Inženjersko-arhitektonska kancelarija
Inžinjersko-arhitektonska kacelarija bilo je privatno građevinsko preduzeće, koje je osnovao Miloš Savčić 1893. godine u Beogradu.[1] Bio je to veoma smeo potez koji je izazvao skepsu, kako u javnosti, tako i u samoj Savčićevoj porodici. U tadašnjem Beogradu bilo je dosta građevinara, koji su imali svoje firme, ali je bilo svega par stručnjaka-tehničara, tako da je kancelarija Miloša Savčića bila prva te vrste.[1]
Prvi posao njegve firme bila je izgradnja kuće za Luku Ćelovića u Karađorđevoj ulici. Ova kuća je srušena i danas ne postoji.[1] Na ovom projektu sarađivao je sa tek diplomiranim arhitektom Gašparom Bekerom, kome je bilo povreno projektovanje fasade kuće.
U vreme prvih građevinskih radova Miloša Savčića država nije bila toliko finansijski jaka da bi mogla finansirati veće građevinske projekte kao što su železnice, mostovi, putevi i slično. Iako je Miloš Savčić imao više sklonosti ka takvim projektima, ipak je u početku projektovao samo kuće. Njegove građevine imale su svoju karakteristiku i on je dosta truda ulagao da one budu i fizički lepe. Rat je uništio arhivu inžinjersko-arhitektonske kacelarije, a i mnoge zgrade koje su projektovane danas više ne postoje.[1]
Ipak, za neke građevine znamo sigurno da su planovi rađeni u ovoj kancelariji. Takva je trospratnica na Terazijama broj 7, građena za Jocu Jovanovića Šapčanina. Zatim zgrada Klasne lutrije u Beogradu, u ulici Vase Čarapića broj 20, čiju je fasadu projektovao univerzitetski profesor Milan Kapetanović. Potom i jednospratna zgrada u Čika Ljubinoj ulici broj 18, građenoj za Milana Pavlovića. Poslednja predratna zgrada, koju je projektovao Savčić, bila je zgrada Prometne banke na uglu Knez Mihailove i Kneginje Ljubice u Beogradu, projektovana 1911/1912, a građena 1913. godine.[1]
Još pre rata Savčić je napravio projekat za izgradnju beogradskog vodovoda i kanalizacije, iako je opšte uverenje bilo da se takvi poslovi ne mogu prepustiti domaćim preduzimačima, zbog težine i obima posla.
Posle rata imao je Savčić mnogo posla u obnovi porušenih zgrada, ali je ubrzo nastavio i sa novim poduhvatima. Godine 1921. gradi palatu Izvozne banke na Terazijama broj 5, za koju je projekat napravio zajedno sa svojim saradnikom arhitektom Danilom Vladisavljevićem.[1] U Dalmatinskoj ulici broj 9 podiže prvi sprat na prizemnici 1923. godine, na advokatskoj kancelariji na Topličinom vencu borj 14, gradi treći i četvrti sprat 1921. godine, 1926. gradi svoju palatu u Dobrinjskoj ulici broj 10 i prvi sprat u Dalmatinskoj ulici broj 11. Godine 1928. gradi letnju vilu u Rumunskoj ulici broj 19. Kod svih ovih radova bio je Savčić sam svoj projektant, arhitekta i izvodilac, te je sve građevine radio u sopstvenoj režiji, radeći sve poslove oko crtanja, disponiranja, arhitekture i kasnije izgradnje, dogovarajući se sa majstorima, vodeći nadzor nad radovima i vršeći obračune.[1] Gradnja Skopskog Oficirskog Doma 1925. godine bila je u neku ruku i njegov oproštaj od građevinarstva.
Ono što je zanimljivo i značajno je to da su se privatni poslovi zaključivali bez komplikovanih procedura, bez taksi, uverenja, ni katastarskih planova. Veći ugovori su se pravili običnim pismom, dok su manji dogovarani usmeno.[1]
Vidi još
urediReference
urediLiteratura
uredi- Grupa autora, 50 godina rada inženjera Miloša Savića: 1889—1939, Beograd 1939.
- Kadijević, Aleksandar (2016). Palata Miloša Savčića (1924—1926) — netipična beogradska ugaona zgrada (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. XVII. ISSN 2560-3264.