je bila organizovana u vidu osam do deset semestara. Nakon polaganja svih ispita koji su vezani za predmete koji su predavani, student-kandidat dobijao je zadatak da napiše diplomski rad iz oblasti koju je studirao, a koji je prijavljivao za odabranu pred komisijom. Lice koje je odbranilo diplomski rad sticalo je titulu „diplomirani inženjer“ iz određene oblasti. Lice koje je steklo diplomu uz ime i prezime dodaje/dodavalo je skraćenicu titule dipl.inž.
Usklađivanjem visokog školstva u Srbiji sa Bolonjskom deklaracijom, prema Zakonu o visokom obrazovanju od 2006. godine fakultet i više škole, sada visoke škole izvršile su izmene u nastavnim programima, organizaciji nastave, načinu ocenjivanja i vrstama zvanja-diploma koje izdaju svojim polaznicima po završetku školovanja. Stepen studija određen je Zakonom o visokom obrazovanju[2], a stručni, akademski, odnosno naučni naziv utvrđuje se studijskim programom [3] [4].
Prema aktuelnom sistemu obrazovanja u Srbiji studije prvog stepena su:
1) osnovne akademske studije;
2) osnovne strukovne studije;
3) specijalističke strukovne studije.
Studije drugog stepena su:
1) master akademske studije;
2) master strukovne studije;
3) specijalističke akademske studije.
Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.
Uvođenjem ovih izmena u obrazovnom sistemu Srbije, prestalo je školovanje po prethodnom sistemu i izdavanje diploma sa nazivom diplomirani inženjer.
U Republici Srbiji Inženjerska Komora Srbije ili nadležno Ministarstvo dodeljuje inženjerima licence za rad.
Reference uredi
- ^ Oxford Concise Dictionary, 1995
- ^ Zakon o visokom obrazovanju, Sl.glasnik RS, br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 - dr. zakon, 67/2019 i 6/2020 - dr. zakoni"
- ^ "Pravilnik o Listi stručnih, akademskih i naučnih naziva", Službeni glasnik RS, broj 100/16.
- ^ "Pravilnik o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva", Sl. glasnik RS br. 53/17.
