Interval (muzika)
Interval (lat. intervallum, razmak) u muzici predstavlja razmak između bilo koja dva tona u lestvici od kojih se niži naziva donjim a viši gornjim, sa izuzetkom čiste prime kod koje su oba tona jednake visine.[1] Intervali se pre svega dele na harmonske, kod kojih dva tona zvuče istovremeno, i melodijske, kod kojih se dva tona čuju jedan za drugim. Dalje dve podele intervala su po veličini i vrsti.[2][3]
U zapadnjačkoj muzici, intervali su najčešće razlike između nota dijatonske skale. Najmanji od tih intervala je poluton.[4][5][6][7] Intervali manji od polutona se nazivaju mikrotonovima. Oni se mogu formirati koristeći note raznih vrsta nedijatonskih skala. Neki od najmanjih se nazivaju zarezima, i time se opisuju mala odstupanja, uočena u pojedinim sistemima podešavanja, između enharmonijski ekvivalentnih nota kao što su C♯ i D♭. Intervali mogu da budu arbitrarno mali, i čak neprimetni za ljudsko uho.
U fizičkom smislu, interval je odnos između dve sonične frekvencije. Na primer, bilo koje dve note jedne oktave imaju međusobni frekvencioni odnos 2:1. To znači da uzastopni inkrementi visine tona za isti interval rezultiraju eksponencijalnim povećanjem frekvencije, iako ljudsko uvo doživljava ovo kao linearno povećanje u visini. Iz tog razloga, intervali se često mere u centima, jedinicama izvedenim iz logaritma frekvencionog odnosa.
U zapadnjačkoj muzičkoj teoriji, najčešća imenska shema za intervale opisuje dva svojstva intervala: kvalitet (perfektan, veliki, mali, uvećani, umanjeni) i broj (jednoglasje, drugi, treći, etc.). Neki od primera su mala trećina ili perfektna petina. Ova imena ne identifikuju samo razlike u polutonovima između gornjih i donjih nota, nego isto tako način na koji se interval speluje. Važnost spelovanja potiče od istorijske prakse razdvajanja frekvencionih odnosa enharmonskih intervala kao što su G–G♯ i G–A♭.[8]
Podela intervala uredi
Kada se tonovi porede po veličini, pažnja se obraća na to kolika je dijatonska razlika između dva tona. Na primer ce-de i cis-des su sekunde jer oba imaju dijatonske nazive do-re. Postoji osam stepeni veličine intervala od kojih se mogu formirati sve ostale. Zbog toga se ovi intervali nazivaju jednostavnim, i sledeći su:
- Prima, kod koje oba tona imaju isto ime
- Sekunda, kod koje su dva tona susedni tonovi
- Terca, kod koje je viši ton treći od nižeg
- Kvarta, kod koje je viši ton četvrti od nižeg
- Kvinta, kod koje je viši ton peti od nižeg
- Seksta, kod koje je viši ton šesti od nižeg
- Septima, kod koje je viši ton sedmi od nižeg
- Oktava, kod koje je viši ton osmi od nižeg
Ostali intervali, koji se nazivaju složenim, se mogu formirati po principu „jedna oktava + seksta“, „dve oktave + kvinta“ itd. Imena ovim intervalima se daju po rednim brojevima: oktava + sekunda = nona, oktava + terca = decima, oktava + kvarta = undecima, oktava + kvinta = duodecima itd.
Osim ove podele, postoji i podela intervala po vrsti, jer harmonski svaki od ovih intervala može da bude ostvaren u više varijacija. Sledi lista vrsta intervala:
- Čisti, koji mogu biti prima, kvarta, kvinta i oktava
- Veliki i mali, koji mogu biti sekunda, terca, seksta i septima
- Umanjeni, koji mogu biti svi intervali sem prime
- Prekomerni, koji mogu biti svi intervali
Ostali intervali poput npr. none ili decime nasleđuju osobine tona koji ih zajedno sa određenim brojem oktava formira. Znači, pošto je nona = oktava + sekunda, imaće osobine sekunde.
Jednostavni intervali po vrstama uredi
Sledi spisak jednostavnih intervala po vrstama:
Čista prima uredi
Čista prima je prima kod koje su donji i gornji ton identični. Primer: c-c. Dakle, čista prima je ponovljen ton.
