Intervju
Intervju je razgovor dve osobe usmeren profesionalnim ciljem.
Postoji intervju u novinarstvu, kojim intervjuisana osoba posredstvom novinara informiše javnost o svojim stavovima i intervju kao naučna metoda, sa ciljem prikupljanja naučnih podataka.
Naučni intervju uredi
Intervju spada u najčešće korišćene naučne metode za prikupljanje podataka. Uključuje interakciju između ispitivača i ispitanika. Obično se vrši uživo, mada je moguće intervju obaviti i putem telefona, čak se može uključiti više ispitivača ili ispitanika. Dužina intervjua treba da bude usklađena sa njegovim ciljem i prirodom podataka koji se žele prikupiti. Sa strukturom „pitanje-odgovor“ od ankete se razlikuje po fleksibilnijem protokolu, relativno je manje strukturiran, a ispitivač teži opuštenoj atmosferi razgovora. Kao metod za prikupljanje podataka važno je da obuhvati širok spektar tipova govornika, čime se značajno širi baza podataka.
Uloge učesnika su prilično jasno definisane: ispitivač kontroliše razgovor sa aspekta odabira teme i forme pitanja. Sa druge strane, ispitanik je u obavezi da sarađuje i odgovara na postavljena pitanja. On nastoji da pruži sadržajne i sažete odgovore, dok ispitivač diskurs održava daljim pitanjima. Ispitivač treba da pripremi listu tema jer postavljanjem pitanja on uspeva da održi razgovor. Unapred pripremljenim pitanjima sprečava se pojava fenomena spontanog razgovora – oklevanje, ambivalentnost značenja pitanja, itd. Vilijam Labov je osmislio razgovornu mrežu, sa ciljem simuliranja spontanog menjanja teme, što je karakteristično za neformalni razgovor. Unapred utvrđenog redosleda tema nema, i sama interesovanja ispitanika mogu pomoći u kretanju kroz teme. Ovakvom organizacijom mogu se dodatno zabeležiti podaci o samim ispitanicima (uzrast, pol, društvena klasa, etnička pripadnost, itd.), koje istraživači mogu iskoristiti za tumačenje govornog ponašanja ispitanika. Često je intervju izvor kvalitativnih podataka koji može dopuniti kvantitativni analize.
Iako je intervju rasprostranjen kao metod, ima svojih ograničenja. Postoje i faktori koji su van kontrole ispitivača: temperament ispitanika i ispitivača, spoj zajedničkih obeležja (pol, društveni status itd.), sklonosti, ulazak treće osobe (na primer, prekid telefonskim pozivom). Može se desiti u praksi da direktno postavljena pitanja nisu odgovarajući pristup. Ispitanici mogu iz ličnih uverenja ili drugih razloga odbiti da odgovore na direktno postavljeno pitanje.
Intervjui po naučnim oblastima uredi
Naučni intervjui se međusobno razlikuju u odnosu na oblast kojom se bavi osoba koja ispituje.
Intervju u socijalnom radu uredi
Intervju je najznačajnija metoda za sagledavanje i razumevanje ličnosti. Cilj intervjua je prikupljanje informacija o ličnosti radi istraživanja, dijagnoze, savetovanja i terapije. U zavisnosti od cilja, razlikuju se istraživački, dijagnostički, klinički, terapeutski, savetodavni, standardizovani, direktivni, nedirektivni i dr. S obzirom na značaj intervjua, u socijalnom radu postoji pravilo koje ističe da se izuzetno može desiti da socijalni radnik da svoje mišljenje o klijentu bez intervjua, ali se mora čuvati da konačan sud formira samo na osnovu intervjua.[1]
Intervju u lingvistici uredi
Intervju spada u najčešće korišćene metode za prikupljanje lingvističkih podataka.[2]
Dužina intervjua je određena prirodom podataka koji se žele prikupiti. Korisni fonološki podaci se mogu dobiti čak za 20-30 minuta razgovora. Za sintaksičku analizu potrebno je više kvantitativnih podataka, jer se tražene strukture ne javljaju ni tako često ni predvidljivo kao fonološki elementi.
Nedostaci intervjua kao metode u lingvistici tiču se i prirode dobijenih podataka. Intervju može ograničavati ili onemogućiti proučavanje određenog govornog fenomena (na primer, retka upotreba zavisne rečenice u svakodnevnom govoru). Nekad intervju nije uspešan u prikupljanju obeležja narodnog jezika koji su često ključni za rešavanje teorijskih problema. Forma „pitanje-odgovor“ može sprečiti korišćenje potencijalno zanimljivih varijabli, počev od fonološkog pa sve do nivoa sintakse i pragmatike. Primeri narodnog izgovora su se vrlo retko javljali u razgovoru sa ispitivačima, do te mere da su ponekad potpuno izostali u podacima koji su prikupljeni intervjuom. Svestan društveno stigmatizovane govorne pojave govornik može biti hiperkorektan, pa se tako javlja se problem pogrešnog zaključka o određenoj strukturi.
Nesa Volfson (engl. Nessa Wolfson) ističe razlike spontanog razgovora i strukture intervjua: pošto ispitanik nema mogućnost unošenja teme, a zna da se od njega očekuje da pruži odgovore, njegova priča je bliska sumiranju. Za razliku od toga, spontani razgovor je pun fonoloških, gramatičkih i stilskih elemenata. U intervjuu priča je usmerena ka davanju odgovora i često lišena navedenih elemenata, zbog želje ispitanika da bude koncizan i sadržajan. Sa ciljem da se simulira spontani diskurs, mogu se modifikovati sadržaji intervjua (teme koje bude interesovanje i podstiču komunikaciju) ili način intervjuisanja (dva ili više ispitivača ili ispitanika). Istraživanja su pokazala da se prilikom ispitivanja grupe prikupe najvredniji podaci. Ovako osmišljena višesmerna konverzacija umanjuje formalnu strogost intervjua i omogućava učesnicima da se međusobno dopunjuju.
Glavna prednost intervjua je sakupljanje podataka iz širokog spektra lingvističkih elemenata, kao i utvrđivanje opštih sociolingvističkih normi zajednice koje mogu pomoći u pregledu i organizovanju teško uporedivih podataka, dobijenih od velikog broja govornika. Osnovni nedostatak intervjua je teškoća dobijanja spontanog, razgovornog stila pojedinca, koji je najmanje bio proučavan, a koji se često gubi pri direktnom posmatranju. Neki sociolingvisti napadaju intervju kao sociolingvistički metod zbog njegovih nedostataka koji nisu uvek očigledni u prikupljenoj bazi podataka. Oni predlažu alternative kao što je posmatranje sa učestvovanjem.
Očigledna je tendencija ka smanjenju uloge ispitivača. Sve su brojnija istraživanja gde se ispituju grupe, dok pojedini istraživači snimanjem razgovora govornika potpuno su lišili ispitivača njegove tradicionalne uloge.
Izvori uredi
- ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- ^ Delovi članka su preuzeti iz seminarskog rada Marije Blašković iz predmeta sociolingvistika kod prof. Jelene Filipović na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sadržaj je dostupan pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a, a odobrenje se može naći na stranama grupe Sociolingvistika.
Literatura uredi
- Lesley Milroy, Observing and Analysing Natural Language
- Lesley Milroy and Matthew Gordon, Sociolinguistics: Method and Interpretation