Prekomerna prima uredi
Prekomerna prima je prima kod koje je razmak između gornjeg i donjeg tona jedan polustepen. Primer: c-cis.
Umanjena sekunda uredi
Sekunda kod koje tonovi isto zvuče uprkos različitom dijatonskom imenu. Primer: ce-deses. Ekvivalentna je čistoj primi.
Mala sekunda uredi
Sekunda kod koje je razmak između tonova jedan polustepen. Primer: ce-des.
Velika sekunda uredi
Sekunda kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-de.
Prekomerna sekunda uredi
Sekunda kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-dis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj terci.
Umanjena terca uredi
Terca kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-eses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj sekundi. Umanjena terca se sastoji od dve male sekunde M2 + M2 = UM3
Mala terca uredi
Terca kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-es.
Velika terca uredi
Terca kod koje je razmak između tonova četiri polustepena. Primer: ce-e.
Prekomerna terca uredi
Terca kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-eis. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvarti.
Umanjena kvarta uredi
Kvarta kod koje je razmak između tonova četiri polustepena. Primer: ce-fes. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj terci.
Čista kvarta uredi
Kvarta kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-ef. ( sem izuzetka: ef-be )
Prekomerna kvarta uredi
Kvarta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-fis.
Umanjena kvinta uredi
Kvinta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-ges. Po zvučnosti je ekvivalentna prekomernoj kvarti.
Čista kvinta uredi
Kvinta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Primer: ce-ge.
Prekomerna kvinta uredi
Kvinta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-gis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj seksti.
Umanjena seksta uredi
Seksta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Primer: ce-asas. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvinti.
Mala seksta uredi
Seksta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-as.
Velika seksta uredi
Seksta kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-a.
Prekomerna seksta uredi
Seksta kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primer: ce-ais. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj septimi.
Umanjena septima uredi
Septima kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-heses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj seksti
Mala septima uredi
Septima kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primer: ce-be.
Velika septima uredi
Septima kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce-ha.
Prekomerna septima uredi
Septima kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce-his. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj oktavi.
Umanjena oktava uredi
Oktava kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce1-ces2. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj septimi.
Čista oktava uredi
Oktava kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce1-ce2.
Prekomerna oktava uredi
Oktava kod koje je razmak između tonova trinaest polustepena. Primer: Ce-cis²
Reference uredi
- ^ Prout, Ebenezer (1903), „I-Introduction”, Harmony, Its Theory and Practice (30th edition, revised and largely rewritten izd.), London: Augener; Boston: Boston Music Co., str. 1, ISBN 978-0781207836
- ^ „Interval”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press.
- ^ Aldwell, E; Schachter, C.; Cadwallader, A., „Part 1: The Primary Materials and Procedures, Unit 1”, Harmony and Voice Leading (4th izd.), Schirmer, str. 8, ISBN 978-0495189756
- ^ Duffin, Ross W. (2008). How equal temperament ruined harmony : (and why you should care) (First published as a Norton paperback. izd.). New York: W. W. Norton. str. 163. ISBN 978-0-393-33420-3. Pristupljeno 28. 6. 2017.
- ^ Semitone, half step, half tone, halftone, and half-tone are all variously used in sources.[1][2][3][4][5]
Aaron Copland, Leonard Bernstein, and others use "half tone".[6] [7][8][9]
One source says that step is "chiefly US",[10] and that half-tone is "chiefly N. Amer."[11] - ^ Miller, Michael. The Complete Idiot's Guide to Music Theory, 2nd ed. [Indianapolis, Indiana]: Alpha, 2005. ISBN 1-59257-437-8. p. 19.
- ^ Capstick, John Walton (1913). Sound: An Elementary Text-book for Schools and Colleges. Cambridge University Press.
- ^ Duffin, Ross W. (2007), „3. Non-keyboard tuning”, How Equal Temperament Ruined Harmony (and Why You Should Care) (1st izd.), W. W. Norton, ISBN 978-0-393-33420-3
Literatura uredi
- Osnovna teorija muzike, Marko Tajčević, 1997, pp. 113 — 118
- Apel, Willi (1970). Harvard Dictionary of Music. Taylor & Francis.
- Barbieri, Patrizio (1987). „Juan Caramuel Lobkowitz (1606–1682): über die musikalischen Logarithmen und das Problem der musikalischen Temperatur”. Musiktheorie. 2 (2): 145—168.
- Benson, Dave (2007). Music: A Mathematical Offering. Cambridge. ISBN 9780521853873.
- Brown, J.C.; Vaughn, K.V. (septembar 1996). „Pitch Center of Stringed Instrument Vibrato Tones” (PDF). Journal of the Acoustical Society of America. 100 (3): 1728—1735. Bibcode:1996ASAJ..100.1728B. PMID 8817899. doi:10.1121/1.416070. Pristupljeno 2008-09-28.
- Ellis, Alexander J.; Hipkins, Alfred J. (1884), „Tonometrical Observations on Some Existing Non-Harmonic Musical Scales”, Proceedings of the Royal Society of London, 37 (232–234): 368—385, JSTOR 114325, doi:10.1098/rspl.1884.0041
. - Ellis, Alexander J. (1880), „History of Musical Pitch”, Journal of the Society of Arts, 21 (545): 293—337, Bibcode:1880Natur..21..550E, S2CID 4107831, doi:10.1038/021550a0
- Ellis, Alexander J. (1885), „On the Musical Scales of Various Nations”, Journal of the Society of Arts: 485—527, Pristupljeno 1. 1. 2020
- Farnsworth, Paul Randolph (1969). The Social Psychology of Music. ISBN 9780813815473.
- Geringer, J. M.; Worthy, M.D. (1999). „Effects of Tone-Quality Changes on Intonation and Tone-Quality Ratings of High School and College Instrumentalists”. Journal of Research in Music Education. 47 (2): 135—149. JSTOR 3345719. S2CID 144918272. doi:10.2307/3345719.
- Loeffler, D.B. (april 2006). Instrument Timbres and Pitch Estimation in Polyphonic Music (Master's). Department of Electrical and Computer Engineering, Georgia Tech. Arhivirano iz originala 2007-12-18. g.
- Peretz, I.; Hyde, K.L. (avgust 2003). „What is specific to music processing? Insights from congenital amusia”. Trends in Cognitive Sciences. 7 (8): 362—367. CiteSeerX 10.1.1.585.2171 . PMID 12907232. S2CID 3224978. doi:10.1016/S1364-6613(03)00150-5.
- Prame, E. (jul 1997). „Vibrato extent and intonation in professional Western lyric singing”. The Journal of the Acoustical Society of America. 102 (1): 616—621. Bibcode:1997ASAJ..102..616P. doi:10.1121/1.419735.
- Randel, Don Michael (1999). The Harvard Concise Dictionary of Music and Musicians. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-00084-1.
- Randel, Don Michael (2003). The Harvard Dictionary of Music (4th izd.). Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01163-2.
- Renold, Maria (2004) [1998], Anna Meuss, ur., Intervals, Scales, Tones and the Concert Pitch C = 128 Hz, Prevod: Bevis Stevens, Temple Lodge, ISBN 9781902636467, „Interval proportions can be converted to the cent values which are in common use today”
- Warrier, C.M.; Zatorre, R.J. (februar 2002). „Influence of tonal context and timbral variation on perception of pitch”. Perception & Psychophysics. 64 (2): 198—207. PMID 12013375. S2CID 15094971. doi:10.3758/BF03195786.
- Yasser, Joseph (1932). A Theory of Evolving Tonality. American Library of Musicology.
- Wyatt, Keith; Schroeder, Carl (1998). Harmony and Theory: A Comprehensive Source for All Musicians. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-0-7935-7991-4.
- Lovelock, William (1981), The Rudiments of Music, London: Bell & Hyman, ISBN 0-7135-0744-6.
- Christensen, Thomas. 1994. Rameau and musical thought in the Enlightenment, Cambridge
- Scholes, Percy A. (1954). The Listener's History of Music. 1 (7th izd.). London: Oxford University Press.
Spoljašnje veze uredi
- Gardner, Carl E. (1912): Essentials of Music Theory, p. 38
- Encyclopædia Britannica, Interval
- Lissajous Curves: Interactive simulation of graphical representations of musical intervals, beats, interference, vibrating strings
- Elements of Harmony: Vertical Intervals
- Just intervals, from the unison to the octave, played on a drone note